Данило Илић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Данило Илић
Danilo Ilic.jpg
Датум рођења 1889.
Место рођења Сарајево
 Кондоминијум Босна и Херцеговина,Аустроугарска
Датум смрти (1915-02-03)3. фебруар 1915.
Место смрти Сарајево
 Аустроугарска

Данило Илић (18893. фебруар 1915) био је босански Србин, рођен у Сарајеву. Његов отац је у то време држао малу обућарску радњу. У месту рођења завршио је српску основну школу, а после трговачку. Похађао је Државни учитељски факултет у Сарајеву и неко време предавао у школи у Автовцу и Фочи.[1] У пролеће 1913. године одлази у Швајцарску где се у Лозани састао са Владимиром Гаћиновићем. Ради Другог балканског рата Илић одлази у Велес, затим у Скопље, Ниш и затим Београд, где је постао новинар и члан тајног удружења Црна рука.[тражи се извор] Илић се вратио у Сарајево у јесен 1913. године, где је радио као уредник локалних српских новина "Звоно". Постао је члан Младе Босне.[2] Регрутовао је Гаврила Принципа, Недељка Чабриновића, Васу Чубриловића, Трифка Грабежа, Мухамеда Мехмедбашића и Цвјетка Поповића ради извршења атентата на аустријског надвојводу Франца Фердинанда.[2] Он и Гаврило Принцип били су блиски пријатељи.[2]

Данило Илић

У недељу, 28. јуна 1914, Гаврило Принцип је убио Франца Фердинанда и Софију Хотек. Принцип и Недељко Чабриновић су заробљени и испитивани од стране полиције. Они су се бранили ћутњом, али је Илић, који је приведен ради рутинске провере, на крају попустио под притиском и именовао своје колеге заверенике.[тражи се извор] Мухамед Мехмедбашић је успео да побегне у Србију, али Вељко Чубриловић, Васо Чубриловић, Цвијетко Поповић и Мишко Јовановић су заједно са Данилом Илићем ухапшени и оптужени за издају и убиство.

Осам мушкараца оптужених за издају и убиство надвојводе Франца Фердинанда су проглашени кривим. Аустроугарски закон налаже да се смртна казна не може изрећи особи млађој од двадесет година у време када је злочин почињен. Недељко Чабриновић, Гаврило Принцип и Трифко Грабеж су стога добили максималну казну од двадесет година, док је Васо Чубриловић добио 16 година и Цвијетко Поповић 13 година затвора. Илић, Вељко Чубриловић и Мишко Јовановић, који су помогли атентаторима да убију краљевски пар, били су погубљени вешањем у касарни у Сарајеву 3. фебруара 1915. године.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Биографија Данила Илића, Богдан Лалић, Споменица Данила Илића, Штампарија Петра Н. Гаковића, Сарајево 1922, стр. 99.
  2. 2,0 2,1 2,2 Kantowicz (1999). стр. 97.
  3. VASE | Visual Archive Southeastern Europe

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]