Даница Бандић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Даница Бандић
Danica Bandić.jpg
Датум рођења (1871-09-30)30. септембар 1871.
Место рођења Загреб
  Аустроугарска
Датум смрти 26. октобар 1950.(1950-10-26) (79 год.)
Место смрти Београд
  Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Националност Српкиња
Образовање Учитељска школа у Сомбору
Занимање Учитељица, ауторка драма и дечије књижевности
Супружник Милош Бандић
Деца Милан Бата Бандић и Јелисавета Милица Бандић
Родитељи Ана и Лаза Телечки

Даница Бандић Телечки (Загреб, 30. септембар 1871Београд, 26. октобар 1950) била је српска учитељица, ауторка драма и дечије књижевности.

Биографија[уреди]

Рођена је у Загребу, 1871. године, од мајке Ане и оца Лазе Телечког, глумца и драмског писца. Док је имала само 19 месеци, преминуо јој је отац, а мајка Ана када је Даница имала само осам година. Старатељство над њом преузео је њен стриц, драматург Српског народног позоришта, Риста Телечки, који је одшколовао Даницу и трудио да она не осети празнину и тешкоћу одрастања без родитеља[1].

Образовање[уреди]

У периоду од 18771881 године похађала је основну школу у Зрењанину, а потом у Кикинди. Након завршетка основне школе, Даница одлази у Суботицу, где уписује Вишу девојачку школу 1881. године и завршава је 1888. године. Због одличног успеха у школи, Даница након више школе уписује Учитељску школу у Сомбору, коју такође завршава са изузетним успехом[2].

Породица[уреди]

Након запошљавања у школи у Кикинди, Даница се удаје за Милоша Бандића, који је био учитељ, управник школе глумац, члан Српског народног већа и делегат Велике народне скупштине Војводине. Супруг ју је подржавао у учитељском послу, а након пензионисања и селидбе у Београд 1922. године и у писању и превођењу. Милош Бандић преминуо је 1941. године у Београду.
Из брака за Бандићем имала је двоје деце, Милана Бату и Јелисавету Милицу Бандић, који су такође били глумци.
Милица је била глумица Народног позоришта у Београду, која је за време Првог светског рата играла је у Босанскохерцеговачком путујећем позоришту. Њихов син Милан Бата Бандић је играо у великом броју позоришта широм земље, а преминуо је у 37. години живота[1].

Каријера[уреди]

Након завршетка Учитељске школе, Даница се исте, 1888. године, са садамнаест година запошљава као учитељица у Кикинди. Као школовани учитељ, 1890. године, добија од Српског народног позоришта 1000 форинти скупљане 17. година од стране пријатеља позоришта и поштовалаца Лазе Телечког. Године 1892[3]. Даница почиње књижевни рад објавивши приповетке Силом у препарандију, за часопис Женски свет, чији је касније постала сарадник. Била је стручни преводилац и познавала више језика, па је преводила дела са немачког на руски језик. Написала је шаљиву игру Еманципована, коју је Матица Српска наградила и штампала у свом Летопису[1]. Неки од њених драмских дела играна су у Српском народном позоришту.
Године 1922. Даница се пензионише са послом учитељице и сели се са својим супругом у Београд, где наставља са писањем и превођењем.
Своју најзначајнију причу Тера баба козлиће објавила је 1923. године, а илустрацију је урадио српски сликар Урош Предић[3]. Након тога, објавила је велики број наслова, као што су Опроштај Снешка Белића, Пуно коло прича, Шта ласта приповеда и многи други[2].
Током своје каријере писања објавила је око двадесет књига прича и позоришних комада. Прво се бавила радовима за одрасле, да би се касније окренула дечијој књижевности[4]. Због великих достигнућа које је постигла на пољу дечије књићевности, Марко Цар, књижевни критичар назвао је Даницу „чика Јовом“ у прози[1].

Сарађивала је са великим броје часописа и то : Женски свет (1892—1902, 1904, 1906, 1908, 1911.), Споменак (1893—1897, 1908), Босанска вила (1895—1901, 1903, 1905, 1907-1908), Летопис Матице Српске (1895), Бранково коло (1896, 1898-1899, 1902-1904, 1906, 1908-191 0), Голуб (1908), Наш лист (1921-1923), Зорица (1925), Подмладак Црвеног крста (1926-1940) и са часописом Књижевни север (1927)[2].

Библиографија[уреди]

  • Љубичице: дарак доброј деци од тетка Даринке и тетка Дане (1896)
  • Тетка Данина књига (1908)
  • Тера баба козлиће: чудновати доживљаји Звездана Свезнана из равног Баната (1923)
  • Шта ласта приповеда (1924)
  • Зачарани шегрт (1925)
  • Вилин дар: прича из времена старих (1927)
  • Пуна кола прича (1927)
  • Прва заповест: чаробна игра у две слике (1927)
  • Диалози (1928)
  • Монолози (1928)
  • Тамо амо по природи (1928)
  • Приче из зверињака (1930)
  • Доживљај пастирчета Јована: драмска слика за децу (1930)
  • Сан и јава: приче и бајке (1931)
  • Од пролећа до зиме: приче и бајке о цвећу, птицама и деци (1932)
  • Вилинска прича: чаробна игра; Шућково страдање: шала у једном чину (1932)
  • Весела читанка, Чаробна игра (1934)
  • Слике из дечјег царства: мале приче згодне за читање и приказивање при разним школским и домаћим свечаностима (1934)
  • Опроштај Снешка Белића: чаробна игра у једној радњи (1934)
  • Прави пут: чаробна игра у једном чину; Девојка са златним рукама: драмска бајка з два дела и епилог (1934)
  • Приче из градине (1935)

Смрт[уреди]

Даница Бандић преминула је у 79. години живота, 26. октобра 1950. године у Београду[2].

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Српкиња: њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас/ уредиле српске књижевнице. Ириг: Добротворна задруга српкиња, Сарајево: Штампарија Пијуковић и друг., (1913). стр. 59.
  • Лексикон писаца Југославије. Том 1, А - Џ /, главни уредник Живојин Бошков, Матица Српска, (1972). стр. 144.
  • Српски биографски речник 1, А-Б, Нови Сад: Матица српска, (2004). стр. 402