Данијела Трајковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Данијела Трајковић
Лични подаци
Датум рођења(1980-01-30)30. јануар 1980.(44 год.)
Место рођењаВрање, СФР Југославија
ДржављанствоСрбија
Националностсрпска
Религијаправославна
ОбразовањеМастер професор енглеског језика и књижевности
УниверзитетУниверзитет у Приштини
Књижевни рад
Језик стварањасрпски, енглески, грчки. руски
Најважнија дела22 вагона

Данијела Трајковић рођена је 1980. године у Врању.[1]

Матурирала у гимназији Скендербег Прешево. Дипломирала и мастерирала на Филозофском факултету у Косовској Митровици, Универзитета у Приштини. Објавила антологију савремене англофоне поезије 22 вагона[2] . Пише поезију, кратке приче, књижевну критику, преводи са грчког, енглеског, македонског, руског језика и обратно, Превођена на енглески, чешки, словачки, македонски, бугарски, руски, шпански, грчки, мађарски, арапски, бенгалски и румунски језик. Објављивала у бројним књижевним часописима. Заступљена у више зборника и антологија савремене поезије.

Књиге[уреди | уреди извор]

Антологије[уреди | уреди извор]

Књижевни часописи[уреди | уреди извор]

Фестивали поезије[уреди | уреди извор]

Књижевна критика о песницима[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Magyarul Bábelben - irodalmi antológia :: Trajković, Danijela oldala, Szerb életrajz”. www.magyarulbabelben.net. Приступљено 2020-03-14. 
  2. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „22 вагона : избор из савремене англофоне поезије :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-03-14. [мртва веза]
  3. ^ On The Wire / Chaos Emerging / Walk Through My Town / Missing Photo / In Between / Reading In The Village / A Conversation With M: Poem: Vol 3, No 3-4
  4. ^ Picaroon Poetry – Issue #5 – November 2016 | Picaroon Poetry
  5. ^ Časopis Istok
  6. ^ „Bašta - Eckermann”. мај 2019. 
  7. ^ „Voices de la Luna - 15 May 2018 Table of Contents”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2018. г. Приступљено 14. 03. 2020. 
  8. ^ „Moderno i svevremensko kod Zehnije Bulića - Eckermann”. 31. 1. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]