Пређи на садржај

Данијела Штајнфелд

С Википедије, слободне енциклопедије
Данијела Штајнфелд
Штајнфелд у представи Мала сирена, 2009. године
Лични подаци
Пуно имеДанијела Штајнфелд
Датум рођења(1984-05-06)6. мај 1984. (40 год.)
Место рођењаРуски Крстур, СФР Југославија
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумица
Рад
Битна улогаИвкова слава — Мариола
Оно наше што некад бејаше — Икица
Рањени орао — Донка
Вратиће се роде — Емануела
Веза до IMDb-а

Данијела Штајнфелд (Руски Крстур, 6. мај 1984) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Данијела Штајнфелд је рођена 1984. у Руском Крстуру, у јеврејско-русинској породици. Дипломирала је глуму 2008. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Драгана Петровића. Са њом су студирали Петар Бенчина, Јелена Петровић, Сања и Ивана Поповић, Немања Оливерић, Милена Предић, Небојша Ђорђевић, Владан Милић и Жарко Степанов.[1] Поред српског, течно говори енглески, хебрејски и панонскорусински језик.[2]

Живи и ради у САД, где се преселила након што ју је колега с којим је радила пројекат сексуално напаствоваo, као што је она тврдила у медијима. У марту 2021. године у јавност је изнела тврдњу и тужбу у којој наводи да ју је напаствовао Бранислав Лечић,[3] да би у јуну исте године суд одбацио Данијелину оптужбу као лажну и неосновану.[4]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Телевизијска и филмска остварења

[уреди | уреди извор]

Данијела Штајнфелд се по први пут на филму појавила у остварењу Срђана Драгојевића Ми нисмо анђели 2 из 2005. године.[5] Те године је остварила и запаженију улогу у филму и мини-серији Здравка Шотре Ивкова слава.[6] Две године касније, играла је једну од главних улога у телевизијској серији Оно наше што некад бејаше,[7] а те 2007. појавила се и у сегменту филма Доба невиности под називом Дечак који је био сувише невин.[8] Међу запаженијим улогама у каријери био јој је и лик проститутке Емануеле у једној од тада популарнијих серија Вратиће се роде.[9] У филму Рањени орао и претходно приказаној истоименој серији, рађеним по мотивима романа Мир-Јам, тумачила је лик Донке.[10] Касније се појавила и у неколико епизодних улога, као и у филму Практични водич кроз Београд са певањем и плакањем, а по одласку у Сједињене Америчке Државе остварила је још неколико улога, међу којима и лик Блерте у филму Само кеш (енгл. Cash Only).[11][12][13] Свој документарни филм о жртвама силовања Зацели ме (енгл. Hold Me Right) премијерно је приказала на Сарајевском филмском фестивалу, а затим и на Фестивалу европског филма на Палићу.[14]

Позоришне улоге

[уреди | уреди извор]

Своју позоришну каријеру започела је на сцени Београдског драмског позоришта, где је почетком 2006. била део премијерне поставке представе Амадеус. Комад је након непуне две године обележио јубиларно 50. извођење.[15][16][17] Током наредне, 2006/07. сезоне, глумица је учествовала у три премијере које су биле на репертоару истог театра.[18] Њено име се појавило у ансамблима комада Љубав итд, Блуз за Месију и Дисхармонија.[19] Године 2007. добила је улогу у комаду продукције FAVI Пасторала, рађеном то тексту Радослава Павловића у режији Милорада Милинковића.[20] У сезони која је уследила у Београдском драмском позоришту била је део ансамбла представе Млеко.[21] Поред тога, преузела је лик Саре у представи Делиријум тременс, који је играла две сезоне.[22] Ту улогу су пре ње тумачиле Милена Павловић Чучиловић и Слађана Влајовић, док је у каснијим извођењима део ансамбла била и Нађа Маршићевић.[23][24][25] Наслов Инстант сексуално васпитање премијерно је изведен у Позоришту „Бошко Буха” средином марта 2008.[26] Такође, наредног месеца исте године, у Југословенском драмском позоришту остварила је улогу Маријане у премијерној поставци Молијеровог комада Тартиф из 2008. године, у режији Егона Савина.[27][28][29] Лик је у доцнијим извођењима преузела Милица Гојковић, касније стална чланица те куће.[30] У Позоришту „Бошко Буха” тумачила је и лик главне јунакиње у представи Мала сирена.[31] Исте, 2008. године, Данијела Штајнфелд је у Београдском драмском позоришту остварила премијерне улоге у представама Млеко,[32] као и У пола цене,[33] коју је од сезоне 2010/11. преузела Јелисавета Орашанин.[25] Током јесени 2009. у БДП-у су изведене премијере представа Анђели у Америци и Месец у пламену.[34] Данијела Штајнфелд је током јуна 2011. играла у пројекту Rickhardt у Њујорку.[35] Те године је добила улогу у подели представе Дневна заповест, која је премијерно изведена током новембра у Београдском драмском позоришту,[36] док је истог месеца учествовала и у премијерном извођењу драме Фјодора Достојевског Зли дуси у Народном позоришту у Београду.[37] Како је из личних разлога, о којима је неколико година касније говорила за медије,[38] напустила Србију, у свим активним представама дошло је до промена у подели улога.[39] Лик Наташе у комаду Млеко наставила је да игра Миљана Гавриловић, улогу Милене Павловић-Барили у Месецу у пламену преузела је Зорана Бећић,[40] а Лизавете Николајевне у Злим дусима Соња Колачарић.[41] Попут У пола цене, њену улогу у представи Дневна заповест преузела је Јелисавета Орашанин.[42]

Улоге

[уреди | уреди извор]
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе

[уреди | уреди извор]
Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Фредерик или булевар злочина Береника Милан Караџић Београдско драмско позориште 17. април 2003.[43][44]
Делиријум тременс Сања Горан Марковић 25. април 2005.[22][25]
Амадеус Констанца Алиса Стојановић 14. јануар 2006.[45][46]
Љубав итд. Ели Милена Павловић Чучиловић 10. октобар 2006.[47][48]
Блуз за Месију Сара Јагош Марковић 30. октобар 2006.[49][50]
Дисхармонија Лена Небојша Брадић 28. фебруар 2007.[51][48]
Пасторала Милорад Милинковић 2007.[52][20]
Инстант сексуално васпитање Дача Југ Радивојевић Позориште „Бошко Буха” 16. март 2008.[53][54]
Тартиф Маријана Егон Савин Југословенско драмско позориште 3. април 2008.[30][55]
Млеко Наташа Ђурђа Тешић Београдско драмско позориште 9. јун 2008.[56][57]
У пола цене Сања, девојка из разреда Сташа Копривица 22. новембар 2008.[58][59]
Мала сирена Русалка Милан Караџић Позориште „Бошко Буха” 1. март 2009.[60][61]
Анђели у Америци Емили, сестра Ели Чаптер, жена из јужног Бронкса Горчин Стојановић Београдско драмско позориште 2. октобар 2009.[62][63]
Месец у пламену Милена Павловић-Барили Стефан Саблић 10. децембар 2009.[64][65]
Rickhardt HB Studio (Њујорк) 2011.[66][35]
Дневна заповест Катарина Марко Манојловић Београдско драмско позориште 11. новембар 2011.[67][36]
Зли дуси Лизавета Николајевна Тушина Лиза Татјана Мандић Ригонат Народно позориште у Београду 22. новембар 2011.[37][68]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Улоге
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
2000-е
2005. Ми нисмо анђели 2 Зорана
2005. Ивкова слава Мариола
2005. Ивкова слава (серија)
2007. Доба невиности (сегмент: Дечак који је био сувише невин) Тања
2007. Оно наше што некад бејаше (серија) Икица
2007—2008. Премијер (серија)
2008. Вратиће се роде (серија) Емануела
2008—2009. Рањени орао (серија) Донка
2009. Рањени орао
2009. Заувек млад (серија) Ивана
2009. Оно као љубав (серија) Маја
2009. Кад на врби роди грожђе (серија)
2010-е
2011. Мешано месо (серија) тинејџерка
2011. Практични водич кроз Београд са певањем и плакањем
2012. Beds Made & Sweaters On (кратки филм) Џоан
2013. Joan (кратки филм) џогер
2014. Half & Half (кратки филм) Еден
2015. Birth Day (кратки филм) Мелиса
2015. Anya Karmanova: Euro Spy (серија) Ања Карманова
2015. Само кеш Cash Only Блерта
2020-е
2020. Зацели ме Hold Me Right (документарни)

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Требјешанин, Б. Г. (6. 2. 2011). „Нада за крај породичне драме”. Политика. Приступљено 24. 5. 2021. 
  2. ^ Krtinić, Marija (11. 9. 2020). „Danijela Štajnfeld: Cena tišine”. Данас. Приступљено 26. 3. 2021. 
  3. ^ „Nova.rs: Štajnfeld otkrila Višem tužilaštvu da ju je silovao Branislav Lečić”. Н1. 22. 3. 2021. Приступљено 22. 3. 2021. 
  4. ^ Evropa, Radio Slobodna (2021-07-13). „Odbačena krivična prijava Danijele Štajnfeld protiv Branislava Lečića”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-05-29. 
  5. ^ K, B. (23. 3. 2021). „Danijela Štajnfeld je svoju prvu ulogu odigrala u popularnom filmu: Evo kako je tada izgledala (foto)”. Objektiv.rs. Приступљено 26. 3. 2021. 
  6. ^ „Ko je glumica čija je potresna priča uzdrmala region? Na vrhuncu slave je pobegla za Ameriku, a evo šta je tamo radila!”. mondo.rs. 25. 8. 2020. Приступљено 26. 3. 2021. 
  7. ^ „Оно наше што некад бејаше, серија”. Радио-телевизија Србије. 12. 1. 2009. Приступљено 26. 3. 2021. 
  8. ^ „Segment "Doba nevinosti" u martu na Internetu”. mondo.rs. 11. 2. 2007. Приступљено 26. 3. 2021. 
  9. ^ B, E. (30. 1. 2008). „Glumim sa ekipom iz snova”. Блиц. Приступљено 26. 3. 2021. 
  10. ^ „Ranjeni orao”. Кошутњак филм. Приступљено 26. 3. 2021. 
  11. ^ Bogdanović, J. (22. 8. 2020). „Šok priznanje naše glumice: Silovao me je moćnik iz naše filmske industrije!”. Информер. Приступљено 25. 8. 2020. 
  12. ^ „Danijela Štajnfeld: Pokreće se istraga o silovanju srpske glumice”. Dijaspora.tv. 25. 8. 2020. Приступљено 26. 3. 2021. 
  13. ^ „Sve o Danijeli Štajnfeld: Evo šta je radila u Americi poslednjih pet godina!”. stil.kurir.rs. 23. 3. 2021. Приступљено 26. 3. 2021. 
  14. ^ Stojanov, Divna (19. 12. 2020). „Dokumentarac Danijele Štajnfeld „Zaceli me“ – pričanje će nas spasiti”. offns.rs. Приступљено 25. 3. 2021. 
  15. ^ „Premiera Amadeusa 14. januarja v teatru BDP” (на језику: словеначки). Dnevnik. 15. 12. 2005. Приступљено 12. 7. 2007. 
  16. ^ „Srbija obeležava 250 godina od rođenja Mocarta”. Глас јавности. 14. 1. 2006. Приступљено 25. 3. 2021. [мртва веза]
  17. ^ „Večeras 50. izvodjenje "Amadeusa" u BDP-u”. Новинска агенција Бета. mondo.rs. 18. 11. 2007. Приступљено 25. 3. 2021. 
  18. ^ „BDP otvara novu sezonu”. Б92. 21. 9. 2006. Приступљено 25. 3. 2021. 
  19. ^ Годишњак 29 2008, стр. 15—20.
  20. ^ а б Тасић, Р. (29. 5. 2008). „Aндрићу у походе”. Глас Српске. Приступљено 25. 3. 2021. 
  21. ^ Bošković, Dragana (12. 6. 2008). „„Mleko“ Vasilisa Kacikonurisa u režiji Đurđe Tešić, Nova scena BDP”. Данас. Приступљено 25. 3. 2021. 
  22. ^ а б Годишњак 31 2010, стр. 17.
  23. ^ „Delirijum tremens”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 25. 3. 2021. 
  24. ^ „Delirijum tremens”. hocupozoriste.rs. Приступљено 25. 3. 2021. 
  25. ^ а б в Годишњак 33 2012, стр. 18.
  26. ^ „Seksualno vaspitanje u pozorištu "Boško Buha"”. Танјуг. Блиц. 13. 3. 2008. Приступљено 25. 3. 2021. 
  27. ^ „Premijera Tartifa u JDP-u 3. aprila”. Новинска агенција Бета. mondo.rs. 1. 4. 2008. Приступљено 25. 3. 2021. 
  28. ^ С, Б. (1. 4. 2008). „Смешна крвава драма”. Политика. Приступљено 25. 3. 2021. 
  29. ^ Bošković, Dragana (23. 4. 2008). „Licemer je večan”. Данас. Приступљено 25. 3. 2021. 
  30. ^ а б „Тартиф”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 18. 04. 2021. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  31. ^ Stefanović, Dimitrije (31. 3. 2009). „Za decu i osetljive u Buhi”. seecult.org. Приступљено 25. 3. 2021. 
  32. ^ Bošković, Dragana (12. 6. 2008). „„Mleko“ Vasilisa Kacikonurisa u režiji Đurđe Tešić, Nova scena BDP”. Данас. Приступљено 26. 3. 2021. 
  33. ^ „Премијера комедије "У пола цене"”. Радио-телевизија Србије. 23. 11. 2008. Приступљено 26. 3. 2021. 
  34. ^ Годишњак 32 2011, стр. 15—19.
  35. ^ а б „Rickhardt”. abouttheartists.com (на језику: енглески). 2011. Приступљено 26. 3. 2021. 
  36. ^ а б Годишњак 34 2013, стр. 16—17.
  37. ^ а б „Зли дуси”. Народно позориште у Београду. Приступљено 25. 3. 2021. 
  38. ^ Lisinac, Nemanja (22. 3. 2021). „Gde su Danijela Štajnfeld i Branislav Lečić igrali zajedno”. Нова С. Приступљено 25. 3. 2021. 
  39. ^ „Danijela Štajnfeld, lična priča: NE znači NE”. Insajder Video. Јутјуб. 27. 3. 2021. Приступљено 4. 4. 2021. 
  40. ^ Годишњак 34 2013, стр. 18—19.
  41. ^ Годишњак 35 2014, стр. 44.
  42. ^ Годишњак 35 2014, стр. 19.
  43. ^ „Frederik ili bulevar zločina”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 25. 3. 2021. 
  44. ^ „Frederik ili bulevar zločina – BDP”. tiketklub.com. Приступљено 25. 3. 2021. 
  45. ^ „Amadeus”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 17. 02. 2009. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  46. ^ Годишњак 28 2007, стр. 28—29.
  47. ^ „Poslednja drama Artura Milera za jubilej BDP”. Танјуг. mondo.rs. 21. 9. 2006. Приступљено 25. 3. 2021. 
  48. ^ а б Годишњак 29 2008, стр. 17.
  49. ^ Вучковић, Славица (28. 10. 2006). „Доброта у задњи час”. Вечерње новости. Приступљено 25. 3. 2021. 
  50. ^ Годишњак 29 2008, стр. 16.
  51. ^ „Počele probe Disharmonije u BDP”. Данас. 8. 1. 2007. Приступљено 25. 3. 2021. 
  52. ^ „Gledaoci poželeli pozorište”. Данас. 5. 10. 2007. Приступљено 25. 3. 2021. 
  53. ^ „Instant seksualno vaspitanje”. Позориште Бошко Буха. Архивирано из оригинала 8. 2. 2011. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  54. ^ Годишњак 30 2009, стр. 64.
  55. ^ Годишњак 30 2009, стр. 26.
  56. ^ „Mleko”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 28. 04. 2010. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  57. ^ Годишњак 30 2009, стр. 19.
  58. ^ „U pola cene”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 19. 12. 2010. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  59. ^ Годишњак 31 2010, стр. 16.
  60. ^ „Мала сирена”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 25. 3. 2021. 
  61. ^ Годишњак 31 2010, стр. 68—69.
  62. ^ „Andjeli u Americi”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 17. 03. 2010. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  63. ^ Годишњак 32 2011, стр. 16.
  64. ^ „Месец у пламену”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 17. 10. 2011. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  65. ^ Годишњак 32 2011, стр. 18.
  66. ^ „Rickhardt”. HB Studio (на језику: енглески). Приступљено 26. 3. 2021. 
  67. ^ „Дневна заповест”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 18. 11. 2011. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  68. ^ Годишњак 34 2013, стр. 41.
  69. ^ „„Tatjana Lukjanova“ Dušanki Dudi Stojanović”. Данас. 21. 2. 2008. Приступљено 26. 3. 2021. 
  70. ^ „Pobednici 7. Joakimfesta”. seecult.org. Делфи књижаре. 17. 5. 2010. Приступљено 26. 3. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Данијела_Штајнфелд&oldid=29052879”