Данијел Бернули
| Данијел Бернули | |
|---|---|
 Данијел Бернули | |
| Рођење | 8. фебруар 1700. Гронинген, Холандија |
| Смрт | 17. март 1782. (82 год.) Базел, Швајцарска |
| Поље | лекар, физичар и математичар |
| Школа | Универзитет у Базелу |
| Познат по | Бернулијева једначина Термодинамика Кинетичка теорија гасова |
Данијел Бернули (франц. Daniel Bernoulli;[1] Гронинген, 8. фебруар 1700 — Базел, 17. март 1782)[2] био је швајцарски лекар, физичар и математичар. Син Јохана Бернулија и братанац Јакоба Бернулија.
Стицао је знања из математике и природних наука, предавао је математику, анатомију, ботанику и физику. Био је пријатељ Леонарда Ојлера, заједно су сарађивали на више поља математике и физике (десет пута су заједно поделили годишњу награду Академије наука у Паризу). Различити проблеми које је покушавао да разреши (теорија еластичности, механика таласа) нагнали су га да развије такав математички апарат као што су диференцијалне једначине и редови. Сарађивао је исто тако и са Жаном ле Рон Даламбером у заједничкој студији о вибрирајућим струнама. Био је први који је употребио симбол „А.S.“ да би означио функцију аркус синуса.
Провео је неколико година као професор математике у Санкт Петербургу, али највећи део његове научне каријере се одвијао на универзитету у Базелу где је држао предавања из медицине, астрономије и филозофије. Био је, баш и као његов отац, члан Академије наука у Паризу, Лондону, Берлину и Санкт Петербургу.
Економија и статистика[уреди | уреди извор]
У својој књизи из 1738. године Specimen theoriae novae de mensura sortis (Излагање нове теорије о мерењу ризика),[3] Бернули је понудио решење за Санктпетербуршки парадокс као основу економске теорије аверзије ризика, премије ризика, и корисности.[4] Бернули је често примећивао да приликом доношења одлука које су укључивале извесну неизвесност, људи нису увек покушавали да максимизирају своју могућу новчану добит, већ су радије покушавали да максимизирају „корисност“, економски термин који обухвата њихово лично задовољство и корист. Бернули је схватио да за људе постоји директна веза између добијеног новца и корисности, али да се она смањује како се добијени новац повећава. На пример, особи чији је приход 10.000 долара годишње, додатних 100 долара прихода ће обезбедити више користи него што би то било особи чији приход износи 50.000 долара годишње.[5]
Један од најранијих покушаја да се анализира статистички проблем који укључује цензурисане податке била је Бернулијева анализа података о обољевању и морталитету од малих богиња из 1766. како би се демонстрирала ефикасност инокулације.[6]
Публикације[уреди | уреди извор]
У свом делу Хидродинамика, он истиче значај принципа о одржању енергије, и износи прве елементе кинетичке теорије гасова. Гасовити молекули у побуђеном стању, које је утолико јаче изражено уколико је виши притисак, ударају о унутрашње зидове посуде у којој се налазе; укупни притисак представља резултанту тих појединачних удара. У том делу су исто тако изнети и радови о таласима, као и о вибрирајућим струнама.
Објавио је 1738:
- своје дело Хидродинамика у коме је изнео основну теорему механике флуида која данас носи његово име: Бернулијева теорема
- и „Теорију о мерењу ризика“, у којој је тзв. Парадокс из Санкт Петербурга − који се касније изродио у расправу између њега и његовог брата Николаса − урадио темељ економској теорији корисности
- Pieces qui ont remporté le Prix double de l'Academie royale des sciences en 1737 (на језику: француски). Paris: Imprimerie Royale. 1737.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Mangold, Max (1990). Duden — Das Aussprachewörterbuch. 3. Auflage. Mannheim/Wien/Zürich, Dudenverlag.
- ^ „Daniel Bernoulli”. Notable Names Database. Приступљено 14. 10. 2019.
- ^ English translation in Bernoulli, D. (1954). „Exposition of a New Theory on the Measurement of Risk” (PDF). Econometrica. 22 (1): 23—36. JSTOR 1909829. doi:10.2307/1909829.
- ^ Stanford Encyclopedia of Philosophy: "The St. Petersburg Paradox by R. M. Martin
- ^ Cooter & Ulen (2016), стр. 44–45.
- ^ reprinted in Blower, S; Bernoulli, D (2004). „An attempt at a new analysis of the mortality caused by smallpox and of the advantages of inoculation to prevent it” (PDF). Reviews in Medical Virology. 14 (5): 275—88. PMID 15334536. S2CID 8169180. doi:10.1002/rmv.443. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 9. 2007.
Литература[уреди | уреди извор]
- (Original entry based on the public domain Rouse History of Mathematics)
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Bernoulli § V. Daniel Bernoulli”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 3 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 805.
- Cardwell, D.S.L. (1971). From Watt to Clausius: The Rise of Thermodynamics in the Early Industrial Age. Heinemann: London. ISBN 0-435-54150-1.
- Cooter, Robert; Ulen, Thomas (2016). Law & Economics. Berkeley Law Books (6th изд.). Berkeley: Addison-Wesley. ISBN 978-0-13-254065-0.
- Mikhailov, G.K. (2005). „Hydrodynamica”. Ур.: Grattan-Guinness, Ivor. Landmark Writings in Western Mathematics 1640–1940. Elsevier. стр. 131—42. ISBN 978-0-08-045744-4.
- Pacey, A. J.; Fisher, S. J. (децембар 1967). „Daniel Bernoulli and the vis viva of compressed air”. British Journal for the History of Science. 3 (4): 388—392. doi:10.1017/S0007087400002934.
- Straub, Hans (1970). „Bernoulli, Daniel”. Dictionary of Scientific Biography. 2. New York: Charles Scribner's Sons. стр. 36—46. ISBN 0-684-10114-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Bernoulli Daniel”. Mathematik.ch. Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2015. Приступљено 2007-09-07.
- Rothbard, Murray. Daniel Bernoulli and the Founding of Mathematical Economics, Mises Institute (excerpted from An Austrian Perspective on the History of Economic Thought)
- Weisstein, Eric W. (ур.). „Bernoulli, Daniel (1700–1782)”. ScienceWorld.
- Daniel Bernoulli на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Данијел Бернули на сајту Internet Archive (језик: енглески)
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Биографски речници | |
| Научне базе података | |
| Остало | |
