Данијел Дефо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Данијел Дефо
DanielDefoe.jpg
Данијел Дефо
Датум рођења (1660-09-13)13. septembar 1660.
Место рођења Лондон
Енглеска
Датум смрти 24. април 1731.(1731-04-24) (70 год.)
Место смрти Лондон
Велика Британија
Најважнија дела

Данијел Дефо (енгл. Daniel Defoe; IPA: /ˌdænjəl dɪˈfəʊ/; Лондон, 13. септембар 1660Лондон, 24. април 1731) енглески је писац, новинар и памфлетиста. Рођен је као Данијел Фо, син лондонског месара Џејмса Фоа, али је касније свом презимену додао де-, како би звучало отменије.

Биографија[уреди]

Школовао се у такозваној Академији за отпаднике од Англиканске цркве у Newington Green-у. Тамо је добио практично образовање, учећи историју, географију, политичке науке, живе стране језике и латински језик. То се одразило на Дефоовој уметничкој прози, лишеној свих књишких утицаја сем библијских.

Више година бавио се грађевинским пословима у Корнхилу а потом је постао и власник циглане у близини Тирберија у Есексу.

Оженио се 1684. године девојком из имућне породице и имао седморо деце. У животу је радио многе послове. Најпре се бавио трговином, потом политиком, стицао је велики иметак и брзо га губио, живео је бурно, писао је памфлете против владе, а био је и владин агент, извесно време и њен шпијун, можда и двоструки шпијун, по мишљењу његових биографа, мењао је политичке ставове и углавном је почео да пише журналистику. Учествовао је у обрачунима између Вилијама Трећег Оранскога чијој се војсци придружио у сукобу с католичким краљем Џејмсом Другим. У том сукобу победила је Вилијамова војска.[1]

Живот сатиричара[уреди]

Прва сатира коју је написао била је Прави Енглез. Иако је била уперена против високог енглеског племства, у први мах била је лепо примљена и донела му похвале и корист. Написао је више од хиљаду и двеста стихова како би исмејао национални мит енглеског племства. Извргнуо је руглу све чега се дотакао, не штедећи ни главног судију Крвавог суда, Џефрија Џефриса након његове смрти.

Охрабрен успехом, наставио је да пише сатире.

Написао је прво напредни, просветитељски Есеј о рројектима, којим се залагао за унапређење ехглестог друшва, захтевајући да се већа пажња посвети поморцима, научницима, изумитељима, васпитању и већем праву жена. Наредна сатира био је Кентски меморандум, којим је захтевао да бирачи имају могућност контроле над својим представницима у Парламенту, а потом и Најједноставнији начин обрачуна са дисидентима, 1. децембра 1702. године, који му је донео низ невоља.

Најједноставнији начин обрачуна са дисидентима проглашен је бунтовничким списом па је само месец дана након објављивања, 3. јануара 1703. године, издат налог за Дегоово хапшење. Налог је потписао лично председник краљевске владе, Ерл до Нотингема. Четири дана након налога, заплењени су сви одштампани примерци и спаљени. Крио се четири месеца а онда ухапшен 20. маја и одведен у лондонску тамницу Њугејт где је чекао суђење.

Осуђен је јула 1703. године на казну затвора, новчану казну, три дана стуба срама и седам година доброг владања. Након стуба срама, у затвору је провео још неколико месеци. Док је служио казну написао је сатиричну „Химну стубу срама”.

Обзиром да је банкротирао јер му је посао пропао док је служио затворску казну, породица му је остала на ивици егзистенције. Како би заштитио породицу, потписао је да више неће писати против власти али и да ће радити као тајни агент министра председника Харлија. Краљица му је опростила новчану казну а касније прилозима и помогла његову породицу.

Након изласка из затвора, написао је аутобиографски иронично-сатистични роман Елегија за писца Правога Енглеза а затим се определио за прозу и романе и постао познати писац.

Рад за владу[уреди]

Године 1707. бавио се шпијунским послом у корист енглеске владе у време када се размишљало о стварању уније са Шкотском. Ниједан посао му није полазио за руком. Доживео је неуспех као власник трговинске радње у којој се продавала племенита роба. Утемељио је популарни лист The Review у коме је објављивао памфлете. Тај лист је увео знатне промене у енглеској журналистици. Пре тога, новине су излазиле једанпут недељно и доносиле преводе вести из иностранства и текуће политичке вести са изразито страначке тачке гледишта. The Review је излазио трипут недељно, са есејом издавача, писмом уредника и уз разне ситне натписе и обавештења. [2]

Романи[уреди]

Романе је почео објављивати тек са шездесет година, али је у периоду од свега пет година, један за другим, објавио знатан број романа.

Сматра се за једног од главних популаризатора романа, нове књижевне форме у Енглеској у то време. Најпознатији Дефоов роман је Робинзон Крусо (1719). Прича о бродоломнику који доспева на пусто острво и у борби за опстанак доживљава многе авантуре. Претпоставља се да је роман инспирисан доживљајима шкотског морнара Александера Селкирка (енгл. Alexander Selkirk), који је након бродолома неколико година живео на једном пацифичком острву.[3] Постоји још једна књигa о Робинзону, али онa никада ниje достиглa славу прве књиге и билa је написанa из чисто комерцијалних разлога.

Остали важнији романи које је написао Данијел Дефо су: Мол Фландерс (Moll Flanders, 1722), Записи из доба куге (A Journal of the Plague Year, 1722), Пуковник Џек (Colonel Jack, 1722), Успомене једнога кавалира (Memoirs of a Cavalier, 1724), Роксана (Roxana, 1724).[2]

Данијел Дефо је један од првих писаца чије је дело у 18. веку преведено на српски језик. Његов најпознатији роман Робинзон Крусо појавио се у словеносрпском преводу као Живот и чрезвичајна прикљученија славнога Англеза РОБИНЗОНА КРУСЕ от Јорка собственом руком његовом списана. Част перваја. Из Немечкого Н. Лазаревичем преведена. В Будиме. Печатана писмени краљевск. Всеучилишћа, 1799 године. Утврђено је да је ово прво дело енглеске књижевности у потпуности преведено на српски језик.[4]

Референце[уреди]

  1. Mutter, Reginald P.C. „Daniel Defoe”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 24. 1. 2018. 
  2. 2,0 2,1 „Defoe, Daniel”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 1. 1. 2018. 
  3. Дефо (2015). стр. 266-267.
  4. Ковачевић (1983). стр. 50-57.

Литература[уреди]

  • Дефо, Данијел (2015). „Белешка о писцу”. Робинзон Крусо. Чачак: Пчелица. стр. 266-267. ISBN 978-86-84657-94-9. (COBISS.SR 217141516)
  • Ковачевић, Иванка (1983). Енглеска књижевност, књига 2. Сарајево: Свјетлост. (COBISS.SR 514397844)
  • Кош, Ерих (1985). Сатира и сатиричари. Београд: Просвета. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Данијел Дефо на Викимедијиној остави