Данијел Нестор

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Данијел Нестор

Данијел Нестор на Вимблдону 2017.
Данијел Нестор на Вимблдону 2017.


Професионална каријера:
1991–2018.[a]
Држава  Канада
Пребивалиште Торонто, Канада
Датум рођења (1972-09-04)4. септембар 1972.(47 год.)
Место рођења Београд, СР Србија, СФРЈ
Висина 1,91 m
Маса 86 kg
Игра Левом руком; дворучни бекхенд
Зарада 12.835.671 $
АТП профил
Појединачно
Победе—порази: 85–118 (41,87 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 0 (4 челенџера)
Изгубљена финала: 0
Најбољи пласман: Бр. 58 (23. август 1999)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 3К (1998, 1999, 2001)
Француска Ролан Гарос 1К (1997, 1998, 1999)
Уједињено Краљевство Вимблдон 4К (1999)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 2К (1995, 2000)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре 3К (2000)
Парови
Победе—порази: 1062–488 (68,52 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 91 (9 челенџера)
Изгубљена финала: 60
Најбољи пласман: Бр. 1 (19. август 2002)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије П (2002)
Француска Ролан Гарос П (2007, 2010, 2011, 2012)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2008, 2009)
Сједињене Америчке Државе ОП САД П (2004)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп П (2007, 2008, 2010, 2011)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре Gold medal.svg Злато (2000)
Мешовити парови
Освојени турнири: 4
Изгубљена финала: 5
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије П (2007, 2011, 2014)
Француска Ролан Гарос Ф (2006, 2013)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2013)
Сједињене Америчке Државе ОП САД Ф (2003)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп ПФ (2013)

Ажурирано: 13. јануар 2020.

Портал Portal.svg Тенис
Освојене медаље
Представљајући  Канада
Тенис
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место Сиднеј 2000. Парови

Данијел Нестор (енгл. Daniel Nestor; рођен као Данијел Несторовић 4. септембра 1972. у Београду) је бивши канадски тенисер, пореклом из Србије.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Нестор је рођен под именом Данијел Несторовић 4. септембра 1972. у Београду, СФР Југославија (данас Србија). Заједно са својим родитељима, четворогодишњи Данијел се 1976. године преселио у Канаду, у град Торонто. Несторовић је примио канадско држављанство и скратио презиме на Нестор.

Године 2004. се оженио Наташом Гавриловић. Тренутно живе на Бахамима.

Каријера[1][уреди | уреди извор]

Тенис је играо појединачно на самом почетку своје каријере. Професионалним тенисом је почео да се бави 1991. године. Међутим, није био нарочито успешан у томе, и није освојио ниједну АТП титулу. Његов најбољи резултат на гренд слем турнирима било је четврто коло Вимблдона 1999. Зато се Нестор окренуо игри у паровима.

Позицију најбољег тенисера у конкуренцији парова први пут је заузео 19. августа 2002.[2] Укупно је у каријери провео 108 недеља на првом месту. 22 узастопне сезоне (1995–2016) завршавао је годину у топ 30, а три пута је био део најбољег дубла сезоне (2002. и 2004. са Ноулсом; 2008. са Зимоњићем)

Освајач је дванаест гренд слем титула – осам у мушким и четири у мешовитим паровима. Победом на Вимблдону 2008. (са Ненадом Зимоњићем) обезбедио је тзв. каријерни гренд слем. Од четири освојене титуле на Ролан Гаросу, три су биле узастопне (2010–2013).

За завршни турнир сезоне квалификовао се петнаест пута, освојивши укупно четири титуле (2007. са Ноулсом; 2008 и 2009. са Зимоњићем; 2011. са Мирним).

На турнирима мастерс 1000 серије тријумфовао је 28 пута (последњи пут у Синсинатију 2015. са Роже-Васеленом), по чему је на трећем месту иза браће Брајан (39). Освајањем титуле у Шангају 2011. (са Максом Мирним), Нестор је постао први тенисер (у синглу или дублу) који је комплетирао свих девет турнира мастерс 1000 серије (касније су браћа Брајан исто то поновили, освојивши Шангај 2014, једини који им је недостајао).

Са 91 титулом у дублу, налази се на трећем месту у опен ери иза Мајка (123) и Боба Брајана (118). Највише их је освајао са Ноулсом (40) и Зимоњићем (27). У периоду од 1994. до 2016. освајао је макар једну титулу по сезони. Такође, једини је уз браћу Брајан стигао до 1000 победа у каријери, први међу дубл играчима.[3] На АТП туру је дебитовао у Монтреалу 1989. са Крисом Придамом (специјална позивница), а прву победу је забележио у Окланду 1993. са Себастјеном Лароом (квалификанти).

У мечу Дејвис купа 1992. победио је Стефана Едберга, тадашњег првог тенисера света.

На Олимпијским играма 2000. у Сиднеју освојио је златну медаљу у конкуренцији парова са Себастјеном Лароом.

Последњи професионални меч одиграо је у септембру 2018. за Дејвис куп репрезентацију Канаде, пред домаћом публиком у Торонту.[4]

Гренд слем финала[уреди | уреди извор]

Парови: 17 (8:9)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 1995. ОП Аустралије Тврда Бахаме Марк Ноулс Сједињене Америчке Државе Џаред Палмер
Сједињене Америчке Државе Ричи Ренеберг
3:6, 6:3, 3:6, 2:6
Финалиста 2. 1998. Ролан Гарос Шљака Бахаме Марк Ноулс Холандија Јако Елтинг
Холандија Пол Хархојс
3:6, 6:3, 3:6
Финалиста 3. 1998. ОП САД Тврда Бахаме Марк Ноулс Аустралија Сандон Стол
Чешка Кирил Сук
6:4, 6:7(8:10), 2:6
Победник 1. 2002. ОП Аустралије Тврда Бахаме Марк Ноулс Француска Микаел Љодра
Француска Фабрис Санторо
7:6(7:4), 6:3
Финалиста 4. 2002. Ролан Гарос (2) Шљака Бахаме Марк Ноулс Холандија Пол Хархојс
Русија Јевгениј Кафељников
5:7, 4:6
Финалиста 5. 2002. Вимблдон Трава Бахаме Марк Ноулс Шведска Јонас Бјеркман
Аустралија Тод Вудбриџ
1:6, 2:6, 7:6(9:7), 5:7
Финалиста 6. 2003. ОП Аустралије (2) Тврда Бахаме Марк Ноулс Француска Микаел Љодра
Француска Фабрис Санторо
4:6, 6:3, 3:6
Победник 2. 2004. ОП САД Тврда Бахаме Марк Ноулс Индија Леандер Паес
Чешка Давид Рикл
6:3, 6:3
Победник 3. 2007. Ролан Гарос Шљака Бахаме Марк Ноулс Чешка Лукаш Длухи
Чешка Павел Визнер
2:6, 6:3, 6:4
Финалиста 7. 2008. Ролан Гарос (3) Шљака Србија Ненад Зимоњић Уругвај Пабло Куевас
Перу Луис Орна
2:6, 3:6
Победник 4. 2008. Вимблдон Трава Србија Ненад Зимоњић Шведска Јонас Бјеркман
Зимбабве Кевин Улијет
7:6(14:12), 6:7(3:7), 6:3, 6:3
Победник 5. 2009. Вимблдон (2) Трава Србија Ненад Зимоњић Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7:6(9:7), 6:7(3:7), 7:6(7:3), 6:3
Финалиста 8. 2010. ОП Аустралије (3) Тврда Србија Ненад Зимоњић Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3:6, 7:6(7:5), 3:6
Победник 6. 2010. Ролан Гарос (2) Шљака Србија Ненад Зимоњић Чешка Лукаш Длухи
Индија Леандер Паес
7:5, 6:2
Победник 7. 2011. Ролан Гарос (3) Шљака Белорусија Макс Мирни Колумбија Хуан С. Кабал
Аргентина Едуардо Шванк
7:6(7:3), 3:6, 6:4
Победник 8. 2012. Ролан Гарос (4) Шљака Белорусија Макс Мирни Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6:4, 6:4
Финалиста 9. 2016. ОП Аустралије (4) Тврда Чешка Радек Штјепанек Уједињено Краљевство Џејми Мари
Бразил Бруно Соарес
6:2, 4:6, 5:7

Мешовити парови: 9 (4:5)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнерка Противници Резултат
Финалиста 1. 2003. ОП САД Тврда Русија Лина Красноруцкаја Словенија Катарина Среботник
Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
7:5, 5:7, [5:10]
Финалиста 2. 2006. ОП Аустралије Тврда Русија Јелена Лиховцева Швајцарска Мартина Хингис
Индија Махеш Бупати
3:6, 3:6
Финалиста 3. 2006. Ролан Гарос Шљака Русија Јелена Лиховцева Словенија Катарина Среботник
Србија и Црна Гора Ненад Зимоњић
3:6, 4:6
Победник 1. 2007. ОП Аустралије Тврда Русија Јелена Лиховцева Белорусија Викторија Азаренка
Белорусија Макс Мирни
6:4, 6:4
Победник 2. 2011. ОП Аустралије (2) Тврда Словенија Катарина Среботник Кинески Тајпеј Јунг-Ђан Чан
Аустралија Пол Хенли
6:3, 3:6, [10:7]
Финалиста 4. 2013. Ролан Гарос (2) Шљака Француска Кристина Младеновић Чешка Луција Храдецка
Чешка Франтишек Чермак
6:1, 4:6, [6:10]
Победник 3. 2013. Вимблдон Трава Француска Кристина Младеновић Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
Бразил Бруно Соарес
5:7, 6:2, 8:6
Победник 4. 2014. ОП Аустралије (3) Тврда Француска Кристина Младеновић Индија Сања Мирза
Румунија Орија Текау
6:3, 6:2
Финалиста 5. 2015. ОП Аустралије (2) Тврда Француска Кристина Младеновић Швајцарска Мартина Хингис
Индија Леандер Паес
4:6, 3:6

Финала завршног првенства сезоне[уреди | уреди извор]

Парови: 6 (4:2)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 1998. Хартфорд Тепих (д) Бахаме Марк Ноулс Холандија Јако Елтинг
Холандија Пол Хархојс
4:6, 2:6, 5:7
Финалиста 2. 2006. Шангај Тврда (д) Бахаме Марк Ноулс Шведска Јонас Бјеркман
Белорусија Макс Мирни
2:6, 4:6
Победник 1. 2007. Шангај Тврда (д) Бахаме Марк Ноулс Шведска Симон Аспелин
Аустрија Јулијан Ноул
6:2, 6:3
Победник 2. 2008. Шангај Тврда (д) Србија Ненад Зимоњић Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7:6(7:3), 6:2
Победник 3. 2010. Лондон Тврда (д) Србија Ненад Зимоњић Индија Махеш Бупати
Белорусија Макс Мирни
7:6(8:6), 6:4
Победник 4. 2011. Лондон Тврда (д) Белорусија Макс Мирни Пољска Маријуш Фирстенберг
Пољска Марћин Матковски
7:5, 6:3

Мечеви за олимпијске медаље[уреди | уреди извор]

Парови: 2 (1:1)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Злато 2000. Олимпијске игре у Сиднеју Тврда Канада Себастјен Ларо Аустралија Тод Вудбриџ
Аустралија Марк Вудфорд
5:7, 6:3, 6:4, 7:6(7:2)
4. место 2016. Олимпијске игре у Рију Тврда Канада Вашек Поспишил Сједињене Америчке Државе Стив Џонсон
Сједињене Америчке Државе Џек Сок
2:6, 4:6

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Нестор је престао да се такмичи активно у појединачној конкуренцији 2001; од 2002. је играо само за Дејвис куп и на Канада мастерсу; свој последњи званични меч одиграо је 2006.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Daniel Nestor – bio/career”. ATP Tour. Приступљено 18. 1. 2020. 
  2. ^ „Daniel Nestor – overview”. ATP Tour. Приступљено 18. 1. 2020. 
  3. ^ „Nestor Records 1,000th Doubles Match Win”. ATP Tour. 11. 1. 2016. Приступљено 18. 1. 2020. 
  4. ^ „No swansong for Nestor in last-ever match”. Davis cup. 15. 9. 2018. Приступљено 18. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]