Данко Митров

С Википедије, слободне енциклопедије
данко митров
Слободан Митров Данко
Лични подаци
Датум рођења(1919-03-14)14. март 1919.
Место рођењаЂурђевац, код Копривнице, Краљевство СХС
Датум смрти8. јун 1942.(1942-06-08) (23 год.)
Место смртиЛепеница, код Српца, НД Хрватска
Професијађак
Деловање
Члан КПЈ одпре рата
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба
СлужбаИнтернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
19371939.
19411942.
Чинмајор НРА
Херој
Народни херој од26. јула 1945.

Данко Митров Слободан (Ђурђевац, код Копривнице, 14. март 1919Лепеница, код Српца, 8. јун 1942), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 14. марта 1919. године у селу Ђурђевцу, код Копривнице. Радничком омладинском покрету приступио је још као ђак, због чега је долазио у сукоб с школским властима у Бањој Луци и Загребу.

Године 1936. са свега 17 година, кренуо је у Шпанију, да потпомогне борбу за слободу шпанског народа. Пошто је добио визу, отишао је у Грчку, на утакмицу. Из Грчке се пребацио у Бугарску, а потом у Румунију и преко Мађарске, Аустрије, Немачке и Француске стигао у Шпанију.

У Шпанији је завршио кратак војни курс и отишао на фронт. Био је командир и политички комесар бригаде, стекао је чин мајора Шпанске републиканске армије. Учествовао је у биткама на Ебру, код Мадрида. Неколико пута је рањаван.

После слома Шпанске републике, био је по логорима у Француској. Године 1940. успео је да побегне из логора и вратио се у Југославију.

Одмах по доласку, мобилисан је и послат на одслужење војног рока. У војсци га је задесио и напад Сила Осовине на Југославију. Учествовао је у борбама с Италијанима на албанској граници. После капитулације дошао је у Београд, а затим је отишао у Бања Луку.

Активно је учествовао у организовању устанка и првим устаничким акцијама народа Босанске крајине. Нарочито се истакао у нападу на Босанску Крупу. С Бањалучког сектора је пребачен у тада ослобођени Дрвар и учествовао је у борбама с Италијанима. Потом прлази на Грмеч, а одатле у Јајце, где постаје командант Трећег крајишког НОП одреда.

У току зиме 1941/42. године, Данко је обилазио поједине крајеве централне Босне. Убрзо је постављен за команданта Четвртог крајишког НОП одреда, који је под његовом командом ослободио велику територију — од Мотајице до Влашића и од реке Босне до реке Врбаса.

У пролеће 1942. године, на терену централне Босне дошло је до издаје четника, који су, у договору с Немцима, нападали партизанске болнице и штабове, и озбиљно угрозили даљи развитак НОП-а на овом подручју.

Током једне ноћи када се испод планине Мотајице, пребацивао на југ, Данко је наишао на четнике, који су га убили.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 26. јула 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]