Дан сећања на жртве трансфобије

Дан сећања на жртве трансфобије обележава се сваке године 20. новембра у част убијенима због трансфобије. [1] [2] Дан је основан да скрене пажњу на континуирано насиље које трпе трансродне особе. [3]

Дан сећања на жртве трансфобије основала је 1999. године мала група људи, укључујући Гвендолин Ен Смит,[4] како би обележила убиство трансродне жене Рите Хестер у Олстону у Масачусетсу.[5] У 2010. години, тај дан се обележавао у преко 185 градова у више од 20 земаља.[6]

Типично, меморијал укључује читање имена оних који су изгубили животе од 20. новембра претходне године до 20. новембра текуће године,[7] и може укључивати друге активности, као што су бдење уз свеће, посвећене црквене службе, маршеви, уметничке представе, добротворно спремање хране за сиромашне и пројекције филмова.[8]

Историја[уреди | уреди извор]

Рита Хестер (30. новембар 1963 — 28. новембар 1998) била је трансродна афроамеричка жена која је убијена у Олстону у Масачусетсу 28. новембра 1998.[9] Као одговор на њено убиство, одржано је бдење уз свеће следећег петка (4. децембра) у коме је учествовало око 250 људи. Борбу заједнице да се Ритин живот и идентитет с поштовањем покривају у локалним новинама, описала је Ненси Нангерони у својој хроници „Убиство Рите Хестер и језик поштовања.“[10] Њена смрт инспирисала је веб пројекат „Сећање на наше мртве“ и Дан сећања на трансродне особе.[11]

Раса и Дан сећања на жртве трансфобије[уреди | уреди извор]

ЦеЦе Макдоналд говори на Дану сећања на жртве трансфобије 2015. у Сан Франциску.

Научници и активисти посвећени унапређењу интерсекционалних приступа истичу важност виђења трансфобичног насиља као инхерентно повезаног са расом, родом и класом. Ово се огледа у пропорционално много већем броју случајева насиља над небелкињама, а посебно црним и латино трансродним женама.[12] [13] [14]

Трансродна застава се вијори изнад Капитола у Калифорнији на Дан сећања на жртве трансфобије 2019.

Теоретичари Рајли Снортон и Џин Харитаворн критикују како слике и наративи усредсређени на смрт небелих трансродних људи— најчешће трансфемининих особа — круже у друштвеним покретима и просторима на чијем су челу бели геј и транс активисти. [15] Обазирући се на случај афроамеричке транс жене Тајре Хантер, Снортон и Харитаворн уочавају као опасно то што су небеле транс жене видљиве само након њихове смрти, и што се такво насиље не препознаје као последица систематске трансфобије и расизма. Заједно са радовима других транс активиста као што су ЦеЦе Макдоналд, Рејна Госет, Силвија Ривера и Дин Спејд, Снортон и Харитаворн-ов рад заговарају важност интерсекционалног приступа догађајима као што су Дан сећања на жртве трансфобије и трансродни активизам уопште.[тражи се извор]

Академкиња Сара Лембл (2008) тврди да фокус Дана сећања на жртве трансфобије на колективну жалост ризикује да се белци који присуствују ослобађају посредног саучесништва у насиљу над трансродним небелкињама чије смрти обележавају. Лембл наводи:[16]

Наш задатак је да их погурамо даље — не само у погледу Дана сећања на жртве трансфобије, већ и кроз друге начине на које причамо и суочавамо се са насиљем. Нико од нас није невин. Морамо да осмислимо праксе сећања које смештају наше сопствене позиције унутар структура моћи које одобравају и спроводе насиље. Наш задатак је да пређемо са саосећања на одговорност, са саучесништва на одражавање, са сведочења на акцију. Није довољно само одати пошту у сећању на мртве – морамо да трансформишемо праксу живих.

Трансродна активисткиња Мира-Солеј Рос критикује Дан сећања на жртве трансфобије због спајања мотивације иза убистава трансродних жена и сексуалних радница. У интервјуу са научницом Вивијен Намасте, она представља примере трансродних сексуалних радница које су убијене у Торонту јер су биле сексуалне раднице и оптужује организаторе Дана сећања на жртве трансфобије да користе ове жене које су умрле као сексуалне раднице као великомученице трансродне заједнице. [17]

Признање од стране влада[уреди | уреди извор]

Канада[уреди | уреди извор]

Канадска провинција Онтарио једногласно је 12. децембра 2017. усвојила Закон о Дану сећања на жртве трансфобије, званично признајући тај дан и захтевајући од законодавне скупштине Онтарија да сваке године 20. новембра одржи минут ћутања [18] [19]

Сједињене Америчке Државе[уреди | уреди извор]

Године 2020, новоизабрани амерички председник Џо Бајден признао је Дан сећања на жртве трансфобије и рекао да је трансфобично насиље које доживљавају транс жене недопустиво.[20] Године 2021, Џо Бајден и Камала Харис објавили су саопштење у којем су навели: „Најмање 46 трансродних Американаца убијено је актима фаталног насиља ове године до данас."[21] [22] [23] [24] Његова канцеларија је такође издала извештај у коме се наводи како „Бајден-Харис администрација унапређује безбедност, могућности и инклузију за трансродне и родно различите појединце“. Бајден је позвао и Сенат да усвоји Закон о равноправности.[25]

Ентони Џ. Блинкен, државни секретар Сједињених Америчких Држава, такође је издао саопштење у коме жали због губитка трансродних живота 2021.[26] Као главни амерички дипломата, он је изјавио: „Промовисање и заштита људских права ЛГБТИ+ особа је спољнополитички приоритет ове администрације.“

Дана 18. новембра 2021, представница Ајана Пресли прочитала је имена 46 транс особа које су убијене те године.[27] [28] [29] Њој су се придружили и други чланови Конгресног клуба за ЛГБТК равноправност међу којима су и представници Мари Њуман, Дејвид Н. Сисилин, Марк Такано, Сара Џејкобс и Ал Грин.[30]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Trans Day of Remembrance”. Massachusetts Transgender Political Coalition. 2013. Архивирано из оригинала на датум 14. 8. 2010. Приступљено 20. 11. 2013. 
  2. ^ „Transgender Day of Remembrance”. Human Rights Campaign. Архивирано из оригинала на датум 26. 11. 2013. Приступљено 20. 11. 2013. 
  3. ^ Millen, Lainey (20. 11. 2008). „North Carolinians mark Transgender Remembrance Day”. QNotes. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2011. Приступљено 28. 11. 2010. 
  4. ^ Smith, Gwendolyn Ann (20. 11. 2012). „Transgender Day of Remembrance: Why We Remember”. HuffPost. Приступљено 3. 5. 2021. »In 1999 a handful of transgender people sought to highlight the need for awareness around anti-transgender violence, which refers to attacks against people who are perceived as transgender — regardless of how one may personally identify. To that end, we held the first Transgender Day of Remembrance event in the Castro district of San Francisco, holding the names of those we’d lost in silent testimony.« 
  5. ^ Jacobs, Ethan (15. 11. 2008). „Remembering Rita Hester”. EDGE Boston. Архивирано из оригинала на датум 8. 10. 2012. Приступљено 28. 11. 2010. 
  6. ^ St. Pierre, E. (2010). TDoR Events and Locations 2010. Transgenderdor.org.
  7. ^ „St. Louis Observes Transgender Day of Remembrance”. Vital Voice. 2012. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2013. 
  8. ^ Gonzalez, Yvonne (18. 11. 2010). „Groups recognize transgender remembrance day”. The State Press. Архивирано из оригинала на датум 22. 11. 2010. 
  9. ^ 'Remembering Rita Hester' Архивирано новембар 5, 2014 на сајту Wayback Machine November 15, 2008, Edge Boston
  10. ^ Nancy Nangeroni (1999-02-01). „Rita Hester's Murder and the Language of Respect”. Архивирано из оригинала на датум 24. 8. 2019. Приступљено 20. 11. 2017. 
  11. ^ Irene Monroe (2010-11-19). „Remembering Trans Heroine Rita Hester”. Huffington Post. Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2013. Приступљено 9. 11. 2013. 
  12. ^ National Coalition of Anti-Violence Programs. „Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender, Queer, and HIV-Affected Hate Violence in 2014” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 5. 7. 2016. Приступљено 19. 3. 2016. 
  13. ^ „Black Trans* Women's Lives Matter”. Архивирано из оригинала на датум 14. 1. 2016. Приступљено 19. 3. 2016. 
  14. ^ Vincent, Addison Rose (13. 8. 2015). „State of Emergency Continues for Trans Women of Color”. Архивирано из оригинала на датум 24. 3. 2016. Приступљено 19. 3. 2016 — преко Huffington Post. 
  15. ^ C. Riley Snorton and Jin Haritaworn (2013). Trans necropolitics: A transnational reflection on violence, death, and the trans of color afterlife. The Transgender Studies Reader 2: New York: Routledge Press. стр. 66—76. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2019. Приступљено 10. 2. 2018. 
  16. ^ Lamble, Sarah (2008). „Retelling racialized violence, remaking white innocence: The politics of interlocking oppressions in Transgender Day of Remembrance”. Sexuality Research and Social Policy. 5: 24—42. doi:10.1525/srsp.2008.5.1.24. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2015. Приступљено 19. 3. 2016. 
  17. ^ Namaste, Viviane (2011). Sex Change, Social Change. Women's Press. ISBN 9780889614833. 
  18. ^ „Ontario enshrines Trans Day of Remembrance in law as Nov. 20”. CP24 (на језику: енглески). The Canadian Press. 12. 12. 2017. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2017. Приступљено 21. 12. 2017. 
  19. ^ S.O. 2017, c. 29, Trans Day of Remembrance Act, 2017, December 14, 2017. Retrieved on December 21, 2017.
  20. ^ „Joe Biden on Instagram: "At least 37 transgender and gender-nonconforming people have been killed this year, most of them Black and Brown transgender women. It's intolerable. This Transgender Day of Remembrance, we honor their lives—and recommit to the work that remains to end this epidemic of violence. To transgender and gender-nonconforming people across America and around the world: From the moment I am sworn in as president, know that my administration will see you, listen to you, and fight for not only your safety but also the dignity and justice you have been denied.". 
  21. ^ „2021 marks the deadliest year yet for transgender people in the U.S., advocacy group says”. CBS News. 20. 11. 2021. Приступљено 21. 11. 2021. 
  22. ^ „Statement by President Biden on Transgender Day of Remembrance”. 20. 11. 2021. 
  23. ^ Biden-⁠Harris Administration Memorializes Transgender Day of Remembrance, NOVEMBER 20, 2021
  24. ^ President Biden honors trans people lost to “horrifying” violence on Transgender Day of Remembrance
  25. ^ Biden marks 'deadliest year on record for transgender Americans' on day of remembrance
  26. ^ „On Transgender Day of Remembrance”. 
  27. ^ „2021 marks the deadliest year yet for transgender people in the U.S., advocacy group says”. CBS News. 20. 11. 2021. Приступљено 21. 11. 2021. 
  28. ^ Squad Member Ayanna Pressley Read Names of 46 Killed Trans People in House Speech
  29. ^ Rep. Ayanna Pressley Honors Trans Remembrance Day on the Floor of Congress, Ayanna Pressley's YouTube Channel
  30. ^ Transgender Day of Remembrance Special Order Hour - November 17th, 2021