Даринка Јандрић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Даринка Јандрић
Датум рођења(1910-12-17)17. децембар 1910.
Место рођењаАранђелово
  Аустроугарска
Датум смрти4. фебруар 2019.(2019-02-04) (108 год.)
Место смртиБеоград
  Србија
Одликовања
Партизанска споменица 1941.
Орден заслуга за народ
Орден братства и јединста
Орден за храброст

Даринка Јандрић (Аранђелово, 17. децембар 1910Београд, 4. фебруар 2019) била је жена из Београда, која је у тренутку смрти била најстарија особа у Србији.

Биографија[уреди]

Даринка је рођена под именом Даринка (Томо) Кривокапић, 17. децембра 1910. године у Аранђелову, недалеко од Требиња у данашњој Републици Српској, у Босни и Херцеговини. Била је једна од петоро деце и цео живот је памтила своје родно место. Са само четри године, под утицајем Првог светског рата, Даринка се са породицом преселила у Пећ, а недуго након тога у Никшић. Сећала се трагедије која је задесила њезину породицу када су им запалили кућу и прогнали их. Родитељи су хтели да се дјеца образују, па је Даринка завршила основну школу, а касније и школу за болничарку. Познавала је Владу Шегрта, народног хероја Југославије. Када се присећала рата, о Сави Ковачевићу и Влади Шегрту, Даринка је говорила: “Били су добри борци и јунаци”.

Премда је из Аранђелова кренула са Десетом херцеговачком бригадом, током ратног периода је прелазила из бригаде у бригаду, те се нашла и у Трећој и Петој пролетерској бригади, а напослетку и у дивизији Данила Комненовића. Била је првоборац, носилац партизанске споменице од 1941. године, те ордена заслуга за народ са сребрним зрацима, орденa братства и јединства са сребрним венцем, ордена за храброст и још др. Као болничарка дивизије била је учесник у биткама на Неретви и Сутјесци. Након рата, упознала је Душана Јандрића, такође носилац партизанске споменице од 1941.године. Изродила је двоје деце, Рајка и Вукосаву. Поред двоје деце које су Душан и Даринка добили, подигла је и његову децу из ранијих бракова.

Живела је у Београду од 1962.године у својој породичној кући на Бањици коју је саградила сама са својим супругом Душаном. [1] Била је члан Удружења Требињаца у Београду.[2]

Године 2017., током гостовања на Херцег ТВ-у, говорила је да се рата није плашила, те да се водила паролом: “Ако погинем, погинем!”. Водила је миран и повучен живот, никад није желела медијски да се експонира изузев емисије за Херцег ТВ у којој је једино гостовала, пошто је родом из тих крајева. Последње године живота уз свакодневну бригу своје деце Рајка и Вукосаве, провела је са ћерком у стану свог зета Небојше.

Даринка је преминула 4. фебруара 2019. године у Београду у доби од 109 година. Покопана је 7. фебруара 2019. године уз војне почасти на београдском Новом гробљу.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]