Даринка Павловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДАРИНКА ПАВЛОВИЋ
Darinka Dara Pavlovic.jpg
Даринка Дара Павловић
Датум рођења(1921-09-18)18. септембар 1921.
Место рођењаБелановица, код Љига
 Краљевина СХС
Датум смрти25. мај 1943.(1943-05-25) (21 год.)
Место смртиЈајинци, код Београда
Србија Србија
Професијастудент економије
Чланица КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Даринка Дара Павловић „Плава Вера“ (Белановица, код Љига, 18. септембар 1921Јајинци, код Београда, 25. мај 1943), учесница Народноослободилачке борбе.

Биографија[уреди]

Рођена је 18. септембра 1921. године у селу Белановици, код Љига. Њен отац Драгомир је био поштански службеник, па је касније био премештен у Београд, где се Дарника школовала. Завршила је Трговачку академију, а пред Други светски рат се уписала на Економско комерцијалну високу школу (данашњи Економски факултет).

Још као ученица Трговачке академије прикључила се револуционарној средњошколској омладини и постала члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Револуционаром покрету ступила је под утицајем своје старије сестре Дринке. Веома брзо се истакла својим радом у покрету, а школске 1939/40. године била је изабрана у чланство средњошколског руководства СКОЈ-а у Београду. Поред ње, у овом руководству су се налазили и Исак Еди Давичо, студент филозофије; Вукашин Мићуновић, студент филозофије; Радован Брацо Белић, приватни ученик; Јован Марјановић, студент технике; Блаженка Мимица, студент филозофије; Павле Паја Капичић, студент технике и Боса Радовић, студент филозофије. У чланство илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљена је 1940. године и учествовала је у свим акцијама које је Партија организовала у Београду уочи почетка рата.

После Априлског рата и окупације Београда, 1941. године активно је учествовала у организовању Народноослободилачког покрета у граду. Организовала је омладинске ударне групе за диверзантске акције, у којима је и сама учествовала. Приликом једне диверзантске акције у којој су паљени немачки камиони у Златиборској улици, једва је избегла хапшење, али је полиција успела да зароби њену ташну у којој се налазила легитимација.

После овага, прешла је у илегалност и једно време је остала тајно у Београду, а потом је у августу била упућена на терен у Ваљевски партизански одред. У одреду је обављала курирске дужности и одржавала је везу између одреда и ваљевске партијске организације. Веома се истакла за време немачке блокаде Ваљева, када је неометано одржавала курирску везу. У току јесени 1941. године, обављала је и дужности курира Покрајинског комитета КПЈ за Србију и често путовала по централној Србији одржавајући везе са партијским организацијама и партизанским одредима.

После Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских јединица у Санџак, децембра 1941. године, Даринка је као курир Врховног штаба НОПО Југославије била упућена из Нове Вароши у западну Србију, са задатком да успостави везу са Ваљевским партизанским одредом, који су остао у Србији. На овом задатку, Даринка је марта 1942. године возом путовала ка Лазаревцу, али ју је тада препознао један четник и у селу Барошевац ухапсио. Потом је била доведена у Лазаревац, где је предата полицији. Три месеца је провела у затвору у Лазаревцу, а потом је на захтев Специјалне полиције била пребачена у Бањички логор.

У логору се сусрела са својом старијом сестром Дринком, која је била ухапшена у Нишу, априла исте године. Обе сестре Павловић стрељане су у мају 1943. године на стратишту у Јајинцима. Дринка је стрељана 14, а Даринка 25. маја. Стрељана је заједно са Ђуком Динић, Милицом Радулашки, Лепом Лајош-Вујошевић и другим логорашицама.

После ослобођења, у родном селу Белановици им је подигнут заједнички споменик, а 1953. године Даринкина сестра Дринка је проглашена за народног хероја.

Литература[уреди]

  • Жене Србије у НОБ. „Нолит“, Београд 1975. година.