Пређи на садржај

Дафне

С Википедије, слободне енциклопедије
Дафне и Аполо, Ђовани Батиста Тиеполо, 1744

Дафне је најраније познато дело које би се, по савременим стандардима, могло сматрати опером .[1][2][3] Либрето Отавија Ринучинија, заснован на ранијем интермедију насталом 1589. године, „Combattimento di Apollo col serpente Pitone“, а који је на музику поставио Лука Маренцио, преживео је комплетан.[4] Ово дело се сматра првом „модерном музичком драмом“.[5]

Углавном изгубљену музику комплетирао је Јакопо Пери, али најмање два од шест сачуваних фрагмената су од Јакопа Корсија. Дафне је први пут изведена током карневала 1598. (стари стил 1597.) у Палацо Корси.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]

Већина Перијеве музике је изгубљена, упркос популарности и слави у Европи у време његовог компоновања, али је либрето од 455 стихова објављен и опстао. Владајућа породица Медичи у Фиренци била је задовољна са Дафне и дозволила је да се Перијево следеће дело, Еуридика, изведе као део прославе венчања Марије Медичи и Анрија IV 1600.[7][8]

Опера Дафне је написана за елитни круг хуманиста у Фиренци, Фирентинску камерату, између 1594. и 1597. године, уз подршку, а можда и у сарадњи са композитором и меценом Јакопом Корсијем.[9] Међутим, прво потврђено, не-јавно, извођење дела за Дон Ђованија Медичија одржано је 1597. године захваљујући Марку да Гаљану. Сматра се да је опера изведена током три карневалске прославе (1595–1598). Касније је изведена 1599. у Палацо Пити и Палацо Корси Салвиати најкасније у јануару исте године, али датуми извођења су предмет расправе научника.[9]

Као покушај да се оживи грчка драма[10], била је далеко од онога што би стари Грци препознали као драмску уметност.

Прича

[уреди | уреди извор]

Прича опере, о томе како се Аполон заљубљује у нимфу, Дафну, инспирисана је Овидијем и његовом наративном поезијом „Метаморфозе“, дела у широкој употреби у операма компонованим у фирентинској, мантуанској и римској оперској сфери.[11]

Према Ринунчинијевом либрету, Аполон спашава човечанство убијајући Питона, а убрзо присиљаваКупидона на такмичење у стрељаштву да се види ко је бољи. Како би му узвратио, Купидон га упуца стрелицом и натера га да се заљуби у Дафну. Да би побегла од Аполона, Дафне се претвара у ловорово дрво од којег Аполон прави круну, постајући симбол поезије, музике и слободе.[12]

Музика

[уреди | уреди извор]

Дафне је предвиђена за много мањи ансамбл од нешто каснијих опера Клаудија Монтевердија, наиме за чембало, лауту, виолу, архлуту и троструку флауту.[10] Ослањајући се на нови развој у то време, Пери је успоставио рецитативе, мелодијски говор стављен на музику, као централни део опере.

Перијев музички језик био је конгломерат његових савременика и експериментисања са људским говором у музици кроз рецитатив и музичку прозодију. Пери је настојао да понови ток и музикалност говора у свом писању, док су савременици Емилио де Кавалијери и Ђулио Качини тражили различите, али сличне композиционе циљеве.[13] Као резултат тога, музика написана за оперу је можда написана уз помоћ Качинија, али савремена истраживања то не подржавају.[14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sonneck, O. G. (1913). „"Dafne", the First Opera. A Chronological Study”. Sammelbände der Internationalen Musikgesellschaft. 15 (1): 102—110. JSTOR 929391. 
  2. ^ „How the Quest Was Won: OPERA (21/10/2005)”. ABC. Архивирано из оригинала 19. 5. 2006. г. Приступљено 7. 8. 2007. 
  3. ^ „Travel Advisory; Opera's 400th Birthday Is Celebrated in Vienna”. The New York Times. 3. 5. 1998. Приступљено 7. 8. 2007. 
  4. ^ Sonneck, O. G. (1913). „"Dafne", the First Opera. A Chronological Study”. Sammelbände der Internationalen Musikgesellschaft. 15 (1): 102—110. ISSN 1612-0124. JSTOR 929391. 
  5. ^ Hoxby, Blair (2005). „The Doleful Airs of Euripides: The Origins of Opera and the Spirit of Tragedy Reconsidered”. Cambridge Opera Journal. 17 (3): 253—269. ISSN 0954-5867. JSTOR 3878297. doi:10.1017/S0954586706002035. 
  6. ^ Strainchamps, Edmond (2001). „Corsi, Jacopo”. Oxford Music Online. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.06571. Приступљено 2023-07-27. 
  7. ^ „Music to the ears”. news.com.au. 27. 11. 2006. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 7. 8. 2007. 
  8. ^ „Opera Before Gluck”. Music With Ease. Архивирано из оригинала 30. 11. 2024. г. Приступљено 7. 8. 2007. 
  9. ^ а б Porter, William V. (1965). „Peri and Corsi's Dafne: Some New Discoveries and Observations”. Journal of the American Musicological Society. 18 (2): 170—196. JSTOR 830682. doi:10.2307/830682. 
  10. ^ а б Otten, Joseph (1911). Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. Приступљено 7. 8. 2007. 
  11. ^ Sternfeld, F. W. (1978). „The First Printed Opera Libretto”. Music & Letters. 59 (2): 121—138. ISSN 0027-4224. JSTOR 734132. doi:10.1093/ml/59.2.121. 
  12. ^ Savage, Roger (1989). „Prologue: Daphne Transformed”. Early Music. 17 (4): 485—493. ISSN 0306-1078. JSTOR 3127017. doi:10.1093/earlyj/XVII.4.485. 
  13. ^ Carlton, Richard A. (2000). „Florentine Humanism and the Birth of Opera: The Roots of Operatic "Conventions"”. International Review of the Aesthetics and Sociology of Music. 31 (1): 67—78. ISSN 0351-5796. JSTOR 3108425. doi:10.2307/3108425. 
  14. ^ Gerard, Helen (1924). „THE FIRST OPERA: Presented at Florence in 1600 and again in 1923”. The American Magazine of Art. 15 (9): 463—466. ISSN 2151-254X. JSTOR 23929390. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дафне&oldid=29975034”