Двадесет други амандман на Устав Сједињених Америчких Држава
Двадесет други амандман на Устав Сједињених Америчких Држава ограничава број избора на функцију председника Сједињених Америчких Држава на два пута и поставља додатне услове за председнике који наслеђују преостале мандате својих претходника.[1] Конгрес је одобрио Двадесет други амандман 21. марта 1947. и поднео га државним законодавним телима на ратификацију. Тај процес је завршен 27. фебруара 1951, када је потребних 36 од 48 држава ратификовало амандман (ни Аљаска ни Хаваји још нису били примљени као држава), а његове одредбе су ступиле на снагу тог датума.
Амандман забрањује свакоме ко је два пута изабран за председника да поново буде изабран на ту функцију. Према амандману, некоме ко попуни неистекли председнички мандат који траје дуже од две године такође је забрањено да буде изабран за председника више од једном. Научници расправљају о томе да ли амандман забрањује погођеним појединцима да наследе председничку функцију под било којим околностима или се односи само на председничке изборе. До ратификације амандмана, председник није био подложан ограничењу мандата, али и Џорџ Вашингтон и Томас Џеферсон (први и трећи председник) одлучили су да се не кандидују за трећи мандат, успостављајући традицију два мандата. На председничким изборима 1940. и 1944, Френклин Д. Рузвелт је постао једини председник који је изабран за трећи и четврти мандат, што је довело до забринутости због председника који служи неограничен број мандата.[2]
Текст
[уреди | уреди извор]Члан 1. Нико не може бити изабран на функцију председника више од два пута, а ниједан човек који је обављао функцију председника, или је деловао као председник, дуже од две године мандата на који је нека друга особа изабрана за председника, не може бити изабран на функцију председника више од једном. Међутим, овај члан се неће примењивати на било које лице које обавља функцију председника када је овај члан предложио Конгрес, и неће спречити било које лице које може обављати функцију председника, или обављати функцију председника, током мандата у којем овај члан ступа на снагу, да обавља функцију председника или обавља функцију председника током преосталог дела тог мандата. Члан 2. Овај члан неће важити уколико га не ратификују као амандман на Устав законодавна тела три четвртине појединих држава у року од седам година од дана када га Конгрес поднесе државама.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Neale, Thomas H. (19. 10. 2009). „Presidential Terms and Tenure: Perspectives and Proposals for Change” (PDF). White House Transition Project. Washington, D.C.: Congressional Research Service. Архивирано (PDF) из оригинала 12. 4. 2019. г. Приступљено 22. 3. 2018.
- ^ „FDR's third-term election and the 22nd amendment”. National Constitution Center. Philadelphia, Pennsylvania. 5. 11. 2020. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 29. 4. 2022.
- ^ „Constitution of the United States of America: Analysis and Interpretation” (PDF). Washington, D.C.: Library of Congress. 26. 8. 2017. стр. 39—40. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 1. 2019. г. Приступљено 22. 3. 2018.