Пређи на садржај

Двадесет први амандман на Устав Сједињених Америчких Држава

С Википедије, слободне енциклопедије
Двадесет први амандман у Националном архиву

Двадесет први амандман на Устав Сједињених Америчких Држава укинуо је Осамнаести амандман на Устав Сједињених Америчких Држава, који је прописивао забрану алкохола на националном нивоу. Двадесет први амандман је предложио 72. Конгрес 20. фебруара 1933, а ратификовао га је потребан број држава 5. децембра 1933. Јединствен је међу 27 амандмана на Устав САД по томе што је једини који је укинуо претходни амандман, као и једини амандман који је ратификован државним конвенцијама о ратификацији.

Осамнаести амандман је ратификован 16. јануара 1919, након година залагања покрета за трезвеност. Накнадно доношење Волстедовог акта успоставило је савезну примену националне забране алкохола. Како су многи Американци наставили да пију упркос амандману, прохибиција је довела до профитабилног црног тржишта алкохола, подстичући пораст организованог криминала. Током 1920-их, Американци су све више почели да сматрају да је прохибиција неприменљива, а покрет за укидање Осамнаестог амандмана је растао све док Двадесет први амандман није ратификован 1933.

Члан 1 Двадесет првог амандмана изричито укида Осамнаести амандман. Члан Члан 2 забрањује увоз алкохола у државе и територије које имају законе који забрањују увоз или конзумацију алкохола. Неколико држава је наставило да буде „суве државе“ у годинама након укидања Осамнаестог амандмана, а неке и данас настављају да строго регулишу дистрибуцију алкохола. Многе државе делегирају своја овлашћења да забране увоз алкохола окрузима и општинама, а постоје бројне суве заједнице широм Сједињених Америчких Држава. Члан Члан 2 се повремено појављивао као проблем у случајевима Врховног суда који се дотичу трговинске клаузуле.

Члан 1. Овим се укида осамнаести члан амандмана на Устав Сједињених Америчких Држава.

Члан 2. Овим се забрањује превоз или увоз опојних пића у било коју државу, територију или посед Сједињених Америчких Држава ради испоруке или употребе у њима, кршећи њихове законе.

Члан 3. Овај члан неће ступити на снагу уколико га конвенције у појединим државама, како је предвиђено Уставом, не ратификују као амандман на Устав у року од седам година од дана када га Конгрес поднесе државама.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]