Двадесет трећи амандман на Устав Сједињених Америчких Држава
Двадесет трећи амандман на Устав Сједињених Америчких Држава проширује право учешћа на председничким изборима на Округ Колумбија. Амандман даје електорима округа право у Колегијуму изборника, као да је у питању држава, иако округ никада не може имати више електора него најмање насељена држава. Начин именовања електора одређује Конгрес. Двадесет трећи амандман је предложио 86. Конгрес 16. јуна 1960; ратификовао га је потребан број држава 29. марта 1961.
Устав предвиђа да свака држава добија председничке електоре једнаке комбинованом броју места које има у Сенату и Представничком дому. Пошто Округ Колумбија није држава, није имао право на електоре пре усвајања Двадесет трећег амандмана. Још 1888, неки новинари и чланови Конгреса залагали су се за уставни амандман којим би се округу доделили електорски гласови. Ипак, такав амандман није добио широку подршку све до успона покрета за грађанска права 1950-их. Амандман није виђен као страначка мера; ратификацију амандмана подржали су председник Двајт Д. Ајзенхауер и оба главна страначка кандидата на председничким изборима 1960. Ратификација амандмана учинила је округ јединим ентитетом, осим држава, који је имао било какво заступљеност у Електорском колеџу.
Први председнички избори на којима је учествовао Округ Колумбија били су председнички избори 1964. Почевши од тих избора, Округ Колумбија је константно имао три члана у Колегијуму изборника, што је уставно имплицитни минимални број на који има право; упркос уставно утврђеном ограничењу броја електора, становништво Округа никада није достигло праг где би иначе имало право на више од три. Од усвајања Двадесет трећег амандмана, сви електорски гласови Округа осим једног дати су за председничке кандидате Демократске странке.[1] Двадесет трећи амандман није дао Округу право гласа у Конгресу, нити је дао Округу право да учествује у процесу који омогућава измену Устава. Уставни амандман који би то учинио предложио је Конгрес 1978, али га није ратификовао довољан број држава да би био усвојен. Многи грађани Округа су за статус државе или даље уставне амандмане како би се решила ова питања.
Текст
[уреди | уреди извор]Члан 1. Округ који представља седиште Владе Сједињених Америчких Држава именоваће, на начин који Конгрес одреди:
Број електора председника и потпредседника једнак укупном броју сенатора и представника у Конгресу на које би Округ имао право да је држава, али ни у ком случају више од најмање насељене државе; они ће бити додатни поред оних које именују државе, али ће се, у сврху избора председника и потпредседника, сматрати електорима које именује држава; и састајаће се у Округу и обављати дужности предвиђене дванаестим чланом амандмана.
Члан 2. Конгрес ће имати овлашћење да спроведе овај члан одговарајућим законодавством.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The lone exception was a faithless elector in the 2000 election who refused to cast a vote.
- ^ United States Government Printing Office. „PRESIDENTIAL ELECTORS FOR D. C. TWENTY-THIRD AMENDMENT” (PDF). gpo.gov.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kilman, Johnny and George Costello (Eds). (2000). The Constitution of the United States of America: Analysis and Interpretation.
- Vose, Clement (1978). „When District of Columbia Representation Collides with the Constitutional Amendment Institution”. Publius. Oxford University Press. 9 (1): 105–125. JSTOR 3329772. doi:10.2307/3329772
.