Дванаеста славонска дивизија НОВЈ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дванаеста славонска дивизија
Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg
Југословенска партизанска застава
Постојање 30. децембар 1942.
Место оснивања:
Славонија
Формација 12. славонска бригада
16. омладинска бригада Јожа Влаховић
17. славонска бригада
Јачина 2.700 војника и официра[тражи се извор]
Део Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Одликовања 10. октобра 1944. проглашена ударном
Команданти
Командант Петар Драпшин
Политички комесар Јефто Шашић

Дванаеста славонска дивизија НОВЈ је формирана 30. децембра 1942. године као „Четврта дивизија Главног штаба НОВ и ПО Хрватске“, а 9. маја 1943. је преименована у Дванаесту дивизију НОВЈ. При формирању у њен састав ушле су три бригаде: Дванаеста славонска, Шеснаеста омладинска бригадаЈожа Влаховић“ и Седамнаеста славонска ударна бригада. Тада је у њеном саставу било укупно око 2.700 бораца. Од 17. маја 1943. године била је у саставу Шестог славонског корпуса.

Дванаеста славонска дивизија истакла се веома успешним и разноврсним дејствима на врло осетљивом и снажно брањеном подручју Славоније. Ова дејства укључивала су цео дијапазон нападних актвиности, од диверзија и заседа, преко препада на мање осовинске гарнизоне, до учешћа у сложеним операцијама на нивоу корпуса.

Из састава дивизије изашле су 3. новембра 1943. године: 12. и 16. бригада, а ушле 25. бродска и Чехословачка бригадаЈан Жишка“.

Током интензивних борби од маја 1944. до марта 1945. године Дванаеста дивизија је изгубила два команданта: Николу Демоњу у Славонској Пожеги и Милана Станивуковића у Левањској Вароши, у Вировитици је 5. октобра. 1944. рањен Душан Пекић, командант дивизије. Од јуна 1944. до марта 1945. године Дивизија је изгубила осам команданата бригада: Николу Миљановића Караулу, Ивана Сењуга, Миливоја Бабца, Милана Бобића, Иву Маринковића, Јосипа Ружичку, Антона Долежала и Уроша Попару, затим четири политичка комесара бригаде и једног заменика команданта бригаде.

Дивизија је, за своје заслуге у борби, 10. октобра 1944. године, проглашена ударном.

Литература[уреди]