Дванаеста славонска пролетерска ударна бригада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дванаеста славонска пролетерска ударна бригада
12 proleterska brigada.jpeg
Формирање 12. пролетерске бригаде
Постојање11. октобар 1942.
Место оснивања:
Будићи, код Пакраца
Формацијачетири батаљона
Јачина958 бораца
ДеоНОВ и ПО Југославије
Ангажовање
ОдликовањаОрден народног хероја
Орден народног ослобођења
Орден партизанске звезде
Орден братства и јединства
Команданти
КомандантБранко Црнобрња
Политички комесарРанко Зец
Борци Дванаесте славонске бригаде пребацују се преко Орљаве, Славонија 1942. године

Дванаеста славонска пролетерска народноослободилачка ударна бригада формирана је 11. октобра 1942. године у селу Будићима код Пакраца, као Прва славонска бригада (овај назив носила је до 21. децембра 1942), од делова Првог и Другог славонског партизанског одреда. Тада је имала четири батаљона, митраљеско и топовско одељење, Омладинску чету и болнички вод, укупне јачине 958 бораца, наоружаних са 711 пушака, 2 митраљеза, 22 пушкомитраљеза и топом.

Први командант бригаде био је Богдан Црнобрња, а политички комесар Ранко Зец.

Због својих ратних успеха бригаду је, најпре Главни штаб НОВ и ПО Хрватске, почетком јула 1943. године прогласио за ударну, а одлуком Врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Јосипа Броза Тита од 26. октобра 1944. године добила је и назив пролетерска. Бригада је дала велики број руководилаца за новоформиране јединице у Славонији, а значајан допринос имала је и у стварању и учвршћењу братства и јединства. Једанаест њених бораца проглашено је народним херојима.

За заслуге током Народноослободилачке борбе одликована је Орденом народног ослобођења, Орденом партизанске звезде и Орденом братства и јединства, а 21. јула 1977. године и Орденом народног хероја.

Борбени пут Дванаесте славонске бригаде[уреди]

Одмах по формирању бригада је ослонцем на Папук, Равну гору и Псуњ, нападала непријатељске посаде и ометала саобраћај на околним комуникацијама. У ноћи између 19/20. октобра заузела је непријатељско упориште у Подвршку, затим железничку станицу Ратковицу, 25. октобра, и код Градишта одбила напад јаких немачких снага потпомогнутих авијацијом, када је оборила један непријатељски авион. Поред тога, она је у новембру онеспособила железничку станицу Лонџицу и нашички водовод, затим заузела Ћералије и железничку станицу Ријенци, и уништила непријатељев транспорт код Воћина, 3. децембра.

Веома тешке борбе, бригада је водила, 6. и 7. децембра 1942. године код Подравске Слатине; уз сарадњу делова Првог и Другог славонског партизанског одреда, 12. децембра је савладала домобранску посаду у Воћину и заробила 183 домобрана с целокупним наоружањем. До краја децембра порушила је железничку пругу Банова Јаруга-Вировитица, у дужини од три километра, и заузела Ораховицу и Орљавац. Наређењем Главног штаба НОВ и ПО Хрватске од 21. децембра 1942. године, добила је назив Дванаеста славонска бригада, а 30. децембра исте године ушла је у састав новоформиране Четврте славонске дивизије, која је, у мају 1943. године преименована у Дванаесту славонску дивизију НОВЈ.

У првој половини 1943. године, заједно с другим славонским јединицама, учествовала је у поновном заузимању Воћина, затим је нападала Окучане, 21. јануара и уништила усташко-домобранску посаду у Великој Писаници, 19. фебруара и Великој, 16. марта. У псуњско-папучкој операцији, од 20. марта до 8. априла, водила је веома тешке борбе с Немцима, усташама и домобранима на Равној гори и Псуњу, учествовала у борбама за ослобођење Пожешке котлине и заузимању Нашица, 4. јуна. За постигнуте успехе у дотадашњим борбама, Главни штаб НОВ и ПО Хрватске јој је, почетком јула, доделио назив ударна.

У саставу Дванаесте славонске дивизије, бригада се, почетком јула, пребацила у Хрватско загорје, и учествовала у нападу на затвор у Лепоглави, 13. јула, када је ослобођено 700 затвореника. На повратку из Хрватског загорја, заједно с Омладинском бригадом „Јожа Влаховић“ и Калничким партизански одредом, водила је 22. јула жестоке борбе на Калнику против усташко-домобранских јединица и делова немачке 187. резервне дивизије, а ноћу између 18/19. септембра, после једанаестосатне борбе, заузела је Ђуловец.

Ноћу између 3/4. новембра 1943. године, по наређењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ, пребацила се преко реке Саве у средњу Босну, где се, у саставу Једанаесте крајишке дивизије, борила против четника и усташа на планини Мотајици. Жестоке борбе водила је, 4. јануара 1944. године, на Укрини код Прњавора, против делова немачке Прве козачке коњичке дивизије и јаких усташко-домобранских јединица. Учествовала је у борбама за заузимање Прњавора, 20. јануара и после борби код Дервенте, ноћу између 15/16. маја, пребацила се натраг преко Саве на сектор Диља.

После повратка у Славонију, водила је борбе против немачких и усташко-домобранских јединица код Куле, Чаглина и планине Диља. Затим је рушила пругу између Винковаца и Банове Јаруге. Значајну победу извојевала је 20. јуна заузимањем Подгорача, када је убила 351 и заробила 101 немачког војника и усташу, а запленила два топа, 14 минобацача, 46 митраљеза, 650 пушака и други ратни материјал. У току лета осигуравала је жетву у рејону Бектежа, Пореча и Куле, и одбила више напада непријатеља из околних гарнизона, да би потом заузела Чађавицу, 26. септембра, а заједно с Осјечком бригадом, 5. октобра, и Вировитицу. После ових успеха, добила је, 26. октобра 1944. године, од Врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Тита назив пролетерска.

Крајем 1944. године, бригада је учествовала у борбама на реци Драви, а почетком наредне године борила се против немачких и усташко-домобранских јединица код Грубишног Поља, Питомаче, Ораховице, Ћералија, Воћина, Велике, Нашица и других места. У пролеће 1945. године, дала је значајан допринос у завршној офанзиви за ослобођење Славоније, Подравине и Штајерске.

Током 940 дана дугог ратног пута бригаде погинуло је око 1.500 њених бораца. Списак који су за потребе монографије „Дванаеста пролетерска славонска бригада“ саставили аутор Јован Кокот и сарадници садржи имена 1.422 погинула борца бригаде са основним биографским подацима.

Команданти бригаде[уреди]

Народни хероји Дванаесте славонске бригаде[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]