Дванаест санадских хумки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kurgan back.png
Хумке код Санада
First in row of the twelve Sajan kurgans (another view).jpg
Дванаест санадских хумки на мапи Војводине
Дванаест санадских хумки
 Назив хумке или групе:
12 хумки код Санада
 Кодни назив:
BAN076-BAN089
 Тип:
Hумка-стражара
 Локација (општина):
Чока
 Традиционални назив:
Не постоји
 Порекло назива:
Непознато
 Историјски период:
III-I.век п. н. е.—III.век
 Епоха:
Неолит, или касније?
 Порекло (култура):
Скити или кумани
 Димензије (приближно):
5×10 м
 Висина (приближно):
2-4 м
 Материјал:
Земља
 Стање:
Релативно лоше
 Археолошки истражено:
Запажено сондирање


Серија од дванаест препознатљивих хумки (кургана) налази се у општини Чока у северном Банату, на потезу између Санадa и Чоке. Ове хумке представљају релативно изоловану целину, комплекс који без икакве сумње припада истом градитељу из исте временске епохе. Не разликују се много од осталих хумки у регији, изузев неких већих које су служиле као утврда. Међутим у недостатку археолошке информације није познато којој епохи су припадале, то јест када су направљене и ко их је заправо градио.

Историјат и временски оквир[уреди]

Овај део Баната у старо и античко доба насељавали су Индоевропски народи трачког (Агатирзи, Гети, Дачани) и келтског (Боји, Ерависци) порекла, а од првих векова наше ере германски Готи и ирански Сармати (Јазиги, Роксолани и Лимиганти). Једно време се ту задржавају Хуни и до Атилине смрти успостављају своју државу, а након њих на ове просторе упадају Авари који такође успевају да се ту одрже, о чему сведоче њихове бројне некрополе.[1]

Од народа који су у раном средњем веку под Карпате стизали са истока, осим Мађара са великом сигурношћу се може рећи да на овај простор продиру и Кумани, а ту су и Монголи и Татари, који их у свом краткотрајном походу потискују према западу.

Иако у недостатку археолошких истраживања, о стварним градитељима ових хумки имамо само претпоставке, знамо да су многи од ових народа традиционално познавали курганску културу, односно и сахрањивали у земљане тумуле, стога долазе у обзир као потенцијални градитељи.

Ако се тражи одговор на порекло хумки, треба узети у обзир да је сваки од наведених народа доносио део својих обичаја и стога могао имати утицаја на настанак културе хумки на равним, степским просторима Баната и Бачке.


Панорама хумки у Банату

Положај и тип хумки[уреди]

Хумке су постављене на подручје леве обале Тисе, у релативно правилној лучној линији која прати приобаље бившег меандра (мртваје или пра-тока) реке. Идентификован је симболичан број од дванаест хумки, сличног изгледа и градње. Пошто немају традиционалног народног имена или неки засебан појединачни топоним, могу се номиновати само у виду целине. Хумке Санада спадају у анонимне хумке, које провизорно можемо обележавати бројем редоследа у којем су просторно постављене (хумка бр. 1, број 2 итд.). На приложеним сликама је представљено само неколико репрезентативнијих, пошто је један део њих делимично или потпуно уништен.

Конфигурација терена показује да су при подизању хумки искоришћена и природна узвишења

По типу свака представља хумку-стражару које су служиле изнад свега за осматрање. То је јасно из њиховог положаја у овом изнимно равном подручју. Места подизања су очигледно са пажњом одабирана, тако да се обезбеди међусобна видљивост (искоришћене су и уздужне елевације уз изохипсе). Ове хумке су подизане у карактеристичном низу тако да се са врха једне добро види на друге. У циљу тактичке одбране од надолазећег непријатеља са хумки су дању сигнализовали димом, а ноћу ватром. Са хумке је толико добра видљивост, да је по неком предању већ то могло бити довољно да се на њу коњаник-извиђач попне, и са коњем стане у одређеном смеру показујући на правац из којег долази опасност.[a] Тај сигнал би регистровао посматрач са удаљене хумке и на време обавестио заједницу.

Стање и перспективе[уреди]

Покушај реконструкције првобитне висине нарушених хумки (на основу знања стеченог о другим хумкама). На местима обележеним стрелицама се види део развученог материјала из хумки

Санадске хумке игром новијих околности спадају међу најнарушеније у Србији. Преживеле су векове и варварска времена, како-тако и ратове (за време II. светског рата немачка војска је у њих уграђивала бункере), али не и вандализам неких који су покушали са пљачком њиховог садржаја. Непознати починиоци су у организованој криминалној активности која је укључивала употребу тешке механизације ископали средину хумки, и то тако да се издалека та радња не открива одмах. За површног посматрача хумке и даље стоје, али када се приђе постаје јасно да је учињено намерно нарушавање ових културно-историјских споменика. Ова немила интервенција – над многим хумкама у Банату – одигравала се у скоријој прошлости, пре једне- или две деценије, на шта указује садржај врста и фаза развоја биљног покривача — високи коров бодљикавог карактера, претежно стричак (Carduus acanthoides).[b] Нико из званичних институција задужених за заштиту историјског наслеђа (музеји, министарства, самоуправе) није реаговао, али чак и да постоји правилан законски оквир и систем санкционисања, то не би спречило вандалско разарање овако издвојених објеката. Тако да хумке Санада деле тужну судбину многих нечуваних и нарушених археолошких локалитета у Србији и на Балкану.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Милан Туторов (2001): Банатска рапсодија - историка Зрењанина и Баната; Аурора, Нови Сад
  • Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита - Посебна издања Балканолошког института (Српска академија наука и уметности) књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд
  • Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)
  • Milutin Garašanin, Đuro Basler, Nikola Tasić, Stojan Dimitrijević, Borislav Jovanović и други (1979): Praistorija jugoslavenskih zemalja (1979—1987) Vol. III. Eneolitsko doba; Akademija nauka i umjetnosti BiH - Centar za balkanološka ispitivanja, Sarajevo

Белешке[уреди]

  1. Историчар Золтан Нађерђ (мађ. Nagygyörgy Zoltán), viva voce
  2. Као и многе друге коровске врсте ова биљка воли узнемиравано земљиште лошег квалитета. Честа је и масовна на пример на сметлиштима, на местима рушевина, као и тамо где се глинени слој земљишта измешао са плодним - типично за места копања)

Извори[уреди]

  1. Filip Krčmar (2011): Banat kroz vekove, u knjizi: Banat je kao priča (Zoran Slavić, ured.), Istorijski arhiv Zrenjanin - NIP Zrenjanin, Zrenjanin

Спољашње везе[уреди]