Две старије куће и Горњокрајска чесма
| Две старије куће и Горњокрајска чесма | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Горња Бела Река |
| Општина | Зајечар |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 19. век |
| Тип културног добра | просторно културно-историјска целина |
Две старије куће и Горњокрајска чесма прредстављају просторно културно-историјску целину од великог значаја и налазе се у Горњој Белој Реци, на територији општине Зајечар.
Историја[уреди | уреди извор]
Кућа Гаврила Богосављевића подигнута је крајем 19. века, а кућа Јована Крстића 1903. године. Горњокрајска чесма је изграђена 1882. године, чему сведочи натпис на каменој плочи.
Положај и изглед[уреди | уреди извор]
Обе куће и стара чесма су објекти народног градитељства и позиционирани око раскрснице на мањем руралном простору. Куће Гаврила Богосављевића и Јована Крстића спадају међу најстарије куће у Горњој Белој Реци. Кућа Гаврила Богосављевића са угаоним тремом, собом и подрумом задржала је особине косовске куће са ајатом. Кућа Јована Крстића је сложенија и већа са елементима куће моравског типа код угаоног истуреног трема са аркадама. У обема кућама су сачувана стара огњишта. Грађене су делом каменом, а делом у систему чатмаре или кованице. Горњокрајска чесма је рустичног изгледа.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Две старије куће и Горњокрајска чесма”. kultura.rs/. Архивирано из оригинала 14. 02. 2022. г. Приступљено 14. 02. 2022.