Двоглави орао

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српски двоглави орао Немаћиња

Двоглави орао је у вексилологији и хералдици фигура повезана са концептом Царства.

Мотив двоглавог орла изгледа има крајње поријекло у Античком Блиском истоку, посебно у хетитском иконографији. Поново се јавља у високом средњем вијеку, током 10. или 11. вијека, посебно је коришћен у Византијском царству, али у 11. и 12. вијека познати су прикази из исламске Иберије, Француске и Бугарске, а од 13. вијека па надаље постаје ширико распрострањен, јавља се у Светом римском царству, Србији и Русији у хришћанској сфери, али и у селџучком Румском султанату, Мамелучком султанату у исламској сфери.

Антички Блиски исток[уреди]

Двоглави орао на Сфингиној капији у Алаџа Холуку

Вишеглаве митолошке животиње су веома честе у сликарском насљеђу на прелазу бронзаног у гвоздено доба у Античком Блиском истоку, посебно у асирској сфери, одакле је усвајају Хетити. Коришћење двоглавог орла на хетитском сликама тумачи се као „владарска ознака”. Монументални хетитски рељеф двоглавог орла који граби два зеца пронађен је на источном стубу Сфингине капије у Алаџа Холуку.

Средњи вијек[уреди]

Након колапска бронзаног доба, дошло је до јаза у трајању од два миленијума прије поновног појављивања мотива двоглавног орла. Најраније јављање у Византијском царству је на свиленом брокату током 10. вијека, који је вјероватно био произведен у исламској Иберији; слични рани примјери, из 10. или 11. вијека, су из Бугарске и Француске.

Источно римско царство - Византијско царство[уреди]

Грб династије Палеолог
Византијски двоглави орао са зграде Патријаршије у Цариграду. Леви орао гледа према Западу (симболише Рим) а десно према Истоку (симболише Цариград). У канџама држе крст и круну - представљају црквено и секуларно владање државе.

Орао се у Византији појављује од њеног настанка и представља континуитет са Римским царством чији је симбол био. Константинопољ је био наследник Рима и Ромеји су наставили да користе стари царски симбол 'једноглавог орла' као мотив. Иако је сасвим сигурно да је промена у двоглавог орла везана за старе приказе двоглавог орла из Мале Азије, није јасно како и зашто је до тога дошло. Представљао је Царство које је окренуто и Истоку и Западу односно и Азији и Европи. Из Византије се двоглави орао проширио на земље под њеним директним утицајем (Србија, Црна Гора, Русија...)

Рани нови вијек[уреди]

Свето римско царство[уреди]

Први помињање двоглавог орла у западној Европи везује се за 1250. годину, у грбовнику Матеја од Париза као грб цара Фридерика II, цара Светог римског царства. Обично је приказиван у црној боји (црни двоглави орао) на златној позадини, замењујући претходног једноглавог орла, и под утицајем овог грба су мотив двоглавог орла усвојили и многи немачки градови и немачке аристократске породице. Након распада Светог Римског царства 1806. године, двоглави орао се поново нашао на грбу Аустријског царства, а такође се користио и као грб Немачке конфедерације.

Друге земље[уреди]

Из Византије, мотив двоглавог орла је стигао и до Русије, када се Иван III оженио Софијом Палеолог. Немањићи су усвојили сребрну верзију двоглавог орла да би истакла своју самосталност и независност од Константинопоља, и чак истакла своје право које полаже на царски трон Константинопоља.

Сребрног двоглавог орла су усвојиле многе средњовековне племићке породице са наших простора, међу којима: Немањићи, Мрњавчевићи, Лазаревићи, Кастриотићи итд.

Касније, усвојиле су га и династије Обреновића, Карађорђевића и Петровић-Његоша, и остале су и до дан данас на грбу Србије и Црне Горе.

Ђурађ Кастриот Скендербег је усвојио сличну заставу током своје борбе против Османског царства, на којој је био представљен црни двоглави орао на црвеној позадини, који се касније поново појавио на застави Албаније.

Током наредних векова, двоглави орао је често држао мач или скиптар у једној канџи, и куглу са крстом у другој, као симболе двоструке власти - над материјалним и духовним.

Овај симбол се данас употребљава и од стране Грчке православне цркве, као декоративни елемент, која је под Османским царством била наследник Византијског царства и у том периоду је била популаран симбол код грчког народа. У једном кратком периоду, 1925-1926, двоглави орао се нашао и на грбу Грчке државе.

Двоглави орао је остао и важан мотив у хералдици царских владарских династија Русије (династија Романов) и Аустроугарске (династија Хабзбурга), као и краљевске владарске династије Црне Горе (Петровић-Његоши).


Грбови држава и територија са двоглавим орлом[уреди]

Двоглави орао се појављује на грбу следећих држава и територија:

Кроз историју се појављивао на још неколико грбова држава и територија:

Примери двоглавог орла[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]