Деалбанизација

С Википедије, слободне енциклопедије

Деалбанизација (алб: de-shqiptarizim) је термин који се у историографском и политичком дискурсу користи као процес денационализације Албанаца који је покренула Краљевина Србија. [1] Процес се наставио до 1918. године и усвојила га је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца против албанског становништва Косова између 1918. и 1938. године. [2] Краљевина СХС пружала је отпор качачком покрету и користила српско-црногорске колонизаторе у покушају да „деалбанизује” крајеве насељене Албанцима. [3] Постоји процес интеграције међу албанским имигрантима у Грчкој који би се можда могао назвати 'деалбанизацијом'. [4]

Током распада Југославије, тај термин је поново ушао у политички дискурс.[5] Године 1989. Ругова се успротивила "деалбанизацији" Косова [6] [7][8][9], који је постао нереалан циљ после рата на Косову, уступио је место прагматичнијем, са становишта Србије, позиву на федерализацију (политички покушај очувања косовских Албанаца у саставу Србије са широком аутономијом) широм политичког спектра.

У албанској историографији термин се такође користи за означавање процеса "деалбанизације" албанских историјских личности у балканској историографији. [10]

У постјугославским земљама са значајним албанским мањинама термин се користи у облику који упућује на етничку увреду шиптар, дешиптаризација, као националистички слоган усмерен против албанских заједница. Фанови ФК Вардара, једног од највећих клубова у Северној Македонији, често су постављали транспарент позивајући на дешиптаризацију током фудбалских утакмица клуба. У 2017. години сличан инцидент праћен је нападом на албанску омладину која је шетала испред стадиона. [11]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Duclos, Nathalie (2008). Une société multiethnique au Kosovo ? Heurts et malheurs du protectorat international face à l'antagonisme des mémoires serbe et albanaise (Ainsi les Serbes sont-ils considérés comme des usurpateurs, voire des occupants, en particulier lorsque les politiques serbes se font autoritaires. Ce fut notamment le cas après la chute de l’Empire Ottoman et la proclamation du Royaume des Serbes, des Croates et des Slovènes, lorsque cet État centraliste mit en oeuvre au Kosovo une politique de "désalbanisation". (So Serbs are seen as usurpers, even occupiers, especially when Serbian policies are authoritarian. This was particularly the case after the fall of the Ottoman Empire and the proclamation of the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes, when this centralist state implemented in Kosovo a policy of "desalbanization".) изд.). стр. 138. 
  2. ^ Le Kosovo, un Etat sans Etat. Chronologie et repères historiques (на језику: француски) (Encore sous la coupe de l’Empire ottoman en 1912, le Kosovo est « rendu » à la Serbie à la suite des deux guerres balkaniques de 1912 et 1913. L’Albanie obtient quant à elle son indépendance, mais selon des frontières qui laissent 60% des Albanais en dehors de l’Albanie. À la suite de la Première Guerre mondiale, se créée le Royaume des Serbes, Croates et Slovènes (les peuples slaves des Balkans). Chassés de la Serbie et constraints de se réfugier au Kosovo lors de l’indépendance de 1978, les Albanais seront une nouvelle fois invités à quitter les lieux en raison d’une politique de « désalbanisation » du Royaume des Slaves. изд.). Приступљено 25. 4. 2020. 
  3. ^ Janjić, Dušan; Maliqi, Shkëlzen (1994). „Sukob ili dijalog: Srpsko-albanski odnosi i integracija Balkana : zbornik radova”. Evropski Građanski Centar Za Rešavanje Konflikata: 251. 
  4. ^ Péchoux, Pierre-Yves (2003). „La frontière albanaise de la Grèce : ségrégation nationalitaire ou complémentarité balkanique (The albanian border of Greece : from ethnic segregation to regional complementing)”. Bulletin de l'Association de Géographes Français (Finally, several seem already fixed, in the course of integration, perhaps of "desalbanization": installed in family, they rent modest accommodation, send their children to school, practice Greek well, have an unmistakable professional qualification or more, because they are often multi-active: gardener, ironer, diver, assistant cook ... depending on their employers and the moments of their long day, like this household of Wallachian origin encountered in the fall of 2001 in Parga and who does not plan to return to southern Albania. (Enfin, plusieurs semblent déjà fixés, en cours d'intégration, peut être de «désalbanisation»: installés en famille, ils louent des logements modestes, envoient leurs enfants à l'école, pratiquent bien le grec, disposent d'une qualification professionnelle indubitable ou de plusieurs, car ils sont souvent pluriactifs : jardinier, repasseuse, plongeur, aide cuisinière... suivant leurs employeurs et les moments de leur longue journée, à l'instar de ce ménage d'origine valaque rencontré à l'automne 2001 à Parga et qui n'envisage pas de retourner en Albanie méridionale.) изд.). 80 (2): 172. doi:10.3406/bagf.2003.2322. Приступљено 25. 4. 2020. 
  5. ^ Roux, Michel (1992). Les Albanais en Yougoslavie: Minorité nationale, territoire et développement. Les Editions de la MSH. ISBN 2735104540. 
  6. ^ Troebst, Stefan (1998). Conflict in Kosovo: Failure of Prevention?: An Analytical Documentation, 1992 - 1998 (на језику: енглески). European Centre for Minority Issues. стр. 8. ISBN 978-3-88242-301-3. Приступљено 25. 4. 2020. 
  7. ^ Roux, Michelle (1999). 2 - Pourquoi les Serbes considèrent-ils le Kosovo comme le berceau de leur nation, alors que les Albanais y sont majoritaires ? (In the meantime, the Serbian Radical Party, in its 1992 program, had recommended the desalbanization of border regions, and the band leader ... изд.). стр. 17. Приступљено 25. 4. 2020. 
  8. ^ LÉCRIVAIN, MEMBRE DE UN'ESSEC, JEAN-SAMUEL (2013). „Kosovo : la violence s'invite aux élections locales”. Le Journal International - Archives (на језику: француски) (Ironie tragique de l’histoire alors qu’à l’issue de la Première Guerre mondiale, le Royaume des Serbes, des Croates et des Slovènes s’était lancé dans une intense « désalbanisation » de la région. Tragically ironic in history when, after the First World War, the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes embarked on an intense "desalbanization" of the region). Le Journal International. Le Journal International. Приступљено 25. 4. 2020. 
  9. ^ Compte rendu. Conseil de l'Europe : assemblée parlementaire : des débats: Séances 9 á 16 (на језику: француски). Council of Europe. 1999. стр. 436. ISBN 978-92-871-4038-8. Приступљено 25. 4. 2020. 
  10. ^ Ekkehard, Kraft (2009). Le père fissuré des Albanais (на језику: француски) (Cette prétendue « désalbanisation » du père de Skanderbeg fut d'ailleurs le principal thème du débat sur Internet. Schmitt ne conteste pourtant à aucun moment ... (This so-called "desalbanization" of Skanderbeg's father was, moreover, the main theme of the debate on the Internet. Schmitt does not dispute at any time ...) изд.). Приступљено 25. 4. 2020. 
  11. ^ „Pasi kërkuan "deshqiptarizim", Komitët tentuan edhe ti rrahin të rinjtë shqiptar”. Fol Media Agency. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Деалбанизација&oldid=26864925”