Дежа ви

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Дежа ву)

Дежа ви (франц. déjà vu — већ виђено) или промнезија (грч. προμνησία — предсећање), често као погрешно „дежа ву”, снажан је утисак да је особа већ видела нешто што иначе види први пут.

Зигмунд Фројд је сматрао да је у питању парамнезија настала услед тога што нови утисак подсећа на неки ранији, заборављени, односно потиснути доживљај или фантазам.

Врсте парамнезије[уреди | уреди извор]

Постоје две врсте парамнезија који се разликују по својој врсти афекције: парамнезијама препознавања и парамнезијама сећања.[1]

Парамнезије препознавања[уреди | уреди извор]

Међу парамнезијама препознавања описане су следеће:

  • Капграс синдром.
  • Фреголи синдром.
  • Редупликативне пармнезије.

Парамнезије сећања[уреди | уреди извор]

Међу парамнезијама сећања описују се следеће:[1]

  • Већ виђено: је врста препознавања парамнезије, коју је описао Емиле Боирац (1917), као феномен који има сигурност да се сензорно искуство које се данас живи је искусан у прошлости.
  • Жаме ви: ова појава се односи на то када особа има осећај да није у стању да препозна ситуацију, место, реч или особа упркос томе што други противурече томе да би то требало да буде познато или препознато.

Парамнезије повезане са алкохолизмом[уреди | уреди извор]

Прекомерна и / или хронична конзумација алкохола има последице недостатка тиамина / витамина Б1, што може довести до Корсаковљев синдром, проблем који узрокује оштећења памћења које карактерише конфабулација сећања врло сличан симптомима парамнезија. На пример: особа формира приче путем блиских подстицаја (слике, предмети, обележја људи, животиња) повезујући их и тако формирајући сећање које живи као стварно упркос томе што је изложено супротном.

Симптоми[уреди | уреди извор]

Симптоми који карактеришу парамнезију су:[1]

  • Конфабулација сећања (на пример: људи пријављују и чувају успомену на нешто што је производ заблуде и у шта особа која пати понекад чврсто верује).
  • Лажна идентификација у заблуди (сопственог идентитета, ситуација, предмета и места).

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]