Делиблатска пешчара

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Специјални резерват природе Делиблатска пешчара
IUCN категорија IV (станиште)
Deliblato Sands, Foggy morning.jpg
Делиблатска пешчара
Мапа са локацијом заштићене области Специјални резерват природе Делиблатска пешчара
Мапа са локацијом заштићене области Специјални резерват природе Делиблатска пешчара
Мјесто Србија
Најближи градАлибунар, Вршац
Координате44°53′01″N 21°05′33″E / 44.88361° СГШ; 21.09250° ИГД / 44.88361; 21.09250Координате: 44°53′01″N 21°05′33″E / 44.88361° СГШ; 21.09250° ИГД / 44.88361; 21.09250
Површина34.829 ha
Основано1989. године
Управљачко тијелоСрбија

Делиблатска пешчара (Делиблатски песак) или Банатска пешчара (Банатски песак), јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату.

Ова пространа област површине од око 300 km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприврдним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата.

Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе. Специјални резерват природе Делиблатска пешчара[1][2][3] је проглашен 1977. године.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај пешчаре

Специјални резерват природе се простире на површини од 34.829 ha у четири општине: Ковин, Алибунар, Бела Црква и Вршац. Резервату припада и Ада Жилава (92 ha) и део акваторије Дунава. Простире се на север од Дунава, у правцу југоисток-северозапад, око 35 km у дужину и око 9 до 12 km у ширину. Рељеф је настао на лесној валовитој заравни наношењем слојева песка и наноса Дунава и околних река које су се потом деловањем ветра (Кошава) обликовале у дине. Највиши врхови су Плуц (198 m) и Црни врх (192 m). Дебљина песка се креће од 5 до 30 m у ниском песку који је најближи Дунаву и где су надморске висине између 75 и 85 m, па све до 20–100 m у областима високог песка где су надморске висине од 100 до 135 m.

Живи свет[уреди | уреди извор]

Богатство флоре овог подручја се огледа у постојању од око 900 врста виших биљака, од којих су многе реликти и раритети, као и врсте које су у свом распрострањењу ограничене на Панонску низију. Једино се овде, у односу на читав простор Србије налазе: банатски (ru), степски божур, Панчићев пелен, шерпет и Дегенова коцкавица. Своје станиште овде је нашло и 20 врста орхидеја. Природну аутохтону шумску вегетацију предствљају шуме беле липе и крупнолисног медунца. Делиблатска пешчара је у вегетацијском смислу мешавина степе и шумо-степе, коју одликује мозаик травних, жбунастих и шумских станишта.

Због присуства великог броја врста птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје је увршћено у најзначајнија станишта птица у Европи – ИБА подручје. Из групе грабљивица, које су најугроженије птице, заступљене су врсте као што су: банатски соко, орао крсташ и орао кликташ. Њихово појављивање условљено је пашњачким површинама и присуством текунице, која представља основ њихове исхране. Од становника животињског царства пешчаре, овом приликом издвајамо присуство: вука, јелена, срне и дивље свиње.

Природне карактеристике и јединственост овог краја чине га погодним за рекреацију, лов и риболов, наутички туризам, а пре свега еколошки туризам. У циљу заштите овог подручја, Делиблатска пешчара је проглашена за Специјални резерват природе.

Од 2002. године, Делиблатска пешчара налази се на прелиминарној листи Унеска као подручје изузетних природних вредности.

Ловиште[уреди | уреди извор]

Ловиште Делиблатска пешчара се налази на површини од 33.610 ha од чега је ограђено 1.850 ha Драгићев Хат. Ловиште се налази у оквиру јавног предузећа Војводинешуме[4] којим управља шумско газдинство Банат[5] Панчево. Од крупне дивљачи могу се ловити јелени, дивље свиње и срне, а од ситне дивље патке и дивље гуске.

Ловиште се налази у јужном Банату и окружено је са три реке: Дунав, Тамиш и Караш. Југоисточни део ловиште у дужини од седам километара наслања се на Дунав – Драгићев Хат заузима површину од 1.850 ha и оспособљено је као ловно-узгојни центар.

Лабудово окно је део ловишта у којем се организује лов на дивље патке и гуске и обухвата површину од 2.500 ha мочварских терена, речних острва и Дунава. Током јесени и зиме велика јата дивљих патака и гусака настањује овај крај. Ловци се смештају у ловачким кућама у самом ловишту.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Највећи део радње филма Ко то тамо пева сниман је у Делиблатској пешчари. Ту је сниман и филм Бој на Косову.[6]
  • Делиблатска пешчара је традиционална дестинација селећих пчелара из читаве Србије који користе богату багремову пчелињу пашу, а потом прелазе на просторе под липом где настављају медобрање. Врло су цењени багремов и липов мед из Делиблатске пешчаре, док знатно скромније приносе медобрања даје и ливадска паша, коју пчелари ретко користе јер је тада у јеку богата сунцокретова паша, доступна већ на њивама на ободу шуме.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“”. vojvodinasume.rs. 
  2. ^ „SRP “Deliblatska peščara“”. vojvodinasume.rs. 
  3. ^ „Просторни план подручја посебне намене специјалног резервата природе Делиблатска пешчара”. Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2016. 
  4. ^ „Vojvodinašume | Čuvajmo naše šume”. vojvodinasume.rs. 
  5. ^ „Šumsko gazdinstvo Banat”. serbia-tourism.org. Архивирано из оригинала на датум 11. 9. 2019. Приступљено 11. 9. 2019. 
  6. ^ „,,Kosovski boj", domaći film o slavnoj prošlosti”. sinemanija.com. 31. 7. 2015. Приступљено 11. 9. 2019. 
  7. ^ „Олешковские пески – украинская Сахара” [Олешковски песак – украјинска Сахара]. ru.tsn.ua (на језику: руски). 9. 9. 2013. Приступљено 14. 9. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Делиблатска_пешчара&oldid=23041172”