Делиблатска пешчара
| Специјални резерват природе Делиблатска пешчара | |
|---|---|
IUCN категорија IV (станиште) | |
 Делиблатска пешчара | |
  | |
| Мјесто |  Србија |
| Најближи град | Алибунар, Вршац |
| Координате | 44° 53′ 01″ N 21° 05′ 33″ E / 44.88361° СГШ; 21.09250° ИГД |
| Површина | 34.829 ha |
| Основано | 1989. године |
| Управљачко тијело | Србија |
Делиблатска пешчара (Делиблатски песак) или Банатска пешчара[1] (Банатски песак), јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату.
Ова пространа област површине од око 300 km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприврдним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата.
Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе. Специјални резерват природе Делиблатска пешчара[2][3][4] је проглашен 1977. године.
Географија[уреди | уреди извор]
Специјални резерват природе се простире на површини од 34.829 ha у четири општине: Ковин, Алибунар, Бела Црква и Вршац. Резервату припада и Ада Жилава (92 ha) и део акваторије Дунава. Простире се на север од Дунава, у правцу југоисток-северозапад, око 35 km у дужину и око 9 до 12 km у ширину. Рељеф је настао на лесној валовитој заравни наношењем слојева песка и наноса Дунава и околних река које су се потом деловањем ветра (Кошава) обликовале у дине. Највиши врхови су Плуц (198 m) и Црни врх (192 m). Дебљина песка се креће од 5 до 30 m у ниском песку који је најближи Дунаву и где су надморске висине између 75 и 85 m, па све до 20–100 m у областима високог песка где су надморске висине од 100 до 135 m.
Живи свет[уреди | уреди извор]
Богатство флоре овог подручја се огледа у постојању од око 900 врста виших биљака, од којих су многе реликти и раритети, као и врсте које су у свом распрострањењу ограничене на Панонску низију. Једино се овде, у односу на читав простор Србије налазе: банатски, степски божур, Панчићев пелен, шерпет и Дегенова коцкавица. Своје станиште овде је нашло и 20 врста орхидеја. Природну аутохтону шумску вегетацију предствљају шуме беле липе и крупнолисног медунца. Делиблатска пешчара је у вегетацијском смислу мешавина степе и шумо-степе, коју одликује мозаик травних, жбунастих и шумских станишта.
Због присуства великог броја врста птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје је увршћено у најзначајнија станишта птица у Европи – ИБА подручје. Из групе грабљивица, које су најугроженије птице, заступљене су врсте као што су: банатски соко, орао крсташ и орао кликташ. Њихово појављивање условљено је пашњачким површинама и присуством текунице, која представља основ њихове исхране. Од становника животињског царства пешчаре, овом приликом издвајамо присуство: вука, јелена, срне и дивље свиње.
Природне карактеристике и јединственост овог краја чине га погодним за рекреацију, лов и риболов, наутички туризам, а пре свега еколошки туризам. У циљу заштите овог подручја, Делиблатска пешчара је проглашена за специјални резерват природе.
Од 2002. године, Делиблатска пешчара налази се на прелиминарној листи Унеска као подручје изузетних природних вредности.
Ловиште[уреди | уреди извор]
Ловиште Делиблатска пешчара се налази на површини од 33.610 ha од чега је ограђено 1.850 ha Драгићев Хат. Ловиште се налази у оквиру јавног предузећа Војводинашуме[5] којим управља шумско газдинство Банат[6] Панчево. Од крупне дивљачи могу се ловити јелени, дивље свиње и срне, а од ситне дивље патке и дивље гуске.
Ловиште се налази у јужном Банату и окружено је са три реке: Дунав, Тамиш и Караш. Југоисточни део ловиште у дужини од седам километара наслања се на Дунав – Драгићев Хат заузима површину од 1.850 ha и оспособљено је као ловно-узгојни центар.
Лабудово окно је део ловишта у којем се организује лов на дивље патке и гуске и обухвата површину од 2.500 ha мочварских терена, речних острва и Дунава. Током јесени и зиме велика јата дивљих патака и гусака настањује овај крај. Ловци се смештају у ловачким кућама у самом ловишту.
Занимљивости[уреди | уреди извор]
- Највећи део радње филма Ко то тамо пева сниман је у Делиблатској пешчари. Ту је сниман и филм Бој на Косову.[7]
- Делиблатска пешчара је традиционална дестинација селећих пчелара из читаве Србије који користе богату багремову пчелињу пашу, а потом прелазе на просторе под липом где настављају медобрање. Врло су цењени багремов и липов мед из Делиблатске пешчаре, док знатно скромније приносе медобрања даје и ливадска паша, коју пчелари ретко користе јер је тада у јеку богата сунцокретова паша, доступна већ на њивама на ободу шуме.
Галерија[уреди | уреди извор]
Сателитски снимак Делиблатске пешчаре
Канал Дунав—Тиса—Дунав у близини Делиблатске пешчаре
Види још[уреди | уреди извор]
- Девојачки бунар
- Загајичка (Загајска) брда
- Олешкивска пешчара (Олешкивски песак)[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Б. Буторац, В. Хабијан-Микеш, В. Видер (2002): Опстанак пешчара у Војводини – Sanddunes in Yugoslavia (Vojvodina). Графопродукт Суботица, pp. 23, 37.
- ^ „Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“”. vojvodinasume.rs.
- ^ „SRP “Deliblatska peščara“”. vojvodinasume.rs.
- ^ „Просторни план подручја посебне намене специјалног резервата природе Делиблатска пешчара”. Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2016.
- ^ „Vojvodinašume | Čuvajmo naše šume”. vojvodinasume.rs.
- ^ „Šumsko gazdinstvo Banat”. serbia-tourism.org. Архивирано из оригинала на датум 11. 9. 2019. Приступљено 11. 9. 2019.
- ^ „Kosovski boj, domaći film o slavnoj prošlosti”. sinemanija.com. 31. 7. 2015. Приступљено 11. 9. 2019.
- ^ „Олешковские пески – украинская Сахара” [Олешковски песак – украјинска Сахара]. ru.tsn.ua (на језику: руски). 9. 9. 2013. Приступљено 14. 9. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Deliblatska peščara u maju”. blog.b92.net. 31. 5. 2010. Приступљено 11. 9. 2019.
- „Делиблатска пешчара”. srbija.travel. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2011. Приступљено 14. 4. 2011.
- „Делиблатска пешчара”. zdravasrbija.com. 9. 2. 2013. Приступљено 13. 9. 2019.
- „Deliblatska peščara – kad košava stvara dine”. jelenadilber.wordpress.com. 5. 11. 2015. Приступљено 11. 9. 2019.
- „Делиблатска пешчара – највећа европска континентална пешчара”. rts.rs. 3. 1. 2017. Приступљено 11. 9. 2019.
- „DELIBLATSKA PEŠČARA (Zagajička brda 256 m)”. blic.rs. 12. 10. 2017. Приступљено 14. 9. 2019.
- „Deliblatska peščara, zanimljivosti: smeštaj, staze, bazen, slike”. svetputovanja.info. 2. 11. 2017. Приступљено 11. 9. 2019.
- „TAJNA NAJVEĆE PEŠČARE EVROPE Čudesna igra vetra i peska u Deliblatu”. blic.rs. 9. 9. 2018. Приступљено 11. 9. 2019.
- „Pošumljavanje Deliblatske peščare počelo je pre 200 godina”. pancevo.mojkraj.rs. 20. 10. 2018. Приступљено 11. 9. 2019.
- „KAO IZ BAJKE Ovo je nestvarni prizor Deliblatske peščare, ali da biste ga videli morate malo da se pomučite”. planine.net.
- „Evropska Sahara”. dpps.org.rs.
- „Deliblatska peščara – evropska Sahara”. serbia.com.
- „Deliblatska peščara – tajna najveće peščare u Evropi”. lepevesti.club.
- „Deliblatska peščara”. panacomp.net.
- „Deliblatska peščara”. freebiking.org.
- „Deliblatska peščara”. obidjisrbiju.com.
- „Deliblatska peščara – informacije i zanimljivosti”. turizmopedija.com.
- „Deliblatska Peščara. Zagajička Brda.”. nestvarna.blog.
- „Deliblatska peščara–Zagajička brda / Deliblato Sands–Zagaj Hills | Istraži Srbiju / Explore Serbia | Avanturistički turizam / Adventure tourism”. explore-serbia.rs.
