Делиријант

С Википедије, слободне енциклопедије
Татула (Datura stramonium)

Делиријанти су врста халуциногена које одликује обамрлост, потпуна конфузија и конфабулација.[1]

Ефекти делиријаната су као месечарење, губитак идентитета или психотичне епизоде, што је значајно одступање од типичних халуциногена, због чега је и уведен овај термин, који сам наводи на стање делиријума.

Друга често пријављена понашања укључују одржавање потпуних и реалистичних разговора са замишљеним особама, обављање сложених радњи (као што је облачење), а затим нагло откривање да та радња није ни започела, као и немогућност препознавања сопственог одраза у огледалу.

Споредна дејства делиријаната су мидријаза и дехидрација.

Делиријанти се у природи јављају у биљним врстама, као што су велебиље, татула и мандрагора, али и у неким гљивама (Аманита мускарија). Синтетичка једињења попут дифенхидрамина и дименхидрината су такође делиријанти. Упркос томе што су неке од ових биљака легалне, делиријанти нису популарне рекреативне дроге, због тешких и непријатних халуцинација које производе.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Duncan, D. F., and Gold, R. S. (1982). Drugs and the Whole Person. New York: John Wiley & Sons