Делувијални процес

Из Википедије, слободне енциклопедије

Делувијални процес је геоморфолошки процес који настаје при деловању повремених дифузних токова на нерастворљиве стенске масе. Дифузни токови воде настају при појави већих количина површинских вода, обично током интензивних падавина, или при отапању снежног покривача. Засићено тло није у стању да упије сву количину воде и она се дифузно, целом површином терена гравитационо слива низ падину. Сливање се обавља процеђивањем кроз површински слој растреситог материјала настао у елувијалном процесу.

Терминологија[уреди]

Назив делувијални процес води порекло од латинске речи deluvere, у преводу спирати. У нашој терминологији тај процес назива се процес површинског спирања. Термин прецизно означава суштину процеса – спирање растреситог материјала дејством површинских дифузних вода[1].

Појам делувијалног процеса код нас се често замењује и појмом денудација. Замена је суштински неправилна[1]. Денудација у геоморфологији означава скидање површинског растреситог материјала и оголићавање матичне стене. Међутим, та појава је карактеристична за све егзогене процесе, тако да је замена назива делувијалног процеса овим термином потпуно неправилна.

Механизам процеса[уреди]

Агенс делувијалног процеса представља повремен дифузан ток воде, који се слива низ падину. Један део те воде упија тло, док се други процеђује кроз елувијални материјал. Мала количина воде и мања брзина њеног процеђивања условљавају веома малу кинетичку енергију. При дифузном току воде покрећу се само најситније честице, до милиметарског реда величине.

Ерозија се у делувијалном процесу обавља искључиво у елувијалном материјалу. Матична стена није нападнута. У ерозији удружено учествују дифузне површинске воде (делувијални процес у ужем смислу речи) и гравитација (колувијални процес).

Материјал се низ падину транспортује на мала растојања и кратко траје. Растојања су од метарског до декаметарског реда величина. Дужина трајања одговара дужини снажних падавина. Транспорт је скоковит, са повременим застајањем и поновним покретањем. Таква својства транспорта не дозвољавају ни знатнију обраду материјала, нити његову класификацију по крупноћи.

Транспортован материјал акумулира се на местима смањења нагиба падине, или у њеном подножју. Акумулиран материјал је веома слабо обрађен, потпуно незаобљен и практично несортиран по крупноћи.

Морфолошки значај процеса[уреди]

У делувијалном процесу покреће се и односи растресит материјал настао у елувијалном процесу. Дешава се, дакле, непрекидно оголићавање стена. На тај начин стенска маса је непрекидно изложена дејству физичко – хемијског распадања и ефекти елувијалног процеса се интензивирају.

Материјал покренут и акумулиран дејством дифузних токова воде носи назив делувијум. Тај материјал се таложи на местима ублажавања нагиба падина, покрива матичну стену, тј. обавља инудацију терена. Таложењем делувијума настаје прекривач растреситог материјала.

У формирању делувијалног прекривача значајну улогу има и дејство повремених, линијских токова, дефинисано као пролувијални процес. Ефекти делувијалног и пролувијалног процеса не могу се међусобно стриктно разликовати. Стога се облик настао удруженим дејством делувијалног и пролувијалног процеса назива делувијално – пролувијални застор.

Делувијално – пролувијални застор ублажава нагиб падине. Тиме се, међутим, стабилност падине не повећава, већ се смањује[1]. Растресит, невезан материјал застора веома је подложан покретању. При повећању влажности, приликом обилних падавина или при топљењу снега, материјал поново креће низ падину. Посебно значајна покретања делувијума јављају се при трусним ударима.

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средтсва

Литература[уреди]

  • Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
  • Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средтсва
  • Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско - геолошки факултет Универзитета у Београду

Види још[уреди]