Демографија Босне и Херцеговине

С Википедије, слободне енциклопедије

Босна и Херцеговина је земља претежно насељена Србима, Бошњацима (раније Муслимани) и Хрватима.
Босна и Херцеговина је до доласка Турака била претежно насељена Србима (више) и Хрватима (мање).[1] Када је Турска освојила тадашњу Краљевину Босну, хришћанско становништво је било у тешком положају. Због тога је убрзо почело прелажење на ислам. Ти хришћани су преци данашњих муслимана Бошњака. Данашња Република Српска је према пописима у Аустроугарској била највише насељена православцима, а мање мухамедовци који су тада били већина у неким дијеловима у источној Републици Српској. Сарајево је као котар било већински православно, али у самом граду су већина били мухамедовци. Западна Крајина је била насељена православцма. Католици су насељавали подручја западне Херцеговине, неке дијелове средње Босне и Посавине. Мухамедовци су били већина у градовима са доста становника, у подручјима око Тузле и у средњој Босни.

Босна и Херцеговина по попису из 2013. године има око 3.531.159 становника. Босна и Херцеговина захвата површину од око 51.200 km².

Попис становништва 1948. године[уреди | уреди извор]

Укупно становника: 2.565.277

Етнички састав:

напомена:

опредељени југословенски муслимани 97.286 (3.79%) према народности:

  • Срби 71.991 (2.81%)
  • Хрвати 25.295 (0.99%)
  • непознат број Црногораца, Македонаца и Словенаца

Верски састав: (први резултати)[2]

напомена:

Код верског састава у питању су први резултати пописа објављени јануара 1953. или раније, према којим је БиХ имала 2.565.283 становника, од којих се 71.125 муслимана изјаснило као Срби, а 24.914 као Хрвати (коначни резултати објављени су тек фебруара 1954. године). Међутим, како у попису није постављено питање о вероисповести (осим за муслимане), није јасно како је Српска академија наука дошло до података о православцима и католицима јер и простим одузимањем броја муслимана од укупног броја Срба и Хрвата не добијају се горе наведене бројке, нити додатним сабирањем народа који су традиционално православци и католици. Стога ове податке треба схватити апроксимативно, који у сваком случају не могу бити нетачни за више од свега неколико стотина.

Попис становништва 1953. године[уреди | уреди извор]

Укупно становника: 2.847.790

Етнички састав:

напомена:

опредељени југословенски муслимани 52.822 (1.85%) према народности:[3]

  • Срби 35.228 (1.24%)
  • Хрвати 15.477 (0.54%)
  • Црногорци 1.423 (0.05%)
  • Македонци 589 (0.02%)
  • Словенци 105 (0.003%)

Становништво према вероисповести:[3]

напомене:

неопредељени Југословени 891.800 (31.32%) према вероисповести:[3]

  • муслимани 860.486 (30.22%)
  • римокатолици 494 (0.02%), православци 422 (0.01%), протестанти 31, остали хришћани 138 (0.005%)
  • мојсијевци 109 (0.004%), остали нехришћани 1
  • без вере 29.097 (1.02%)
  • неопредељени, индиферентни, верују 140 (0.005%), без одговора и непознато 882 (0.03%)

Југословени без вере 307.946 (10.81%) према народности:[3]

  • Срби 225.291 (7.91%)
  • Хрвати 45.677 (1.6%)
  • неопредељени 29.097 (1.02%)
  • Црногорци 4.744 (0.17%)
  • Словенци 2.320 (0.08%)
  • Македонци 817 (0.03%)

У број неопредељених Југословена урачунати су и регионално изјашњени.

Попис је показао пораст од око 27.500 верника исламске вероисповести и око 20.500 римокатоличке, док је код православних забележен пад од око 65.000 верника. Из табела се јасно види да је узрок паду православних верника велики пораст Срба атеиста (близу 8% укупне популације БиХ).

Попис становништва 1961. године[уреди | уреди извор]

Укупно становника: 3.277.948

Попис становништва 1971. године[уреди | уреди извор]

Укупно становника: 3.746.111

Попис становништва 1981. године[уреди | уреди извор]

Укупно становника: 4.124.008

Попис становништва 1991. године[уреди | уреди извор]

Укупно становника: 4.377.033

Етнички састав (са више од 500 припадника):

Језички састав (са више од 500 припадника):

Становништво према вероисповести (са више од 500 припадника):

Попис становништва 2013. године[уреди | уреди извор]

Укупно становника: 3.531.159

Агенција за статистику Босне и Херцеговине објавила је коначне резултате пописа становништва 1.7.2016. на основу спорне методологије по којој су у стално становништво убројани и држављани који више година живе и раде у иностранству што је у супротности са европским статистичким стандардима због чега Република Српска не признаје ове резултате као релевантне.

Етнички састав:

Етничке групе у БиХ (2013)

  Бошњаци (50,1%)
  Срби (30,8%)
  Хрвати (15,4%)
  Остали (3,7%)

Језички састав:

Језик у БиХ (2013)

  Бошњачки (52,9%)
  Српски (30,8%)
  Хрватски (14,5%)
  Остали (1,8%)

Верски састав:

Религија у БиХ (2013)

  Ислам (50,7%)
  Остали (3,4%)

Старосна структура: Профил старосне структуре је:[4]

Године <14 15-24 25-54 55-64 65> Укупно
Мушкарци 287.720 264.343 912.051 234.704 191.556 1.890.374
Жене 270.188 248.127 908.118 260.188 302.301 1.988.922
Укупно 557.908 512.470 1.820.169 494.892 493.857 3.879.296

Средња старост:

Мушкарци 40 године
Жене 42,4 године
Укупно 41,2 године

Стопа раста становништва:

Стопа раста становништва -0,09%

Очекивани животни вјек:

Мушкарци 75,42 година
Жене 82,77 година
Укупно 78,96 година

Стопа фертилитета: Стопа фертилитета:1,24 живорођене дјеце/мајка.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Потурчавање Срба у Босни” (на језику: (језик: српски)). Магацин. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2013. Приступљено 5. 1. 2014. 
  2. ^ Пејановић, Ђорђе (10. 5. 1955) [31. 1. 1953.]. Радонић, Јован, ур. Становништво Босне и Херцеговине (PDF). Српска академија наука, Посебна издања, Одељење друштвених наука, књ. CCXXIX, Нова серија, књ. 12. Београд: Научна књига. стр. 61. ISSN 0081-4008. 
  3. ^ а б в г Novak, Ante (1959). Popis stanovništva 1953. Knjiga I: Vitalna i etnička obeležja. Konačni rezultati za FNRJ i narodne republike : stanovništvo po odnosu prema veri i aktivnosti (PDF). Beograd: Savezni zavod za statistiku. стр. 284—285. 
  4. ^ Bosnia and Herzegovina Demographics Profile 2013

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]