Демографија Румуније
- Етничке заједнице (попис 2002.):
УКУПНО | 21.680.974 | 100,00% |
Румуни | 19.399.597 | 89,48% |
Мађари | 1.431.807 | 6,60% |
Роми | 535.140 | 2,47% |
Украјинци | 61.098 | 0,28% |
Немци | 59.764 | 0,28% |
Руси | 35.791 | 0,20% |
Турци | 32.098 | 0,20% |
Татари | 23.935 | 0,10% |
Срби | 22.561 | 0,10% |
остали | око 70.000 | 0,30% |
- Етничке заједнице (попис 2011.):
УКУПНО | 20.121.641 | 100,00% |
Румуни | 16.792.868 | 83,46% |
Мађари | 1.227.623 | 6,10% |
Роми | 621.573 | 3,09% |
Украјинци | 50.920 | 0,25% |
Немци | 36.042 | 0,18% |
Турци | 27.698 | 0,14% |
Руси | 23.487 | 0,12% |
Татари | 20.282 | 0,10% |
Срби | 18.076 | 0,09% |
остали | 1.303.072 | 6.48% |
- Вероисповести (процена за 2002.):
Православци | 87% |
Протестанти | 6,8% |
Римокатолици | 5,6% |
остали (углавном Муслимани) | 0,4% |
неизјашњени | 0,2% |
Званични језик Румуније је румунски (Limbă Româna или само Româna), романски језик из италске подгрупе индоевропских језика.
Од мањинских језика, претежно су заступљени мађарски и немачки језик у Трансилванији, као и ромски. У румунском Банату мали број становника говори српски, а у округу Сућеава, мала етничка заједница (неколико хиљада људи) су Пољаци.
Већина становника Румуније су верници румунске православне цркве. У општинама где живе Мађари и Немци, најчешћа вероисповест су римокатоличка и протестантска.
У Добруџи, области на обали Црног Мора живи мала муслиманска заједница (претежно турског порекла), као остатак османске колонизације у прошлости.
![]() |
Демографија Румуније на Викимедијиној остави. |