Демографија Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Шаблон:Infobox country demographics Демографија Србије обухвата приказ демографске структуре Републике Србије. Према попису из 2002. године, који не обухвата податке за АП Косово и Метохија), пописани део Србије има 7.498.001 становника. Од тога 52% становништва живи у градовима, док је проценат писменог становништва 96,4% (мушкарци 98,9%, жене 94,1%). Стопа рађања је 1,78 деце у просеку по свакој жени. Просечна дужина живота становника пописаног дела Србије је 74 године (мушкарци 71, жене 76).

Популација (ист.)
Год. Поп. ± %
1834. 678.192 —    
1841. 828.895 +22,2%
1843. 859.545 +3,7%
1846. 915.080 +6,5%
1850. 956.893 +4,6%
1854. 998.919 +4,4%
1859. 1.078.281 +7,9%
1863. 1.108.668 +2,8%
1866. 1.216.219 +9,7%
1874. 1.669.337 +37,3%
1884. 1.901.336 +13,9%
1895. 2.493.770 +31,2%
1910. 2.922.858 +17,2%
1921. 4.781.446 +63,6%
1931. 5.675.567 +18,7%
1948. 5.794.966 +2,1%
1953. 6.163.154 +6,4%
1961. 6.678.227 +8,4%
1971. 7.202.591 +7,9%
1981. 7.729.676 +7,3%
1991. 7.822.915 +1,2%
2002. 7.498.001 −4,2%
2011. 7.253.862 −3,3%
2015. 7.132.862 −1,7%
2016. 7.041.599 −1,3%

Садржај

Пројекције[уреди]

  • Извори:[1]

Доле наведена прогноза за будућу популацију је званична процена Народног статистичког института Србије.

Година Популација
2015 7.106.862
2020 6.950.753
2030 6.815.036
2040 6.830.010
2050
2060

Народи и религија на тлу данашње Србије у античко доба[уреди]

У античком добу, подручје данашње Србије насељавало је више индоевропских народа. У питању су била различита племена Илира, Трачана и Келта. У географском смислу, Илири су насељавали западне, Трачани источне, а Келти северне делове данашње Србије. Касније су се појавили и Римљани и Сармати. Током римске власти, локално становништво је постепено романизовано, а од остатака овог становништва ће настати популације касније познате под именом Власи.

Иако су у већем делу античког доба становници територије данашње Србије углавном били пагани, део подручја данашње Србије око Сирмијума и Сингидунума је представљао један од раних центара ширења хришћанства у Римском царству.

Народи и религија на тлу данашње Србије у доба Сеобе народа и средњем веку[уреди]

Током Сеобе народа, подручје данашње Србије су населили германски (Готи, Гепиди, Ломбарди) и турски народи (Хуни, Авари, Бугари), а такође и Словени. На овом подручју су у мањој мери становали и византијски Грци, а касније се досељавају и Мађари. Крајем средњег века, на територију данашње Србије долазе и османски Турци.

Након раскола Хришћанске цркве 1054. године, на подручју данашње Србије је доминирало православље, док се са севера ширио католицизам, а са југоистока Богумилство.

Народи и религија на тлу данашње Србије у новом веку[уреди]

Током османске владавине, на подручју данашње Србије су, поред православних Срба, живели и исламизовани Срби, а у мањем броју и Турци, Арапи, Јевреји, Роми, Цинцари и Грци. Крајем 17. и у првој половини 18. века, када северни делови територије данашње Србије долазе под управу Хабзбуршке монархије, на ове просторе се почињу насељавати Немци, Мађари, Словаци, Русини, Румуни и други.

Српски етнички простор у периоду од 19. до почетка 20. века[уреди]

Пописи становништва у Кнежевини Србији и Краљевини Србији[уреди]

Број становника и густина Србије у периоду 1834–1910. година

Попис становништва 1834. године[уреди]

Укупно - 678.192

Попис становништва 1841. године[уреди]

Укупно - 828.895

Попис становништва 1843. године[уреди]

Укупно - 859.545

Попис становништва 1846. године[уреди]

Укупно - 915.080

Попис становништва 1850. године[уреди]

Укупно - 956.893

Попис становништва 1854. године[уреди]

Укупно - 998.919

Попис становништва 1859. године[уреди]

Укупно - 1.078.281

Попис становништва 1863. године[уреди]

Укупно - 1.108.668

Попис становништва 1866. године[уреди]

Укупно - 1.216.348

Етнички састав:

Попис становништва 1874. године[уреди]

Укупно - 1.353.890

Попис становништва 1884. године[уреди]

Укупно - 1.901.336

Етнички састав:

Верски састав:

Пописи становништва 1890–1910. године[уреди]

Година пописа Број становника
сталних присутних
1890 2.185.488 2.161.961
1895 2.341.675 2.312.484
1900 2.529.196 2.492.882
1905 2.724.859 2.688.747
1910 2.922.058 2.911.701

Главни предмет пописивања од 1890–1910. године било је фактичко (присутно) становништво. Али сви ови пописи регистровали су напоредо и правно (стално) становништво.[2]

Пописи становништва у Краљевини СХС и Краљевини Југославији[уреди]

Попис становништва 1921. године[уреди]

Простор данашње Србије:

Укупно - 4.807.605

Језички састав:

Покрајина Србија (1918—1922):

Укупно - 4.133.478

Пописи становништва у Србији од 1948. године[уреди]

Попис становништва 1948. године[уреди]

Укупно - 6,527,966

Етнички састав:

Попис становништва 1953. године[уреди]

Укупно - 6,979,154

Етнички састав:

Попис становништва 1961. године[уреди]

Укупно - 7.642.227

Етнички састав:

Попис становништва 1971. године[уреди]

Укупно - 8.446.591

Етнички састав:

Попис становништва 1981. године[уреди]

Укупно - 9.313.676

Етнички састав:

Попис становништва 1991. године[уреди]

(Попис су бојкотовали Албанци и делови ромског и муслиманског становништва, тако да је на Косову и Метохији пописано само 359.346 становника и од тога Албанаца само 9.091 (2,53%), Муслимана 57.758 (16,07%) и Рома 44.307 (12,33%), по тим подацима Срба је било на КиМ-у 194.190 (54,04%), Црногораца 20.365 (5,67%), Турака 10.445 (2,91%), Хрвата 8.062 (2,24%) и Југословена 3.457 (0,96%). Касније је Савезни завод за статистику уради званичну процену броја становника Албанаца на 1.596.072, Муслимана на 66.189, и Рома на 45.745, а за целокупну територију КиМ је процењено 1.956.196 становника)

- Званична процена:

Укупно - 9.778.991

Етнички састав:

- Пописано становништво:

Укупно - 8.118.917

Етнички састав:

Верски састав:

Попис становништва 2002. године (без података за АП Косово и Метохија)[уреди]

Укупно - 7.498.001

Етнички састав:

Језички састав:

Верски састав:

Попис становништва 2011. године[уреди]

На попису становништва одржаном на територији Србије од 1. до 15. октобра 2011. године, пописано је 4,15% особа мање него на претходном попису. Узрок овоме био је негативни природни прираштај, као и делимични бојкот пописа.[3]

Национална припадност[уреди]

Према националној припадности, као Срби изјаснило се 83,3% особа, а још 20 етничких заједница имало је по више од 2.000 припадника. Примећен је веома велики раст броја особа које су се изјасниле по регионалној припадности, као и оних који се нису изјаснили. Осим тога, забележен је велики пораст броја особа изјашњених као Горанци и Роми. Највећи пад броја припадника био је међу Југословенима и Црногорцима:

Национална припадност
Националност Број Удео Промена
2002–2011.
Срби 5.988.093 83,32% -3,62%
Мађари 253.899 3,53% -13,43%
Роми 147.604 2,05% +36,43%
Бошњаци 145.278 2,02% +6,75%
Хрвати 57.900 0,81% -17,99%
Словаци 52.750 0,73% -10,63%
Црногорци 38.527 0,54% -44,2%
Власи 35.330 0,49% -11,79%
Румуни 29.332 0,41% -15,17%
Југословени 23.303 0,32% -71,13%
Македонци 22.755 0,32% -11,96%
Муслимани 22.301 0,31% +14,35%
Бугари 18.543 0,26% -9,53%
Буњевци 16.706 0,23% -16,52%
Русини 14.246 0,20% -10,43%
Горанци 7.767 0,11% +69,58%
Албанци 5.809 0,08% /
Украјинци 4.903 0,07% -8,42%
Немци 4.064 0,06% +4,18%
Словенци 4.033 0,06% /
Остали* 17.558 0,24% +26,12%
Регионална
припадност*
30.771 0,43% +167,92%
Неизјашњени 160.346 2,23% +48,84%
Непознато* 81.740 1,14% +8,29%
Укупно 7.186.862 100% -4,15%

Напомене:
- непотпун обухват
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности“ (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)

Извор: Републички завод за статистику – Национална припадност, 29.11.2012.

Верски састав[уреди]

Circle frame.svg

Религија у Србији (2011)

  Православље (84,59 %)
  Ислам (3,1 %)
  Атеизам (1,1 %)
  Остали (5,25 %)
Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)

Пописом који је 2011. године спроведен на подручју Републике Србије (без територије Косова и Метохије), обухваћена је и верска припадност становништва.[4]

Извор: Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност

Језички састав[уреди]

Језички састав Србије по општинама 2011. године

Општим пописом који је 2011. године спроведен на подручју Републике Србије (без територије Косова и Метохије), прикупљени су и подаци о матерњем језику становништва.

  • Република Србија - 7186862
  • Српски - 6 330 919
  • Мађарски - 243 146
  • Босански - 138 871
  • Ромски - 100 668
  • Словачки - 49 796
  • Влашки - 43 095

Извор: Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Population on 1st January by sex and single year age” (PNG). Makroekonomija.org. Приступљено 29. 09. 2016. 
  2. Становништво Народне Републике Србије од 1834-1953, Београд јуна 1953 год. (страница 18)
  3. РТС – „Завршен попис становништва“, 16.10.2011.
  4. Верски састав 2011. pop-stat.mashke.org (српски) (енглески) Приступљено 27. августа 2015.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]