Демографија Србије

Демографија Србије обухвата приказ демографске структуре Републике Србије. Према попису из 2022. године, који не обухвата податке за АП Косово и Метохија), пописани део Србије има 6.647.003 становника. Од тога 75% становништва живи у градовима, док је проценат писменог становништва 98,0%. Стопа рађања је 1,63 деце у просеку по свакој жени.^[1] Просечна дужина живота становника је 73 године (мушкарци 70, жене 76).

Популација (ист.)
Год.	Поп.	± %
1834.	678.192	—
1841.	828.895	+22,2%
1843.	859.545	+3,7%
1846.	915.080	+6,5%
1850.	956.893	+4,6%
1854.	998.919	+4,4%
1859.	1.078.281	+7,9%
1863.	1.108.668	+2,8%
1866.	1.216.219	+9,7%
1874.	1.669.337	+37,3%
1884.	1.901.336	+13,9%
1895.	2.493.770	+31,2%
1910.	2.922.858	+17,2%
1921.	4.781.446	+63,6%
1931.	5.675.567	+18,7%
1948.	5.794.966	+2,1%
1953.	6.163.154	+6,4%
1961.	6.678.227	+8,4%
1971.	7.202.591	+7,9%
1981.	7.729.676	+7,3%
1991.	7.822.915	+1,2%
2002.	7.498.001	−4,2%
2011.	7.186.862	−4,1%
2022.	6.647.003	−7,5%

Историја

Античко доба

У античком добу, подручје данашње Србије насељавало је више индоевропских народа. У питању су била различита племена Илира, Трачана и Келта. У географском смислу, Илири су насељавали западне, Трачани источне, а Келти северне делове данашње Србије. Касније су се појавили и Римљани и Сармати. Током римске власти, локално становништво је постепено романизовано, а од остатака овог становништва ће настати популације касније познате под именом Власи.

Иако су у већем делу античког доба становници територије данашње Србије углавном били пагани, део подручја данашње Србије око Сирмијума и Сингидунума је представљао један од раних центара ширења хришћанства у Римском царству.

Доба Сеобе народа и средњи век

Током Сеобе народа, подручје данашње Србије су населили германски (Готи, Гепиди, Ломбарди) и туркијски народи (Хуни, Авари, Прабугари), а такође и Словени. На овом подручју су у мањој мери становали и византијски Грци, а касније се досељавају и Мађари. Крајем средњег века, на територију данашње Србије долазе и османски Турци.

Након раскола хришћанске цркве 1054. године, на подручју данашње Србије је доминирало православље, док се са севера ширио католицизам, а са југоистока богумилство.

Словени у 6–7. веку
Етнички састав територије данашње Србије у 6–8. веку
Словени у 7–8. веку
Верска мапа територије данашње Србије у време Великог раскола 1054. године
Верска мапа територије данашње Србије у 14. веку.

Нови век

Током османске владавине, на подручју данашње Србије су, поред православних Срба, живели и исламизовани Срби, а у мањем броју и Турци, Арапи, Јевреји, Роми, Цинцари и Грци. Крајем 17. и у првој половини 18. века, када северни делови територије данашње Србије долазе под управу Хабзбуршке монархије, на ове просторе се почињу насељавати Немци, Мађари, Словаци, Русини, Румуни и други.

Верска мапа територије данашње Србије у 16–17. веку.

Од 19. до почетка 20. века

Слика српског језичног простора према Павлу Ј. Шафарику, Праг 1842. године
Етничка карта Балкана 1918. године

Кретање становништва у Србији

Кретање становништва у Србији^[2]
Година	Становништво	Број живорођених	Број умрлих	Природни прираштај	Стопа наталитета	Стопа смртности	Смртност одојчади	Стопа природног прираштаја
1961.	7.641.962	155.783	69.749	86.034	20.4	9.1	82.9	11.3
1962.	7.722.440	151.344	77.854	73.490	19.6	10.1	87.1	9.5
1963.	7.802.916	149.849	70.201	79.648	19.2	9.0	78.2	10.2
1964.	7.883.392	146.404	74.831	71.573	18.6	9.5	78.2	9.1
1965.	7.963.870	150.268	70.623	79.645	18.9	8.9	74.9	10.0
1966.	8.044.352	146.204	65.737	80.467	18.2	8.2	62.8	10.0
1967.	8.124.823	147.492	74.223	73.269	18.2	9.1	63.8	9.1
1968.	8.205.302	148.248	71.713	76.535	18.1	8.7	59.4	9.4
1969.	8.285.777	151.958	79.044	72.914	18.3	9.5	58.7	8.8
1970.	8.366.253	146.949	78.040	68.909	17.6	9.3	56.3	8.3
1971.	8.446.726	151.130	76.184	74.946	17.9	9.0	53.1	8.9
1972.	8.533.427	154.802	81.092	73.710	18.1	9.5	46.9	8.6
1973.	8.620.128	156.075	77.510	78.565	18.1	9.0	47.7	9.1
1974.	8.706.830	160.305	76.532	83.773	18.4	8.8	45.3	9.6
1975.	8.793.530	162.255	79.608	82.647	18.5	9.1	44.0	9.4
1976.	8.880.239	165.390	78.714	86.676	18.6	8.9	39.9	9.7
1977.	8.966.931	161.359	78.735	82.624	18.0	8.8	39.6	9.2
1978.	9.053.636	159.649	81.762	77.887	17.6	9.0	37.8	8.6
1979.	9.140.333	158.078	81.881	76.197	17.3	9.0	38.2	8.3
1980.	9.227.037	162.744	85.089	77.655	17.6	9.2	33.9	8.4
1981.	9.313.686	151.518	87.763	63.755	16.3	9.4	35.0	6.9
1982.	9.360.219	159.440	88.952	70.488	17.0	9.5	36.5	7.5
1983.	9.406.748	157.648	94.546	63.102	16.8	10.1	36.6	6.7
1984.	9.453.281	162.279	93.315	68.964	17.2	9.9	31.9	7.3
1985.	9.499.808	155.863	93.662	62.201	16.4	9.9	33.7	6.5
1986.	9.546.347	153.938	94.423	59.515	16.1	9.9	32.0	6.2
1987.	9.592.873	154.500	93.733	60.767	16.1	9.8	30.2	6.3
1988.	9.639.402	153.754	93.873	59.881	16.0	9.7	30.5	6.3
1989.	9.685.933	144.926	95.437	49.489	15.0	9.9	30.2	5.1
1990.	9.732.464	145.642	93.729	51.913	15.0	9.6	23.2	5.4
1991.	9.789.795	142.641	97.598	45.043	14.6	10.0	21.6	4.6
1992.	9.835.190	131.295	101.479	29.816	13.3	10.3	22.3	3.0
1993.	9.878.582	132.063	102.925	29.138	13.4	10.4	22.3	3.0
1994.	9.918.975	128.742	100.678	28.064	13.0	10.2	18.6	2.8
1995.	9.961.370	131.012	102.604	28.408	13.2	10.3	17.2	2.9
1996.	10.005.763	128.589	106.762	21.827	12.9	10.7	15.1	2.2
1997.	10.047.159	122.636	106.692	15.944	12.2	10.6	14.2	1.6
1998.	7.867.551	76.330	99.376	−23.046	9.7	12.6	11.6	−2.9
1999.	7.873.944	72.222	101.444	−29.222	9.2	12.9	11.0	−3.7
2000.	7.880.338	73.764	104.042	−30.278	9.4	13.2	10.6	−3.8
2001.	7.886.732	78.435	99.008	−20.573	9.9	12.6	10.2	−2.7
2002.	7.500.031	78.101	102.785	−24.684	10.4	13.7	10.1	−3.3
2003.	7.480.591	79.025	103.946	−24.921	10.6	13.9	9.0	−3.3
2004.	7.463.157	78.186	104.320	−26.134	10.5	14.0	8.1	−3.5
2005.	7.440.769	72.180	106.771	−34.591	9.7	14.3	8.0	−4.6
2006.	7.411.569	70.997	102.884	−31.887	9.6	13.9	7.4	−4.3
2007.	7.381.579	68.102	102.805	−34.703	9.2	13.9	7.1	−4.7
2008.	7.350.222	69.083	102.711	−33.628	9.4	14.0	6.7	−4.6
2009.	7.320.807	70.299	104.000	−33.701	9.6	14.2	7.0	−4.6
2010.	7.291.436	68.304	103.211	−34.907	9.4	14.2	6.7	−4.8
2011.	7.236.519	65.598	102.935	−37.337	9.1	14.2	6.3	−5.2
2012.	7.201.497	67.257	102.400	−35.143	9.3	14.2	6.2	−4.9
2013.	7.166.553	65.554	100.300	−34.746	9.1	14.0	6.3	−4.8
2014.	7.131.787	66.461	101.247	−34.786	9.3	14.2	5.7	−4.9
2015.	7.095.383	65.657	103.678	−38.021	9.3	14.6	5.3	−5.3
2016.	7.058.322	64.734	100.834	−36.100	9.2	14.3	5.4	−5.1
2017.	7.020.858	64.894	103.722	−38.828	9.2	14.8	4.7	−5.5
2018.	6.982.604	63.975	101.655	−37.680	9.2	14.6	4.9	−5.4
2019.	6.945.235	64.399	101.458	−37.059	9.3	14.6	4.8	−5.3
2020.	6.899.126	61.692	116.850	−55.158	8.9	16.9	5.0	−8.0
2021.	6.834.326	62.180	136.622	−74.442	9.1	20.0	4.7	−10.9
2022.	6.664.449	62.700	109.203	−46.503	9.4	16.4	4.0	−7.0
2023.	6.623.183	61.052	97.081	−36.029	9.2	14.7	4.7	−5.4
2024.	6.586.476	60.845	98.230	−37.385	9.2	14.9	4.6	−5.7

Пописи становништва

1834—1863.

^{[тражи се извор]}
Година	Становништво
1834.	678.192
1841.	828.895
1843.	859.545
1846.	915.080
1850.	956.893
1854.	998.919
1859.	1.078.281
1863.	1.108.668

1866.

^{[тражи се извор]}
Етничка припадност	Број	%
Срби	1.058.223	87
Власи	127.716	10.5
Роми	25.543	2.1
Остали	4.865	0.4
Укупно	1.216.348	100

1874.

^{[тражи се извор]}
Година	Становништво
1874.	1.353.890

1884.

^{[тражи се извор]}
Етничка припадност	Број	%
Срби	1.693.337	89,04
Румуни	127.716	6,72
Роми	34.066	1,79
Бугари	6.749	0,35
Немци	4.759	0,25
Јевреји	4.127	0,22
Арнаути	1.862	0,1
Мађари	1.311	0,07
Чеси	1.198	0,06
Турци	1.099	0,06
Грци	1.081	0,06
Италијани	734	0,04
Цинцари	550	0,03
Словаци	244	0,01
Хрвати	237	0,01
Пољаци	228	0,01
Словенци	161	0,008
Французи	124	0,007
Руси	59	0,003
Енглези	27	0,001
Јермени	20	0,001
Не зна се	22.047	1,16
Укупно	1.901.736	100

^{[тражи се извор]}
Вероисповест	Број	%
Православци	1.874.174	98,55
Мухамеданци	14.569	0,77
Католици	8.092	0,43
Мојсијеве вере	4.160	0,22
Протестанти	741	0,04
Укупно	1.901.736	100

Пописи становништва 1890–1910. године

Година пописа	Број становника
Година пописа	Сталних	Присутних
1890	2.185.488	2.161.961
1895	2.341.675	2.312.484
1900	2.529.196	2.492.882
1905	2.724.859	2.688.747
1910	2.922.058	2.911.701

Главни предмет пописивања од 1890–1910. године било је фактичко (присутно) становништво. Али сви ови пописи регистровали су напоредо и правно (стално) становништво.^[3]

Пописи становништва у Краљевини СХС и Краљевини Југославији

Попис становништва 1921. године

Простор данашње Србије:

Укупно - 4.807.605

Језички састав:

српски, хрватски и словеначки - 3.394.467 (70,61%)
мађарски = 373.001 (7,76%)
немачки = 349.151 (7,26%)
арнаутски = 310.334 (6,45%)
румунски = 219.712 (4,57%)
турски = 30.600 (0,64%)
остали словенски језици = 11.621 (0,24%)
остали и непознато = 118.715 (2,47%)

Покрајина Србија (1918—1922):

Укупно - 4.133.478

Пописи становништва у Србији од 1948. године

Попис становништва 1948. године

Укупно - 6,527,966

Етнички састав:

Срби - 4,823,730 (73.89%)
Албанци - 532,011 (8.15%)
Мађари - 433,701 (6.64%)
Хрвати - 169,864 (2.60%)
Власи - 93,440 (1.43%)
Црногорци - 74,860 (1.15%)
Словаци - 73,140 (1.12%)
Румуни - 63,130
Бугари - 59,472
Роми - 52,181
Немци - 44,460
Русини - Украјинци - 22,667
Словенци - 20,998
Македонци - 17,917
неопредељени муслимани - 17,315
Турци - 1,914
остали - 30,166

Попис становништва 1953. године

Укупно - 6,979,154

Етнички састав:

Срби - 5,152,939 (73.83%)
Шиптари - 565,513 (8.10%)
Мађари - 441,907 (6.33%)
Хрвати - 173,246 (2.48%)
Црногорци - 86,061 (1.23%)
Југословени неопредељени - 81,081 (1.16%)
Словаци - 75,027
Бугари - 60,146
Румуни - 59,705
Роми - 58,800
Турци - 54,526
Немци - 46,228
Власи - 28,047
Македонци - 27,277
Русини - Украјинци - 23,720
Словенци - 20,717
Јевреји - 1,504
остали - 20,716
непознато - 1,994

Етнички састав Србије по општинама 1953. године

Попис становништва 1961. године

Укупно - 7.642.227

Етнички састав:

Срби - 5.704.686 (74,65%)
Албанци - 699.772 (9,16%)
Мађари - 449.587 (5,88%)
Хрвати - 196.409 (2,57%)
Црногорци - 104.753 (1,37%)
Муслимани - 93.467 (1,22%)
Словаци - 77.837 (1,02%)
Румуни - 59.505 (0,78%)
Бугари - 58.494 (0,77%)
Турци - 44.434 (0,58%)
Македонци - 36.288 (0,47%)
Русини - Украјинци - 25.658 (0,34%)
Југословени - 20.079 (0,26%)
Словенци - 19.957 (0,26%)
Немци - 14.533 (0,19%)
Роми - 9.826 (0,13%)
Руси - 6.984 (0,09%)
Чеси - 5.133 (0,07%)
Власи - 1.377 (0,02%)
Јевреји - 1.250 (0,02%)
остали - 6.603 (0,09%)
непознато - 5.604 (0,07%)

Етнички састав Србије по општинама 1961. године
Етнички састав Србије по општинама 1961. године
Удео Срба у Србији по општинама 1961. године

Попис становништва 1971. године

Укупно - 8.446.591

Етнички састав:

Срби - 6.016.811 (71,23%)
Албанци - 984.761 (11,66%)
Мађари - 430.314 (5,09%)
Хрвати - 184.913 (2,19%)
Муслимани - 154.330 (1,83%)
Црногорци - 125.260 (1,48%)
Југословени - 123.824 (1,47%)
Словаци - 76.733 (0,91%)
Румуни - 57.419 (0,68%)
Бугари - 53.800 (0,64%)
Роми - 49.894 (0,59%)
Македонци - 42.675 (0,51%)
Русини - 20.608 (0,24%)
Турци - 18.220 (0,22%)
Словенци - 15.957 (0,19%)
Власи - 14.724 (0,17%)
Немци - 9.086 (0,11%)
Украјинци - 5.643 (0,07%)
Руси - 4.746 (0,06%)
Чеси - 4.149 (0,05%)
остали - 7.555 (0,09%)
национално неопредељени - 4.486 (0,05%)
изјаснили се у смислу регионалне припадности - 10.409 (0,12%)
непознато - 30.274 (0,36)

Етнички састав Србије по општинама 1971. године
Етнички састав Србије по општинама 1971. године
Удео Срба у Србији по општинама 1971. године

Попис становништва 1981. године

Укупно - 9.313.676

Етнички састав:

Срби - 6.182.155 (66,38%)
Албанци - 1.303.034 (13,99%)
Југословени - 441.941 (4,75%)
Мађари - 390.468 (4,19%)
Муслимани - 215.166 (2,31%)
Хрвати - 149.368 (1,60%)
Црногорци - 147.466 (1,58%)
Роми - 110.956 (1,19%)
Словаци - 73.207 (0,79%)
Румуни - 53.693 (0,58%)
Македонци - 48.986 (0,53%)
Бугари - 33.455 (0,36%)
Власи - 25.596 (0,27%)
Русини - 19.757 (0,21%)
Турци - 13.890 (0,15%)
Словенци - 12.006 (0,13%)
Украјинци - 5.520 (0,06%)
Немци - 5.302 (0,06%)
Чеси - 3.225 (0,03%)
Руси - 2.761 (0,03%)
Јевреји - 683 (0,01%)
остали - 17.133 (0,18%)
национално неопредељени - 7.834 (0,08%)
изјаснили се у смислу регионалне припадности - 6.848 (0,07%)
непознато - 43.223 (0,46%)

Етнички састав Србије по општинама 1981. године
Етнички састав Србије по општинама 1981. године
Удео Срба у Србији по општинама 1981. године

Попис становништва 1991. године

(Попис су бојкотовали Албанци и делови ромског и муслиманског становништва, тако да је на Косову и Метохији пописано само 359.346 становника и од тога Албанаца само 9.091 (2,53%), Муслимана 57.758 (16,07%) и Рома 44.307 (12,33%), по тим подацима Срба је било на КиМ-у 194.190 (54,04%), Црногораца 20.365 (5,67%), Турака 10.445 (2,91%), Хрвата 8.062 (2,24%) и Југословена 3.457 (0,96%). Касније је Савезни завод за статистику уради званичну процену броја становника Албанаца на 1.596.072, Муслимана на 66.189, и Рома на 45.745, а за целокупну територију КиМ је процењено 1.956.196 становника)

- Званична процена:

Укупно - 9.778.991

Етнички састав:

Срби - 6.446.595 (65,92%)
Албанци - 1.674.353 (17,12%)
Мађари - 343.942 (3,52%)
Југословени - 323.625 (3,31%)
Муслимани - 246.411 (2,52%)
Роми - 140.237 (1,43%)
Црногорци - 139.299 (1,42%)
Хрвати - 105.406 (1,08%)
Словаци - 66.798 (0,68%)
Македонци - 46.046 (0,47%)
Румуни - 42.331 (0,43%)
Бугари - 26.876 (0,27%)
Буњевци - 21.434 (0,22%)
Русини - 18.073 (0,18%)
Власи - 17.807 (0,18%)
Турци - 11.236 (0,11%)
Словенци - 8.261 (0,08%)
Немци - 5.263 (0,05%)
Украјинци - 5.066 (0,05%)
Чеси - 2.832 (0,03%)
Руси - 2.576 (0,03%)
Јевреји - 1.210 (0,01%)
остали - 17.129 (0,17%)
национално неопредељени - 10.906 (0,11%)
изјаснили се у смислу регионалне припадности - 4.912 (0,05%)
непознато - 50.367 (0,51%)

Етнички састав Србије по општинама 1991. године
Етнички састав Србије по општинама 1991. године
Удео Срба у Србији по општинама 1991. године

- Пописано становништво:

Укупно - 8.118.917

Етнички састав:

Срби - 6.446.595 (79,40%)
Мађари - 343.942 (4,24%)
Југословени - 323.625 (3,99%)
Муслимани - 237.785 (2,93%)
Црногорци - 139.299 (1,72%)
Роми - 138.645 (1,71%)
Хрвати - 105.406 (1,30%)
Словаци - 66.798 (0,82%)
Македонци - 46.046 (0,57%)
Румуни - 42.331 (0,52%)
Бугари - 26.876 (0,33%)
Албанци - 24.497 (0,30%)
Буњевци - 21.434 (0,26%)
Русини - 18.073 (0,22%)
Власи - 17.807 (0,22%)
Турци - 11.236 (0,14%)
Словенци - 8.261 (0,10%)
Немци - 5.263 (0,06%)
Украјинци - 5.066 (0,06%)
Чеси - 2.832 (0,03%)
Руси - 2.576 (0,03%)
Јевреји - 1.210 (0,01%)
остали - 17.129 (0,21%)
национално неопредељени - 10.906 (0,13%)
изјаснили се у смислу регионалне припадности - 4.912 (0,06%)
непознато - 50.367 (0,62%)

Етнички састав Србије по општинама 1991. године
Етнички састав Србије по општинама 1991. године
Удео Срба у Србији по општинама 1991. године

Верски састав:

Верски састав Србије по општинама 1991. године
Верски састав Србије по општинама 1991. године
Удео православаца у Србији по општинама 1991. године

Попис становништва 2002. године (без података за АП Косово и Метохија)

Укупно - 7.498.001

Етнички састав:

Срби - 6.212.838 (82.86%)
Мађари - 293.299 (3.91%)
Бошњаци - 136.087 (1.82%)
Роми - 108.193 (1.44%)
Југословени - 80.721 (1.08%)
Хрвати - 70.602 (0,94%)
Црногорци - 69.049 (0,92%)
Албанци - 61.647 (0,82%)
Словаци - 59.021 (0,79%)
Власи - 40.054 (0,53%)
Румуни - 34.576 (0,46%)
Македонци - 25.847 (0,35%)
Бугари - 20.497 (0,27%)
Буњевци - 20.012 (0,27%)
Муслимани - 19.503 (0,26%)
Русини - 15.905 (0,21%)
Украјинци - 5.354 (0,07%)
остали - 14.191 (0,19%)
изјашњени у смислу регионалне припадности - 11.485 (0,15%)
национално неопредељени - 107.732 (1,44%)
непознато - 75.483 (1,01%)

Етнички састав Србије по насељима 2002. године
Етнички састав Србије по насељима 2002. године
Етнички састав Србије по општинама 2002. године

Етнички састав Србије по општинама 2002. године
Етнички састав Србије по општинама 2002. године
Удео Срба у Србији по општинама 2002. године

Језички састав:

Језички састав Србије по општинама 2002. године
Језички састав Србије по општинама 2002. године
Удео српског језика у Србији по општинама 2002. године

Верски састав:

Верски састав Србије по општинама 2002. године
Верски састав Србије по општинама 2002. године
Удео православаца у Србији по општинама 2002. године

Попис становништва 2011. године

На попису становништва одржаном на територији Србије од 1. до 15. октобра 2011. године, пописано је 4,15% особа мање него на претходном попису. Узрок овоме био је негативни природни прираштај, као и делимични бојкот пописа.^[4]

Национална припадност

Према националној припадности, као Срби изјаснило се 83,3% особа, а још 20 етничких заједница имало је по више од 2.000 припадника. Примећен је веома велики раст броја особа које су се изјасниле по регионалној припадности, као и оних који се нису изјаснили. Осим тога, забележен је велики пораст броја особа изјашњених као Горанци и Роми. Највећи пад броја припадника био је међу Југословенима и Црногорцима:

Национална припадност
Националност	Број	Удео	Промена 2002–2011.
Срби	5.988.093	83,32%	-3,62%
Мађари	253.899	3,53%	-13,43%
Роми	147.604	2,05%	+36,43%
Бошњаци	145.278	2,02%	+6,75%
Хрвати	57.900	0,81%	-17,99%
Словаци	52.750	0,73%	-10,63%
Црногорци	38.527	0,54%	-44,2%
Власи	35.330	0,49%	-11,79%
Румуни	29.332	0,41%	-15,17%
Југословени	23.303	0,32%	-71,13%
Македонци	22.755	0,32%	-11,96%
Муслимани	22.301	0,31%	+14,35%
Бугари	18.543	0,26%	-9,53%
Буњевци	16.706	0,23%	-16,52%
Русини	14.246	0,20%	-10,43%
Горанци	7.767	0,11%	+69,58%
Албанци^†	5.809	0,08%	/
Украјинци	4.903	0,07%	-8,42%
Немци	4.064	0,06%	+4,18%
Словенци	4.033	0,06%	/
Остали*	17.558	0,24%	+26,12%
Регионална припадност*	30.771	0,43%	+167,92%
Неизјашњени	160.346	2,23%	+48,84%
Непознато*	81.740	1,14%	+8,29%
Укупно	7.186.862	100%	-4,15%

Напомене:
^† - непотпун обухват
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности“ (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)

Извор: Републички завод за статистику – Национална припадност Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (19. новембар 2015), 29.11.2012.

Етнички састав Србије по општинама 2011. године

Етнички састав Србије по општинама 2011. године
Етнички састав Србије по општинама 2011. године
Удео Срба у Србији по општинама 2011. године

Верски састав

Религија у Србији (2011)

православље (84,59%)

католицизам (4,97%)

ислам (3,1%)

атеизам (1,1%)

протестантизам (0,99%)

остали (5,25%)

Пописом који је 2011. године спроведен на подручју Републике Србије (без територије Косова и Метохије), обухваћена је и верска припадност становништва.^[5]

Република Србија (без Косова и Метохије) - 7.186.862
хришћани - 6.555.931
- православци - 6.079.396
- католици - 356.957
- протестанти - 71.284
- остали хришћани - 3.211
исламисти - 222.828
- муслимани - 222.828
јудаисти - 578
- Јевреји - 578
источне религије - 1.237
други - 1.776
агностици - 4.010
нису верници (атеисти) - 80.053
нису се изјаснили - 220.735
непознато - 99.714

Извор: Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност Архивирано 2017-01-17 на сајту Archive.today

Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)
Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)
Удео православаца у Србији по општинама 2011. године
Удео православаца у Србији по општинама 2011. године

Језички састав

Општим пописом који је 2011. године спроведен на подручју Републике Србије (без територије Косова и Метохије), прикупљени су и подаци о матерњем језику становништва.

Република Србија - 7.186.862
Српски - 6.330.919
Мађарски - 243.146
Босански - 138.871
Ромски - 100.668
Словачки - 49.796
Влашки - 43.095

Извор: Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност Архивирано 2017-01-17 на сајту Archive.today

Језички састав Србије по општинама 2011. године
Језички састав Србије по општинама 2011. године
Удео српског језика у Србији по општинама 2011. године

Попис становништва 2022. године

Попис становништва је био спроведен од 1. до 31. октобра, док је у следећим местима попис је накнадно продужен за до 7 дана: неке општине Града Београда, Ужицу, Ваљеву, Смедереву, Панчеву, Шапцу, Новом Саду и Суботици. Попис, који је првобитно био планиран за 2021. годину, због пандемије ковида 19 морао је бити одложен за октобар 2022.^[6]

Попис је показао даљи пад становништва у Србији, који је у међупописним периоду износио 7,51%.

Национална припадност

Срби су остали највећа етничка група у Србији, са 5.360.239 припадника односно 80,64% укупног становништва. Значајна разлика пописа 2022. године у односну на претходне је велики број непознатих, који проистиче из широке примене административних извора за прикупљане података о грађанима који нису могли, или нису желели да учествују у попису^[7]

Национална припадност
Националност	Број	Удео	Промена 2011–2022.
Срби	5.360.239	80,64%	-10,49%
Мађари	184.442	2,77%	-27,36%
Роми	131.936	1,98%	-10.61%
Бошњаци	153.801	2,31%	+5,87%
Хрвати	39.107	0,59%	-32,46%
Словаци	41.730	0,63%	-20,89%
Црногорци	20.238	0,30%	-47.47%
Власи	21.013	0,32%	-40,52%
Румуни	23.044	0,35%	-21,44%
Југословени	27.143	0,41%	+16,48%
Македонци	14.767	0,22%	-35,10%
Муслимани	13.011	0,20%	-41,66%
Бугари	12.918	0,19%	-30,33%
Буњевци	11.104	0,17%	-33,53%
Русини	11.483	0,17%	-19,39%
Горанци	7.700	0,12%	-0,86%
Албанци^†	61.687	0,93%	+961,92%
Украјинци	3.969	0,06%	-19,05%
Немци	2.573	0,04%	-36,69%
Словенци	2.829	0,04%	-29,85%
Руси	10.486	0,16%	+222.94%
Остали*	21.643	0,33%	+23,27%
Регионална припадност*	11.929	0,18%	-61,23%
Неизјашњени	136.198	2,05%	-15,06%
Непознато*	322.013	4,84%	+293,95%
Укупно	6.647.003	100%	-7,51%

Напомене:
^† - бојкот пописа 2011.
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности“ (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)

Пројекцијa

Републички завод за статистику Србије је 2022. уз попис објавио и пројекцију кретања становништва до 2053. године.^[8]

Пројекција становништва Србије^[8]
Година	Процена становништва
Година	Оптимистична	Средња	Песимистична
2002.	7.498.001
2011.	7.186.862
2022.	6.647.003
2032.	~6.250.000	6.200.655	~6.050.000
2042.	~5.800.000	5.679.468	~5.400.000
2053.	5.516.351	5.186.656	4.695.445

Види још

Референце

^ „Statistical Release | Statistical Office of the Republic of Serbia”. www.stat.gov.rs. Приступљено 2024-01-17.
^ „Pretraga diseminacione baze”. data.stat.gov.rs. Приступљено 22. јун 2025.
^ Становништво Народне Републике Србије од 1834-1953, Београд јуна 1953 год. (страница 18)
^ РТС – „Завршен попис становништва“, 16.10.2011.
^ „Верски састав 2011.”. Приступљено 27. 8. 2015. pop-stat.mashke.org (језик: српски) (језик: енглески)
^ „: Попис одложен за октобар 2022. године због пандемије коронавируса”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2023-06-17.
^ „Posle Srba, na popisu najviše "nepoznatih": Za gotovo pola miliona građana nepoznata nacionalna pripadnost - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-04-30. Приступљено 2023-06-17.
^ ^а ^б „Пројекције становништва 2022—2052.” (PDF). Републички завод за статистику. Приступљено 22. јун 2025.

Литература

Antunović, Ivan (1882). Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, gradjanskom i gospodarskom (PDF). Beč.
Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
Ђере, Золтан (2004). „Скица промена етничког састава становништва на тлу данашње Војводине 1526-1910. године”. Истраживања. 15: 105—123.
Иванић, Иван (1899). Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањи и Лици (историја, етнографија, култура, друштво, бројно и привредно стање, етничке особине) (PDF). Београд.
Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
Јагодић, Милош (2015). „Процена демографских губитака Срба у периоду 1910-1921” (PDF). Српске студије (6): 11—65. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 08. 2018. г. Приступљено 31. 07. 2017.
Лађевић, Петар, ур. (2014). Етноконфесионални и језички мозаик Србије (PDF). Београд: Републички завод за статистику.
Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.
Mrđen, Snježana (2002). „Narodnost u popisima: Promјеnljiva i nestalna kategorija”. Stanovništvo. 40: 77—103.
Novak, Ante, ур. (1954). Konačni rezultati popisa stanovništva od 15 marta 1948 godine. 9. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
Ocić, Časlav (2006). „Kosovo and Metohia: Ethnodemographic Changes from the End of World War II to 1991”. Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа (PDF). Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 441—460. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 3. 2016. г. Приступљено 1. 8. 2017.
Радовановић, Милован (2004). Етнички и демографски процеси на Косову и Метохији. Београд: Liber press.
Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године. Лесковац: Народни музеј.

Спољашње везе

[1] „Statistical Release | Statistical Office of the Republic of Serbia”. www.stat.gov.rs. Приступљено 2024-01-17.

[2] „Pretraga diseminacione baze”. data.stat.gov.rs. Приступљено 22. јун 2025.

[3] Становништво Народне Републике Србије од 1834-1953, Београд јуна 1953 год. (страница 18)

[4] РТС – „Завршен попис становништва“, 16.10.2011.

[5] „Верски састав 2011.”. Приступљено 27. 8. 2015. pop-stat.mashke.org (језик: српски) (језик: енглески)

[6] „: Попис одложен за октобар 2022. године због пандемије коронавируса”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2023-06-17.

[7] „Posle Srba, na popisu najviše "nepoznatih": Za gotovo pola miliona građana nepoznata nacionalna pripadnost - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-04-30. Приступљено 2023-06-17.

[Projekcija-8] а ^б „Пројекције становништва 2022—2052.” (PDF). Републички завод за статистику. Приступљено 22. јун 2025.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

п р у Етничке групе Србије
Срби
Мањине (са саветима националних мањина)	Албанци Мађари Бошњаци Роми Словаци Хрвати Црногорци Власи Румуни Македонци Бугари Буњевци Ашкалије Балкански Египћани Русини Украјинци Немци Словенци Руси Чеси Пољаци Грци Јевреји
Остале мањине	Југословени Цинцари Муслимани Турци Горанци Јањевци Шокци Јермени Кинези Италијани Арапи