Демографска историја Бечеја

Из Википедије, слободне енциклопедије

Демографска историја Бечеја

Подаци из 1751. године[уреди]

По подацима из 1751. године, становништво Бечеја било је искључиво српско.[1]

Подаци из 1774. године[уреди]

По подацима из 1774. године, половину становништва Бечеја чинили су Срби, а другу половину Мађари. Бечеј је тада имао 2.000 становника.[1]

Подаци из 1890. године[уреди]

По подацима из 1890. године, у Бечеју су се говорили следећи језици:

  • мађарски = 10.637
  • српски или хрватски = 5.833
  • немачки = 415

Подаци из 1961. године[уреди]

По подацима из 1961. године, Бечеј је имао 24.537 становника, од којих:

  • Мађара = 15.537
  • Срба = 8.448
  • Хрвата = 419
  • Црногораца = 133

Подаци из 1971. године[уреди]

По подацима из 1971. године, Бечеј је имао 26.722 становника, од којих:

  • Мађара = 15.815
  • Срба = 9.171
  • Југословена = 588
  • Хрвата = 487
  • Црногораца = 163

Подаци из 1981. године[уреди]

По подацима из 1981. године, Бечеј је имао 27.102 становника, од којих:

  • Мађара = 14.772
  • Срба = 8.938
  • Југословена = 2.243
  • Хрвата = 418
  • Црногораца = 210

Подаци из 1991. године[уреди]

По подацима из 1991. године, Бечеј је имао 26.634 становника, од којих:

  • Мађара = 13.464
  • Срба = 9.477
  • Југословена = 2.267
  • Хрвати = 289
  • Црногораца = 236
  • Роми = 124
  • Муслимани = 102

Подаци из 2002. године[уреди]

По подацима из 2002. године, Бечеј је имао 25.774 становника, од којих: [2]

  • Мађара = 11.725
  • Срба = 11.197
  • Југословена = 808
  • Хрвата = 298
  • Рома = 185
  • Црногораца = 172

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Internet prezentacija Beceja i Novog Beceja - Istorija Beceja, Приступљено 1. 4. 2013.
  2. Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво - књига 1, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003.

Види још[уреди]