Дендрологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Животни облици дрвенастих биљака: дрво (јела). жбун (суручица) и пузавица (глицинија).
Буква (горе, лево) је предмет изучавања шумарске дендрологије, а црвенолисни култивар букве (Fagus sylvatica 'Purpurea')(горе, десно) има значај за хортикултуру. Воћарска дендрологија се бави крушком (доле, лево), али далекоисточну крушку Pyrus calleryana 'Chanticleer' (доле, десно)проучава декоративна дендрологија.
Макроскопски изглед дрвета којим се бави ксилологија: (први ред) бор, смча, ариш, клека; (други ред) топола, граб, бреза, јова; (трећи ред) буква, храст, брест, трешња; (четврти ред) крушка, јавор, липа, јасен.

Дендрологија (старогрчки: δενδρον = дрво и λογια = наука или проучавање) је наука о дрвенастим биљкама (дрвеће, жбуње и дрвенасте пузавице), а посебно проучава њихову таксономску класификацију. Нема оштре границе између таксономије биљака и дендрологије. Дрвенасте биљке припадају различитим биљним породицама које могу да обједињују искључиво дрвенасте врсте, али исто тако постоје и породице састављене и од дрвенастих и зељастих представника, али и оне које укључују само неколико дрвенастих врста. Поред тога дендрологија изучава морфолошка, хоролошка, биоеколошка и ценолошка својства као и значај појединих дрвенастих врста.

Подела дендрологије[уреди]

Као академска дисциплина, дендрологија генерално обухвата све дрвенасте биљке, аутохтоне и алохтоне, које расту у некој области и може се сматрати поткатегоријом ботанике, али за разлику од ботанике која проучава све биљне организме, дендрологија се ограничава на карактеризацији и идентификацији дрвенастих биљака. Како су дрвенасте биљке од значаја за више научних и практичних области то се и дендрологија може поделити на неколико дисциплина: шумарска, хортикултурна (декоративна), воћарска...[1]

Шумарска дендрологија[уреди]

Шумарска дендрологија тежи да се фокусира на идентификацију економски корисних дрвенастих биљака и њиховим међусобним таксономским односима. Сродна дисциплина је гајење шума, која проучава популациону екологију родова и врста. Познавање дендрологије је и основа за фитоценологију, пошумљавање, мелиорације као и подизање шумских култура, плантажа и заштитних појасева[1].

Декоративна дендрологија[уреди]

Декоративна дендрологија проучава таксоне који се употребљавају у хортикултури и пејзажној архитектури за подизање различитих категорија зелених простора у урбаним срединама (вртови, паркови, парк-шуме, шума-паркови, дрвореди ...) и у природном пределу. Декоративна дендрологија се бави далеко већим бројем таксона него шумарска. Велики је број врста које се користе у шумарству, а које својом декоративношћу заслужују примену и у хортикултури и пејзажној архитектури, или је далеко више врста и унутарврсних таксона који су карактеристични само за ове две области[2].

Воћарска дендрологија[уреди]

Воћарска дендрологија се бави дрвенастим таксонима заступњеним у воћњацима (плантажама). Овде су искључиво заступљени унутарврсни таксони – сорте – култирне биљке створене селекцијом и хибридизацијом. Неки од родова који се примењују у воћарству драгоцени су и као украсни таксони, као што су јабуке, трешње, шљиве и крушке.

Ксилологија[уреди]

Ова грана дендрологије, која у основи речи такође има дрво (старогрчки: ξυλον = дрво), бави се макроскопском и микроскопском грађом дрвета као материјала и назива се још и анатомијом дрвета. Њу треба разликовати од анатомије биљака која се бави грађом живих организама и свим биљним деловима (корен, стабло, лист, цвет, плод, семе).

Познати српски дендролози[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
  2. Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд