Денеб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Денеб
Положај на небу
Епоха J2000.0
Сазвежђе Лабуд
Ректасцензија 20h 41m 25,915s
Деклинација +45° 16’ 49,22”
Привидна магнитуда (В) 1,25
Удаљеност 1425 ly
(437 pc)
Спектрална класа A2Iae
Друге ознаке
алфа Лабуда, α Cyg, 50 Cyg, Arided, Aridif, Gallina, Arrioph, HR 7924, BD +44°3541, HD 197345, SAO 49941, FK5: 777, HIP 102098

Денеб или алфа Лабуда (лат. Deneb, α Cygni, α Cyg) је најсјајнија звезда сазвежђа Лабуд и деветнаеста најсјајнија звезда ноћног неба.[1] Назив „Денеб“ потиче од арапске речи „dhanab“ — реп, јер се налази у репу лабуда у традиционалном приказу овог сазвежђа.[2] Денеб је звезда северњача Марса.[3](стр.104)

Денеб је плавобели суперџин, једна од најлуминознијих звезда Млечног пута и једна од најдаљих звезда видљивих голим оком.[4] Процена удаљености Денеба је проблематична, али је након друге ревизије података са Хипаркоса израчуната вредност од 1425 светлосних година (на основу оригиналних података је израчуната вредност од 3230 светлосних година, која се може наћи у литератури старијој објављеној пре 2008. године).[1][4] Границе грешке су 1340 и 1840 светлосних година.[5]

На основу ове удаљености, процењена луминозност Денеба је 54.400 пута већа од луминозности Сунца. Да се налази на удаљености на којој се налази Вега, Денеб би био био магнитуде -7,8, био би видљив и дању, а ноћу би бацао сенку. На основу луминозности и температуре, радијус Денеба је процењен на 108 радијуса Сунца, док мерења угаоног радијуса дају вредност стварног радијуса од 114 радијуса Сунца. За једну ротацију око своје осе, потребно му је шест земаљских месеци.[1]

Денеб је променљива звезда, класа пулсирајућих суперџинова спектралних типова B и A је по Денебу названа α Cygni променљиве.[3](стр.290) Површина Денеба трпи нерадијалне флуктуације, што доводи до повреме промене сјаја и спектралног типа.[5] Сјајност Денеба варира неправилно, у опсегу од ±0,04 магнитуде.[6]

Започео је своју еволуцију пре око 10 милиона година, као звезда главног низа B или О класе, масе 15-16 маса Сунца. У језгру Денеба је престала фузија водоника у хелијум, али због удаљености од Земље није могуће тачно разумевање његовог тренутног стања — да ли је језгро угашено и Денеб еволуира ка црвеном суперџину или је започела фузија хелијума. Претпоставља се да ће у наредних неколико милиона година постати супернова.[1][5]

Соларним ветром Денеб губи материјал од око 0,8 Сунчевих маса годишње, што је 100.000 пута више него Сунце.[5]

Денеб је једно од три темена астеризма Летњи троугао (преостала два су Вега и Алтаир).[1][2][4][5][6] Заједно са β, γ, δ и ε Лабуда гради астеризам Северни крст.[7] Сјај емисионе маглине NGC 7000 („маглина Северна Америка“) вероватно настаје захваљујући зрачењу оближњег Денеба.[3](стр.372)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Kaler, Jim (26. 6. 2009.). „Deneb”. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  2. 2,0 2,1 Patrick Moore, ed. (2002) (на ((en))). Philip's Astronomy Encyclopedia. Philip's. p. 112. ISBN 0–540–07863–8. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Patrick Moore (2000) (на ((en))). The Data Book of Astronomy. Бристол: IOP Publishing Ltd. ISBN 0-7503-0620-3. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Sessions, Larry (18. 6. 2012.). „Deneb: A distant and very luminous star”. Earthsky Communications Inc.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Coffey, Jerry (22. 3. 2010.). „Deneb”. Universe Today. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  6. 6,0 6,1 Paul Murdin, ed. (2001) (на ((en))). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics. Institure of Physics Publishing. p. 879. ISBN 0-7503-0440-5. 
  7. McClure, Bruce (29. 6. 2009.). „Northern Cross: Backbone of the Milky Way”. Earthsky Communications Inc.. Приступљено 16. 1. 2013.. 

Литература[уреди]

  • Patrick Moore, ed. (2002) (на ((en))). Philip's Astronomy Encyclopedia. Philip's. p. 112. ISBN 0–540–07863–8. 
  • Patrick Moore (2000) (на ((en))). The Data Book of Astronomy. Бристол: IOP Publishing Ltd. ISBN 0-7503-0620-3. 
  • Paul Murdin, ed. (2001) (на ((en))). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics. Institure of Physics Publishing. p. 879. ISBN 0-7503-0440-5. 

Спољашње везе[уреди]