Денис Истомин

С Википедије, слободне енциклопедије
Денис Истомин

Денис Истомин на Вимблдону 2019.
Денис Истомин на Вимблдону 2019.


Професионална каријера:
2004–
Надимак Дени[1]
Држава  Узбекистан
Пребивалиште Ташкент, Узбекистан
Датум рођења (1986-09-07)7. септембар 1986.(35 год.)
Место рођења Оренбург, Руска СФСР, СССР
Висина 1,88 m
Маса 85 kg
Игра Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада 6.141.533 $
Тренер Клаудија Истомина
АТП профил
Појединачно
Победе—порази: 229–261 (46,73% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 2 (12 челенџера, 5 фјучерса)
Изгубљена финала: 3
Најбољи пласман: Бр. 33 (13. август 2012)
Тренутни пласман: Бр. 184 (14. децембар 2020)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије 4K (2017)
Ролан Гарос 2K (2009, 2010, 2012, 2013, 2014, 2017)
Вимблдон 4K (2012)
ОП САД 4K (2013)
Олимпијске игре
Олимпијске игре 3K (2012)
Парови
Победе—порази: 92–131 (41,26% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 3 (9 челенџера, 4 фјучерса)
Изгубљена финала: 2
Најбољи пласман: Бр. 59 (8. октобар 2012)
Тренутни пласман: Бр. 354 (14. децембар 2020)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије 2К (2012, 2015)
Ролан Гарос 3К (2011, 2012)
Вимблдон 3К (2012)
ОП САД 2К (2011, 2015)
Мешовити парови
Победе—порази: 3–1 (75% на Гренд слем турнирима)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије ПФ (2013)
Ролан Гарос
Вимблдон
ОП САД
Тимска такмичења
Дејвис куп ПО (2009, 2012, 2014, 2015, 2016, 2018)

Ажурирано: 14. децембар 2020.

Освојене медаље
Представљајући Узбекистан
Тенис
Азијске игре
Златна медаља — прво место Џакарта–Палембанг 2018. Појединачно
Сребрна медаља — друго место Гуангџоу 2010. Појединачно
Сребрна медаља — друго место Гуангџоу 2010. Тимски
Бронзана медаља — треће место Инчон 2014. Тимски

Денис Олегович Истомин (узб. Denis Olegovich Istomin; рођен 7. септембра 1986. у Оренбургу, СССР) је узбекистански тенисер руског порекла.

Тениска каријера[уреди | уреди извор]

Почео је да тренира тенис са пет година.[1] Узори током одрастања су му били Пит Сампрас и Марат Сафин.[2]

Најбоља позиција на АТП листи у синглу му је 33. место од 13. августа 2012, до ког је стигао недуго након пласмана у треће коло Олимпијских игара у Лондону. Завршио је осам сезона међу 100 најбољих тенисера света (2010–15, 2017–18).[1]

Освојио је титуле на турнирима у Нотингему 2015. и Ченгдуу 2017. Био је финалиста у Њу Хејвену 2010, Сан Хозеу 2012. и Кицбилу 2018. где је изгубио од Мартина Клижана у тек другом финалу двојице квалификаната још од 1990.[1][3] Најуспешније тениске сезоне су му биле 2010. и 2013. када је имао по 32 победе.[1]

На Азијским играма у Палембангу 2018. донео је злато Узбекистану у појединачној конкуренцији.[4]

На Отвореном првенству Аустралије 2017. стигао је до четвртог кола као 117. тенисер света, уз добијену специјалну позивницу (Wild Card). У другом колу је савладао браниоца титуле, Новака Ђоковића, преокретом од 1:2 у сетовима, после 4 часа и 48 минута игре.[5]

Такође, стизао је до четвртих кола Вимблдона 2012. и Отвореног првенства САД 2013. На турнирима мастерс 1000 серије најбољи резултати су му четврто коло Индијан Велса 2012. и треће коло Монтреала 2013.[1]

Освојио је укупно дванаест челенџера у синглу (уз пет пораза у финалима), од којих последње 2018. у Чикагу и Алматију.[1]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Истоминов отац Олег је бизнисмен, а мајка Клаудија га тренира и путује са њим. Има једног брата, Антона. У слободно време воли да игра билијар и прати фудбал, навијач је Реал Мадрида. У јуну 2011. дипломирао је физичку културу на Универзитету за физичку културу и спорт у Ташкенту. Услед саобраћајне незгоде из 2002. године није могао да хода три месеца и имао је 18 шавова на нози.[1][6]

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 5 (2:3)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (2:3)
Финала по подлози
Тврда (1:2)
Шљака (0:1)
Трава (1:0)
Финала по локацији
Отворено (2:2)
Дворана (0:1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 29. август 2010. Њу Хејвен, САД Тврда Украјина Сергиј Стаховски 6:3, 3:6, 4:6
Финалиста 2. 20. фебруар 2012. Сан Хозе, САД Тврда (д) Канада Милош Раонић 6:7(3:7), 2:6
Победник 1. 27. јун 2015. Нотингем, В. Британија Трава Сједињене Америчке Државе Сем Квери 7:6(7:1), 7:6(8:6)
Победник 2. 1. октобар 2017. Ченгду, Кина Тврда Кипар Маркос Багдатис 3:2 (предаја)
Финалиста 3. 4. август 2018. Кицбил, Аустрија Шљака Словачка Мартин Клижан 2:6, 2:6

Парови: 5 (3:2)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:1)
АТП 250 (3:1)
Финала по подлози
Тврда (2:2)
Шљака (1:0)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (1:1)
Дворана (2:1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 7. октобар 2012. Пекинг, Кина Тврда Аргентина Карлос Берлок Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3:6, 2:6
Финалиста 2. 22. септембар 2013. С. Петербург, Русија Тврда (д) Уједињено Краљевство Доминик Инглот Шпанија Давид Мареро
Шпанија Фернандо Вердаско
6:7(6:8), 3:6
Победник 1. 19. октобар 2013. Москва, Русија Тврда (д) Русија Михаил Елгин Уједињено Краљевство Кен Скупски
Уједињено Краљевство Нил Скупски
6:2, 1:6, [14:12]
Победник 2. 9. фебруар 2014. Монпеље, Француска Тврда (д) Русија Николај Давиденко Француска Марк Жикел
Француска Никола Маи
6:4, 1:6, [10:7]
Победник 3. 2. август 2015. Гштад, Швајцарска Шљака Белорусија Александар Бури Аустрија Оливер Марах
Пакистан Ајсам-ул-Хак Куреши
3:6, 6:2, [10:5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж „Denis Istomin – bio”. ATP Tour. Приступљено 15. 12. 2020. 
  2. ^ „How We Got Here: Denis Istomin”. ATP Tour. 6. 1. 2013. Приступљено 15. 12. 2020. 
  3. ^ „Istomin To Meet Klizan In All-Qualifier Kitzbühel Final”. ATP Tour. 3. 8. 2018. Приступљено 15. 12. 2020. 
  4. ^ „Asian Games: Uzbekistan's Denis Istomin wins tennis singles gold and jets off to the US Open”. The Straits Times. 25. 8. 2018. Приступљено 15. 12. 2020. 
  5. ^ „Istomin Records Biggest Win, Edges Djokovic In Melbourne”. ATP Tour. 19. 1. 2017. Приступљено 15. 12. 2020. 
  6. ^ „Tragedy to triumph: Denis Istomin's journey back to the tennis court”. ESPN. 22. 1. 2017. Приступљено 15. 12. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]