Денис Маквеге

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Денис Маквеге
Denis Mukwege par Claude Truong-Ngoc novembre 2014.jpg
Датум рођења (1955-03-01)1. март 1955.
Место рођења Букаву
 Белгијски Конго
Занимање гинеколог
Активни период 1983 - данас
Награде Национални орден Легије части
Нобелова награда за мир

Денис Маквеге (рођен 1. марта 1955)[1][2] је конгоански гинеколог. Основао је и ради у болници Панзи у Букаву, где је специјализовао лечење жена које су силоване од стране побуњеника.[3] Лечио је хиљаде жена које су биле жртве силовања од Другог конгоанског рата, неке од њих више од једном, изводећи до десет операција дневно у току свог 18-часовног радног дана.[3] Према канадским новинама The Globe and Mail, Маквеге је "вероватно водећи светски стручњак за лечење повреда од силовања".[4]

Маквеге и Надија Мурад су 2018. године заједно добили Нобелову награду за мир, за "њихове напоре да се оконча употреба сексуалног насиља као оружје у рату и оружаном сукобу".[5]

Младост и образовање[уреди]

Маквеге је треће од деветоро деце пентекосталистичког свештеника и његове жене. Студирао је медицину јер је хтео да лечи болесне људе за које се његов отац молио, након што је видео компликације приликом порода које је доживела жена у Конгу која није имала специјалистичку здравствену негу.[4]

Након што је добио медицинску диплому на Универзитету у Бурундију 1983. године, Маквеге је радио као педијатар у руралној болници Лемера близу Букавуа.[6][7] Ипак, након што је видео женске пацијенте које су, због недостатка одговарајуће неге, често патиле од болова, гениталних лезија и фистула након порођаја, Маквеге је студирао гинекологију и акушерство на Универзитету у Анжеу у Фрацуској, где је 1989. године завршио своју медицинску специјализацију.[6][7][8]

Докторирао је 24. септембра 2015. године на Слободном универзитету у Бриселу са својом тезом о траматским фистулама у источном региону Демократске Републике Конго.[9]

Каријера[уреди]

Након што се вратио са студија у Француској, Маквеге је наставио да ради у Лемера болници, али се након почетка Првог конгоанског рата, због насилних инцидената, вратио у Букаву, где је основао болницу Панзи 1999. године.[8]

Од њеног оснивања, болница Панзи је лечила више од 85.000 пацијената са сложеним гинеколошким општећењима и траумама, процењује се да је 60 посто повреда узроковано сексуалним насиљем. Већина пацијената из тог времена долазила је из ратних зона. Маквеге је описао како су његови пацијенти стизали у болницу понекад голи, обично у ужасном стању.[4] Када је приметио да се оштећивање гениталија користило као оружје у рату у сукобу крајем деведесетих година прошлог века, између различитих оружаних група, Маквеге се посветио реконструктивној операцији како би помогао женама жртвама сексуалног насиља.[8] Немачки институт за медицинску мисију подржава Маквегеов рад са фондовима и лековима.[10]

Говор Уједињеним нацијама[уреди]

Септембра 2012. године, Маквеге је одржао говор Уједињеним нацијама где је осудио масовно силовање у Демократској Републици Конго,[11] те је критиковао владу Конга и других земаља "због тога што не раде довољно како би се зауставило оно што је он назвао "неправедан рат који је користио насиље над женама и силовање као ратну стратегију"".[12]

Покушај атентата и повратак[уреди]

Четворица наоружаних људи су 25. октобра 2012. године напали Маквегеову резиденцију док није био код куће, држали су његову кћерку као таоца и чекали га да се врати како би га убили. По повратку, његов стражар је интервенисао, а атентатори су га убили. Промашили су Маквегеа јер се бацио на земљу током пуцњаве.[13] После покушаја атентата, Маквеге је отишао у изгнанство у Европу и боница Панзи је известила да његово одсуство има "разарајући ефекат" на свакодневне операције.[14]

Вратио се у Букаву 14. јануара 2013. године, где га је становништво топло дочекало, посебно његови пацијенти, који су прикупили средства како би му платили карту за повратак, продајући ананас и лук.[15]

Референце[уреди]

  1. ^ „Denis Mukwege: winner of Sakharov Prize 2014 | News | European Parliament” (на језику: енглески). Приступљено 7. 10. 2018. 
  2. ^ „Denis Mukwege, laureate of the 2013 Prize for Conflict Prevention”. Fondation Chirac (на језику: енглески). Приступљено 7. 10. 2018. 
  3. 3,0 3,1 „Doctor and Advocate: One Surgeon's Global Fight for the Rights of Rape Survivors”. Pacific Standard (на језику: енглески). Приступљено 7. 10. 2018. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Where repairing rape damage is an expertise”. Приступљено 7. 10. 2018. 
  5. ^ "Announcement" (PDF). The Nobel Peace Prize.
  6. 6,0 6,1 „Denis Mukwege | UA talents”. uatalents.univ-angers.fr (на језику: француски). Приступљено 7. 10. 2018. 
  7. 7,0 7,1 d.boisdron (25. 1. 2018). „Denis Mutwege”. www.univ-angers.fr (на језику: француски). Приступљено 7. 10. 2018. 
  8. 8,0 8,1 8,2 „INTERVIEW: A fate shaped by injustice – one man’s mission to help the women of DR Congo”. UN News (на језику: енглески). 18. 3. 2016. Приступљено 7. 10. 2018. 
  9. ^ Denis, Mukwege Mukengere (24. 9. 2015). „Etiologie, classification et traitement des fistules traumatiques uro-génitales et génito-digestives basses dans l’est de la RDC.” (на језику: француски). 
  10. ^ „epo.de Pressemitteilungen » Difäm: Projektpartner Dr. Denis Mukwege e…”. archive.is. 21. 2. 2013. Приступљено 7. 10. 2018. 
  11. ^ „Presentation to the United Nations 25/9/2012 by Dr. Denis Mukwege | Panzi Hospital”. 10. 10. 2014. Приступљено 7. 10. 2018. 
  12. ^ „Denis Mukwege, an African Voice Against Rape, Is Honored by Europe” (на језику: енглески). Приступљено 7. 10. 2018. 
  13. ^ Kristof, Nicholas. „An Attack on One of My Heroes, Dr. Denis Mukwege”. On the Ground (на језику: енглески). Приступљено 7. 10. 2018. 
  14. ^ Congo-Kinshasa: A Red Armband for Dr Mukwege
  15. ^ „Congolese gynaecologist wins EU Sakharov prize”. eNCA (на језику: енглески). Приступљено 7. 10. 2018. 

Спољашње везе[уреди]