Денис Шаповалов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Денис Шаповалов

Денис Шаповалов на Вимблдону 2017.
Денис Шаповалов на Вимблдону 2017.


Професионална каријера:
2017–
Држава  Канада
Пребивалиште Насау, Бахами
Датум рођења (1999-04-15)15. април 1999.(20 год.)
Место рођења Тел Авив, Израел
Висина 1,85 m
Маса 75 kg
Игра Левом руком; једноручни бекхенд
Зарада 3.652.561 $
Тренер Теса Шаповалова
Роб Стекли (2018–2019)
Адријано Фуоривија (2019–)
АТП профил
Појединачно
Победе—порази: 71–64 (52,59 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 0 (2 челенџера, 4 фјучерса)
Изгубљена финала: 0
Најбољи пласман: Бр. 20 (1. април 2019.)
Тренутни пласман: Бр. 33 (26. август 2019.)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 3К (2019.)
Француска Ролан Гарос 2К (2018.)
Уједињено Краљевство Вимблдон 2К (2018.)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 4К (2017.)
Парови
Победе—порази: 15–19 (44,12 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира)
Освојени турнири: 0 (2 фјучерса)
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: Бр. 67 (9. септембар 2019)
Тренутни пласман: Бр. 67 (9. септембар 2019)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп 1K (2016, 2017, 2018)

Ажурирано: 9. септембар 2019.

Портал Portal.svg Тенис

Денис Шаповалов (енгл. Denis Shapovalov, Тел Авив, 15. април 1999) је канадски тенисер. Најмлађи је тенисер који је успео да уђе међу 30 најбољих тенисера света још од 2005. године.[1] Његов најбољи пласман у синглу је 20. позиција на свету. Он је тренутно трећи најмлађи играч међу 100 најбољих тенисера на АТП листи, иза сународника Феликса Оже-Алијасима и српског тенисера, Миомира Кецмановића.

Шаповалов је привукао пажњу јавности 2017. године, пласманом у полуфинале АТП Мастерс 1000 турнира у Канади. Током тог такмичења, победио је гренд слем шампионе Хуана Мартина дел Потра и Рафаела Надала.[2] Након тога, још једном је стигао до полуфинала Мастерс турнира у Мадриду 2018. године и тако постао најбоље рангирани канадски тенисер 21. маја, настављајући свој успон на АТП листи.[3]

Као јуниор, Шаповалов је остварио најбољи пласман, 2. место на ИТФ јуниорској ранг листи, након освајања гренд слем титуле на Вимблдону 2016. године и гренд слем титуле у дублу на Отвореном првенству Сједињених Америчких Држава са Оже-Алијасимом.[4][5]

Детињство[уреди]

Шаповалов је рођен у Тел Авиву, Израел, као син Тесе и Виктора Шаповалова.[6] Његова мајка је била чланица руског националног тениског тима. Преселила се из Русије у Тел Авив, са Денисовим оцем, када се Совјетски Савез распао. Она је на крају постала тениски тренер.[7] Његова мајка је Јеврејка, а његов отац је руски православни хришћанин. [8][9][10][11][12] Шаповалов има старијег брата Евгенија, који је такође рођен у Израелу.[13]

Породица Шаповалов се преселила из Израела у Канаду пре Денисовог првог рођендана.[14][15] Он је тада живео у Вону, Онтарио.[4] Почео је да игра тенис у кантри клубу Ричмонд Хил, где је његова мајка добила посао тренера, две недеље након доласка у Торонто из Тел Авива. Денис је почео да игра тенис са 5 година и убрзо је постао опседнут том игром. Када је постало тешко добити довољно времена на теренима кантри клуба Ричмонд Хил, његова мајка је тамо напустила свој посао и на крају је отворила своју тениску академију у Вону, названу Теса Тенис, како би му помогла и пружила базу за тренирање и подучавање игре и другим јуниорима.[7] Она је и даље његов тренер, заједно са Мартином Лаорендом.[6][7] Шаповалов је похађао средњу школу Стивен Луис у Вону.[16] Добио је надимак "Шапо".[17]

Шаповалов течно говори руски језик. Свој први интервју на руском језику је дао коментаторима руског Евроспорта.[18][19] Сада живи у Насауу, Бахами.[20] Он игра за Канаду, али има и израелско и канадско држављанство.[21]

Тениска каријера[уреди]

Јуниор[уреди]

Када је Шаповалов имао 13 година, његове потребе за тренингом су превазилазиле могућности његове мајке. У том тренутку породица је ангажовала Адриана Фуоривија, бившег менаџера задуженог за развој тениса у Канади. Он постаје Денисов лични тренер и почиње да путује са њим на турнирима, док су његови родитељи остали код куће да воде академију.[22] Сарадња између Шаповалова и Адријана је трајала четири године и укључивала је бројне јуниорске и ИТФ фјучерс титуле, укључујући и титулу на јуниорском Отвореном првенству Сједињених Америчких Држава 2015. године у дублу, као и титулу на Вимблдону 2016. године у синглу.[23] У октобру 2013. године, Шаповалов је освојио своју прву јуниорску титулу на ИТФ Г5 турниру у Берлингтону.[24] Своју другу титулу у синглу је освојио у априлу 2014. године на ИТФ Г5 турниру, такође у Берлингтону.[25] У јулу 2014. године, Шаповалов је освојио титуле и у синглу и у дублу на ИТФ Г4 турниру у Сан Хосеу.[26] На Отвореном првенству Сједињених Америчких Држава, у септембру 2015. године, освојио је титулу у пару са Феликсом Оже-Алијасимом.[5] У октобру исте године, Шаповалов и његови саиграчи Феликс Оже-Алијасим и Бенџамин Сигоуин су освојили прву јуниорску титулу Дејвис купа за Канаду, у њеној историји.[27] На Отвореном првенству Француске, у мају 2016. године, стигао је до полуфинала сингла и другог кола дубла.[28] Почетком јула 2016. године, освојио је своју прву Г1 титулу, након што је освојио турнир у Рохамптону.[29] Недељу дана касније, Шаповалов је постао трећи Канађанин који је освојио јуниорску гренд слем титулу, победом над Алексом де Минауром у три сета на Вимблдону. Он је такође стигао до финала дублова са Феликсом Оже-Алијасимом.[30]

Као јуниор, његов однос победа и пораза износи 86:32.[31]

2015-16: Почетак АТП каријере[уреди]

Крајем новембра 2015. године, Шаповалов је освојио прву професионалну титулу у дублу на ИТФ фјучерс турниру у Пенсаколи.[32] У јануару 2016. године, стигао је до финала дублова на ИТФ фјучерс турниру у Санрајзу.[33] Недељу дана касније, освојио је прву професионалну титулу у синглу, победом над Педром Сакамотом на ИТФ фјучерс турниру у Вестону.[34] У марту исте године, стигао је до полуфинала челенџера у Драмондвилу, победивши првог топ 100 играча Остина Крајичека пре него што је изгубио од Данијела Еванса у три сета.[35]

У априлу 2016. године, Шаповалов је освојио своју другу и трећу титулу након што је победио 286. тенисера света, Тениса Сандгренa на ИТФ турниру у Мемфису и победом на ИТФ турниру у Оранџ Парку над Миомиром Кецмановићем, две недеље касније.[36] У јулу 2016. године, Шаповалов је добио специјалну позивницу за учешће на турниру у Вашингтону, што је његов први наступ у главном жребу неког АТП турнира. Поражен је од Лукаша Лацка у три сета.[37] Шаповалов је следеће недеље добио специјалну позивницу за учешће на Роџерс купу. У првом колу је изненадио 19. тенисера, Ника Кириоса, победивши га у три сета за прву победу на високом нивоу.[38] У следећем колу је поражен од 40. тенисера, Григора Димитрова, у два сета.[39]

2017. Полуфинале Мастерс 1000 и пробој међу 50 најбољих[уреди]

Денис Шаповалов на АТП 500 турниру у Квинс клабу

У фебруару 2017. године, Шаповалов је изабран да наступа за репрезентацију Канаде у првом колу Светске групе Дејвис купа против репрезентације Велике Британије. Денис је изгубио уводни меч од Данијела Еванса. У одлучујућем мечу против Кајла Едмунда, он је случајно погодио главног судију у око, након бесциљног лансирања лоптице према публици, што је довело до дисквалификације због неспортског понашања, и као резултат тога, Велика Британија је победила 3:2.[40]

У марту, у Гатиноу, Шаповалов је освојио своју четврту ИТФ фјучерс титулу у синглу, након што је победио Глеба Сахарова у два сета.[41] Две недеље касније, освојио је своју прву челенџер титулу, победом над Рубеном Бемелмансом на турниру у Драмондвилу и тако је постао најмлађи Канађанин који је освојио титулу на челенџеру, све до победе Феликса Оже-Алијасима на челенџеру у Лиону, исте године.[42] Наредне недеље, поражен је од Мирзе Башића у финалу АТП челенџер турнира у Гвадалахари, чиме је прекинут његов победнички низ од 17 мечева.[43] На Отвореном првенству Француске, на његовом првом професионалном гренд слем турниру, поражен је у првом колу квалификација од стране првог носиоца, Маријуса Копила, у три сета.[44] У јуну, Шаповалов се квалификовао на АТП 500 турнир у Квинс клабу у Лондону. То је било његово четврто учешће у главном жребу неког АТП турнира, али прво као квалификант. У првом колу, победио је 47. тенисера света, Кајла Едмунда, након чега је поражен од 14. тенисера, Томаша Бердиха.[45] На Вимблдону, Шаповалов је добио специјалну позивницу за учешће у главном жребу тог турнира.[46] Поражен је у првом колу од Јежија Јановича.[47] Крајем месеца, освојио је своју другу АТП челенџер титулу, победивши сународника Питера Поланског у финалу турнира и Гатиноу.

Шаповалов је доживео значајан помак у августу на Роџерс купу, када је у другом колу победио 31. тенисера, Хуана Мартина дел Потра и 2. тенисера света, Рафаела Надала, у наредном колу.[48] То је био његов први меч против топ 10 играча. У четвртфиналу је победио 42. тенисера, Адријана Манарина, а затим је у полуфиналу поражен од 8. тенисера света, Александра Зверева. Овим успехом, Денис је постао најмлађи тенисер икада који је стигао до полуфинала АТП Мастерс 1000 турнира.[49]

Упркос својим добрим партијама, Шаповалов је морао да игра квалификације за учешће на Отвореном првенству Сједињених Америчких Држава. У квалификацијама, победио је Дениса Кудлу, Гастаоа Елијаса и Јана Шатрала. У главном жребу, Шаповалов је у првом колу савладао Данила Медведева, а затим осмог носиоца Жоа-Вилфрида Цонгу. Стигао је до четвртог кола, победом над Кајлом Едмундом у четири сета, поставши најмлађи играч који је стигао до четвртог кола још од Мајкла Ченга 1989. године.[50] У четвртом колу је поражен од Пабла Карења Бусте, након чега је остварио најбољи пласман каријере, 51. место на АТП листи.[51] Шаповалов је добио специјалну позивницу за учешће у главном жребу Мастерса у Шангају, где је изгубио у првом колу од Виктора Троицког у три сета.[52][53] Он је такође изгубио и у првом колу Мастерса у Паризу, од Жулијена Бенетоа.[54] У новембру, Шаповалов је учествовао на Завршном турниру Следеће Генерације, заједно са још седам најбољих играча до 21 године. Као трећи носилац, Шаповалов је завршио као трећи у својој групи, са једном победом и два пораза, што није било довољно за улазак у полуфинале турнира.[55]

2018. Улазак међу 30 најбољих на свету[уреди]

Шаповалов на Отвореном првенству Француске 2018. године

Шаповалов је започео 2018. сезону на турниру у Бризбејну, где је изгубио у првом колу од Кајла Едмунда.[56] На турниру у Окланду, победио је Дутра Силву у првом колу, али је у другом колу избачен од другог носиоца, Хуана Мартина дел Потра, у два сета.[57] На Отвореном првенству Аустралије, Шаповалов је у првом колу победио Стефаноса Циципаса у три сета, али је изгубио у наредном колу од Жоа-Вилфрида Цонге у пет сетова, упркос водству од 5:2 у одлучујућем сету.[58]

Шаповалов је након тога дебитовао на турниру у Делреј Бичу, где је стигао до полуфинала. У прва три кола је победио Иву Карловића, Џареда Доналдсона и Тејлора Фрица, пре него што је изгубио од каснијег шампиона турнира, Френсиса Тијафоа.[59] Следеће недеље је учествовао на Отвореном првенству Мексика. У првом колу је победио бившег 4. тенисера, Кеја Нишикорија у три сета, али је у другом колу изгубио од 6. тенисера света, Доминика Тима.[60] У марту, Шаповалов је дебитовао на турниру у Индијан Велсу, где је на старту савладао квалификанта, Ричарда Беранкиса. Међутим, у другом колу је изгубио од 30. носиоца, Пабла Куеваса.[61] На Отвореном првенству у Мајамију, у прва три кола је победио Виктора Троицког, Дамира Џумхура и 14. тенисера света, Сема Кверија. Поражен је у четвртом колу од Борне Ћорића.[62]

Шаповалов је започео сезону на шљаци на Мастерсу у Монте Карлу, где је изгубио у првом колу од Стефаноса Циципаса.[63] На свом другом турниру на шљаци, Отвореном првенству Мађарске, поново је изгубио у првом колу, овога пута од Николоза Басилашвилија.[64] На Мастерсу у Мадриду, победио је Тениса Сандгрена и Беноа Пера, а потом је савладао и сународника, Милоша Раонића, за пласман у четвртфинале турнира. Након тога, победио је Кајла Едмунда и тако постао најмлађи полуфиналиста у историји Мастерса у Мадриду.[65] У полуфиналу је изгубио у два сета од трећег носиоца и каснијег шампиона турнира, Александра Зверева.[66] Ове Шаповалове победе су биле његове прве на земљаној подлози и омогућиле су му да по први пут у каријери уђе међу 30 најбољих тенисера на свету.[67] Постао је најмлађи играч у првих 30 на свету, још од 2005. године када је то пошло за руком Ришару Гаскеу. Следеће недеље, на Отвореном првенсту Италије, Шаповалов је победио Томаша Бердиха у три сета и Робина Хасеа, такође у три сета за реванш са Рафаелом Надалом у трећем колу.[68] Победом над Томашом Бердихом, постао је нови Канадски број један у синглу. Поражен је од Надала у два сета.[69] Шаповалов је наставио такмичење на Отвореном првенству Француске, победивши Џона Милмана у три сета, али је изгубио у другом колу од Максимилијана Мертерера.[70]

На свом првом турниру у сезони на трави, Отвореном првенству Штутгарта, изгубио је у првом колу од квалификанта.[71] Следеће недеље је учествовао на АТП 500 турниру у Квинс клабу, где је поново изгубио на почетку турнира, овога пута од Жила Милера.[72] Као трећи носилац на турниру у Истборну, победио је у другом колу Џареда Доналдсона, али је изгубио у четвртфиналу од Мише Зверева.[73] У свом првом наступу на Вимблдону, Шаповалов је у првом колу победио Жеремија Шардија, али је у следећем колу изгубио од Беноа Пера, након освојеног првог сета 6:0.[74]

Денис Шаповалов на Сити Опену 2018. године

Шаповалов је започео северноамеричку летњу сезону на тврдој подлози, на Сити Опену, где је био постављен за 9. носиоца. У првом колу је победио Данила Медведева да би потом изгубио од 7. носиоца, Кеја Нишикорија, у четвртфиналу турнира.[75][76] Следеће недеље, Шаповалов се вратио кући у Торонто, како би учествовао на Роџерс купу. Шаповалов је савладао Жеремија Шардија и Италијана Фабија Фоњинија, након чега је избачен са турнира од стране Робина Хасеа.[77][78][79] На његовом првом наступу на Мастерсу у Синсинатију, Шаповалов је победио Френсиса Тијафоа и честог противника Кајла Едмунда, пре него што му се реванширао Милош Раонић за пораз на Мастерсу у Мадриду.[80][81][82]

На његовом другом учешћу на Отвореном првенству Сједињених Америчких Држава, Шаповалов се у првом колу састао са сународником и добрим пријатељeм, Феликсом Оже-Алијасимом. Пријатељи су поделили прва два сета, али у окрутном заокрету судбине Оже-Алијасима, на његовом првом учешћу у главном жребу гренд слем турнира, био је приморан да преда меч услед застрашујућих околности у трећем сету. Осамнестогодишњи Оже-Алијасим је затражио медицинску помоћ у раној фази сета, осећајући слабост и вртоглавицу. Успео је да одигра још један гем, пре него што је предао меч. Двојица играча су имали дуг загрљај на мрежи, након чега је Шаповалов охрабрио публику да аплаудира Феликсу, а затим се придружио пријатељу на клупи, како би га утешио.[83][84] Шаповалов је у наредном колу победио Андреаса Сепија у пет маратонских сетова, али је у трећем колу изгубио од 5. носиоца Кевина Андерсона, у пет сетова коју су трајали скоро четири сата.[85][86]

2019. Стицање искуства и улазак у 20 најбољих[уреди]

Шаповалов је започео 2019. сезону на турниру у Окланду, где је био седми носилац, али је поражен од Жоао Соузе у три сета.[87] На Отвореном првенству Аустралије, победио је Пабла Андухара и Таро Данијела, пре него што је заустављен у четири сета од стране шестоструког шампиона Новака Ђоковића, у њиховом првом међусобном мечу.[88] Његов следећи турнир био је у Монпељеу, где је избачен у два сета од Пјер-Иг Ербера у четвртфиналу. Он је такође био избачен у четвртфиналу Отвореног првенства Ротердама, али је успео да победи вишегодишњег топ 10 играча, Томаша Бердиха, пре него што је поражен од бившег шампиона, Станисласа Вавринке.[89] Након лошег отварања турнира у Марсељу, поразом од Михаила Кукушкина, Шаповалов је привукао пажњу у Индијан Велсу. Поразио је бившег шампиона Отвореног првенства Сједињених Америчких Држава, Марина Чилића, пре него што га је у осмини финала зауставио Хуберт Хуркач.[90] Учешће на Отвореном првенству у Мајамију је било много успешније јер је успео да савлада играче из нове генерације, Стефаноса Циципаса и Френсиса Тијафоа, на путу до полуфинала. Иако су он и његов сународник Феликс Оже-Алијасим били полуфиналисти и имали прилику да се састану у финалу, обојица су поражени од великих шампиона; Оже-Алијасим од браниоца трофеја, Џона Изнера и Шаповалов од каснијег шампиона турнира, Роџера Федерера у њиховом првом међусобном мечу.[91] Овај резултат му је обезбедио место међу 20 најбољих тенисера света.[92]

Тренери и стручни тим[уреди]

Дуги низ година Шаповалова тренира његова мајка, Теса Шаповалова, али се у јесен 2018. године његовом тиму прикључио и Роб Стекли.[93][94] У пролеће 2019. уместо Стеклија на место тренера долази Адријано Фуоривија.[95]

АТП финала[уреди]

Парови: 1 (0:1)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (0:1)
Финала по подлози
Тврда (0:0)
Шљака (0:0)
Трава (0:1)
Финала по локацији
Отворено (0:1)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 16. јун 2019. Штутгарт, Немачка Шљака Индија Рохан Бопана Аустралија Џон Пирс
Бразил Бруно Соарес
5:7, 3:6

Биланс против тенисера који су се током каријере налазили међу десет најбољих на АТП листи[уреди]

Шаповалови резултати против играча који су били рангирани у првих 10 тенисера. Имена тенисера који су у том тренутку заузимали прво место на свету су подебљана.

Победе над топ 10 тенисерима[уреди]

Шаповалов има однос победа и пораза 2:10 (16,7%) против тенисера који су у време одигравања меча били рангирани међу првих 10 на АТП листи.[96]

Сезона 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. Укупно
Победа 0 0 1 0 1 2
Бр. Противник Позиција Турнир Подлога Рунда Резултат Позиција ДШ
2017.
1. Шпанија Рафаел Надал Бр. 2 Монтреал, Канада Тврда 3:6, 6:4, 7:6(7:4) Бр. 143
2019.
2. Грчка Стефанос Циципас Бр. 10 Мајами, САД Тврда 4:6, 6:3, 7:6(7:3) Бр. 23

Награде[уреди]

  • 2017. АТП Звезда Сутрашњице[97]
  • 2017. АТП играч са највећим напретком[98]
  • 2017. Најбољи канадски тенисер године[99]
  • 2017. Награда Лионела Коначера[100]

Референце[уреди]

  1. ^ „Shapovalov passes Raonic as top-ranked player in Canada”. Daily Hive. Приступљено 16. 5. 2018. 
  2. ^ „Zverev Takes #NextGenATP SF Clash In Montreal”. ATP World Tour. Приступљено 13. 8. 2017. 
  3. ^ „Shapo beats Berdych, becomes new Canadian No. 1”. Tennis Canada. Приступљено 17. 5. 2018. 
  4. 4,0 4,1 „Denis Shapovalov keeps a small head amid meteoric tennis rise”. The Star. Приступљено 7. 6. 2018. 
  5. 5,0 5,1 „Canadian junior boys win U.S. Open doubles final”. CBC Sports. Приступљено 13. 9. 2015. 
  6. 6,0 6,1 „"Q&A with Denis Shapovalov – Merchant of Tennis" – Canada's Experts”. 
  7. 7,0 7,1 7,2 „Is Denis Shapovalov the next big thing in Canadian tennis?”. The Globe and Mail. 
  8. ^ Glassman, Marvin. „Israeli-born tennis star wears a cross, but his mother considers him ‘Jewish. The Times of Israel. Приступљено 25. 6. 2018. 
  9. ^ „Jewish players surprise at Canada’s Rogers Cup tennis tourney”. Jewish Telegraphic Agency. Приступљено 25. 6. 2018. 
  10. ^ Glassman, Marvin. „Multicultural Israeli teens bond through tennis exhibitions”. Sun-Sentinel. Приступљено 25. 8. 2018. 
  11. ^ Glassman, Marvin. „YOUNG TENNIS STAR SHINES AT ROGERS CUP”. The Canadian Jewish News. Приступљено 25. 8. 2018. 
  12. ^ „Rising stars of tennis: Denis Shapovalov confident Junior Wimbledon win will be just the start”. The Telegraph. Приступљено 11. 8. 2017. 
  13. ^ „Israel-born tennis star shines at the US Open”. The Times of Israel. 
  14. ^ „ISRAELI TENNIS COACH AND JEWISH PLAYER LEAD CANADA”. The Canadian Jewish News. Приступљено 26. 7. 2016. 
  15. ^ „Shapovalov the Canadian champion at Wimbledon”. ITFTennis.com. Приступљено 10. 7. 2016. 
  16. ^ Suppa, Chris. „Meet Denis Shapovalov, the GTA’s new tennis phenom”. Post City Toronto. Архивирано из оригинала на датум 11. 11. 2017. Приступљено 18. 9. 2017. 
  17. ^ „Denis Shapovalov Overview”. ATPWorldTour.com. Приступљено 21. 7. 2017. 
  18. ^ „Наши повсюду. Советские корни мирового тенниса”. Championat.com. Приступљено 22. 1. 2018. 
  19. ^ „Шаповалов дал первое в карьере интервью на русском языке”. Championat.com. Приступљено 22. 1. 2018. 
  20. ^ „Denis Shapovalov | Overview | ATP World Tour | Tennis”. 
  21. ^ „YOUNG TENNIS STAR SHINES AT ROGERS CUP”. The Canadian Jewish News. Приступљено 28. 3. 2018. 
  22. ^ Lum, Fred. „Is Denis Shapovalov the next big thing in Canadian tennis?”. The Globe and Mail. Приступљено 19. 1. 2018. 
  23. ^ Cameron, Caroline. „Canadian tennis phenom Shapovalov looks to take next step with new coach”. Приступљено 19. 1. 2018. 
  24. ^ „Drawsheet: Ace Tennis U18 ITF Canadian World Ranking Event 2”. ITFTennis.com. Приступљено 29. 8. 2015. 
  25. ^ „Drawsheet: 32nd All Canadian Junior Championships”. ITFTennis.com. Приступљено 29. 8. 2015. 
  26. ^ „Drawsheet: Copa Cariari 2014”. ITFTennis.com. Приступљено 29. 8. 2015. 
  27. ^ „Czechs and Canadians crowned Junior champions”. ITFTennis.com. Приступљено 5. 10. 2015. 
  28. ^ „Roland Garros Junior French Championships”. ITFTennis.com. Приступљено 4. 6. 2016. 
  29. ^ „Nike Junior International Roehampton”. ITFTennis.com. Приступљено 1. 7. 2016. 
  30. ^ „Canadian teen Denis Shapovalov wins boys’ Wimbledon title”. The Star. Приступљено 10. 7. 2016. 
  31. ^ „ITF junior profile – Denis Shapovalov”. ITFTennis.com. Приступљено 7. 6. 2018. 
  32. ^ „Drawsheet: USA F33 Futures”. ITFTennis.com. Приступљено 22. 11. 2015. 
  33. ^ „Drawsheet: USA F4 Futures”. ITFTennis.com. Приступљено 1. 2. 2016. 
  34. ^ „Drawsheet: USA F5 Futures”. ITFTennis.com. Приступљено 1. 2. 2016. 
  35. ^ „Résultats”. ChallengerBanqueNationale.com. Архивирано из оригинала на датум 23. 07. 2015. Приступљено 19. 3. 2016. 
  36. ^ „Drawsheet: USA F12 Futures”. ITFTennis.com. Приступљено 10. 4. 2016. 
  37. ^ „Lukas Lacko a vaincu Denis Shapovalov en trois manches”. RDS.ca. Приступљено 20. 7. 2016. 
  38. ^ „Shapovalov Stuns Kyrgios In Toronto”. ATPWorldTour.com. Приступљено 26. 7. 2016. 
  39. ^ „Canada's Milos Raonic moves on, Denis Shapovalov, Vasek Pospisil out at Rogers Cup”. Metro News Canada. Архивирано из оригинала на датум 29. 07. 2016. Приступљено 27. 7. 2016. 
  40. ^ „Davis Cup drama as Canada's Denis Shapovalov is defaulted for smashing ball into umpire's face to hand Great Britain win”. The Telegraph. 5. 2. 2017. 
  41. ^ „Drawsheet: Canada F1 Futures”. ITFTennis.com. Приступљено 5. 3. 2017. 
  42. ^ „Shapovalov: youngest Canadian to win Challenger title”. Tennis Canada. Приступљено 19. 3. 2017. 
  43. ^ „Shapovalov’s streak ends in Mexico”. Tennis Canada. Приступљено 27. 3. 2017. 
  44. ^ „Drawsheet: French Open”. ITFTennis.com. Приступљено 19. 6. 2017. 
  45. ^ „Shapovalov gets Wimbledon wildcard; falls to Berdych in tough London three setter”. Tennis Canada. Приступљено 28. 6. 2017. 
  46. ^ „Canadian Denis Shapovalov granted Wimbledon wild-card berth”. Sportsnet. Приступљено 28. 6. 2017. 
  47. ^ „Canadian Denis Shapovalov out at Wimbledon after losing to Janowicz”. Sportsnet. Приступљено 3. 7. 2017. 
  48. ^ „#NextGenATP Shapovalov Stuns Nadal In Montreal”. ATPWorldTour.com. Приступљено 11. 8. 2017. 
  49. ^ „The Dream Continues: Shapovalov Makes Montreal SFs”. ATPWorldTour.com. Приступљено 12. 8. 2017. 
  50. ^ „U.S. Open: Denis Shapovalov gets easy win as injured Edmund retires”. CBC Sports. Приступљено 1. 9. 2017. 
  51. ^ „U.S. Open: Denis Shapovalov's run comes to an end in round of 16”. CBC Sports. Приступљено 3. 9. 2017. 
  52. ^ „Shapovalov, Wu get Shanghai wild cards”. Tennis Life. Приступљено 3. 10. 2017. 
  53. ^ „Shapovalov falls to Troicki at Shanghai Masters”. Sportsnet. Приступљено 12. 11. 2017. 
  54. ^ „Pospisil, Shapovalov drop 1st-round matches at Paris Masters”. CBC Sports. Приступљено 12. 11. 2017. 
  55. ^ „Denis Shapovalov eliminated from Next Gen tournament”. CBC Sports. Приступљено 12. 11. 2017. 
  56. ^ „Denis Shapovalov drops opening match of 2018”. CBC Sports. Приступљено 15. 1. 2018. 
  57. ^ „Denis Shapovalov drops second-round match at ASB Classic”. Sportsnet. Приступљено 15. 1. 2018. 
  58. ^ „Australian Open: Canada's Shapovalov falls in 5 sets to Tsonga”. CBC Sports. Приступљено 17. 1. 2018. 
  59. ^ „Tiafoe Defeats Shapovalov to Reach First Career Final at Delray Beach”. Tennis Now. Приступљено 1. 3. 2018. 
  60. ^ „Denis Shapovalov falls in 2nd round of Mexico Open”. CBC Sports. Приступљено 1. 3. 2018. 
  61. ^ „Denis Shapovalov falls to Pablo Cuevas in second round at Indian Wells”. Montreal Gazette. Приступљено 10. 3. 2018. 
  62. ^ „Miami Open 2018: Shapovalov falls to Coric in three sets”. Sporting News. Приступљено 28. 3. 2018. 
  63. ^ „Raonic advances, Shapovalov falls at Monte Carlo Masters”. CBC Sports. Приступљено 16. 4. 2018. 
  64. ^ „Tennis: Defending champion Pouille knocked out of Hungarian Open”. Reuters. Приступљено 12. 5. 2018. 
  65. ^ „Denis Shapovalov becomes youngest Madrid Open semi-finalist with win against Kyle Edmund”. MSN. Архивирано из оригинала на датум 15. 05. 2018. Приступљено 14. 5. 2018. 
  66. ^ „Canada's Shapovalov falls short of Madrid Open final with loss to Zverev”. CBC Sports. Приступљено 12. 5. 2018. 
  67. ^ „Shapovalov cracks top 30 for first time”. MSN. Архивирано из оригинала на датум 15. 05. 2018. Приступљено 14. 5. 2018. 
  68. ^ „Italian Open 2018: Shapovalov overcomes Haase in three sets, moves on to face Nadal”. Sporting News. Приступљено 17. 5. 2018. 
  69. ^ „Rafael Nadal gains measure of revenge against Denis Shapovalov in Rome”. CBC Sports. Приступљено 18. 5. 2018. 
  70. ^ „Denis Shapovalov knocked out of French Open”. CBC Sports. Приступљено 31. 5. 2018. 
  71. ^ „Raonic advances, Shapovalov falls at Stuttgart Open”. CBC Sports. Приступљено 15. 6. 2018. 
  72. ^ „Denis Shapovalov falls in 1st round at Fever-Tree Championships”. CBC Sports. Приступљено 18. 6. 2018. 
  73. ^ „Denis Shapovalov advances to Eastbourne International quarter-finals”. CBC. Приступљено 28. 6. 2018. 
  74. ^ „Denis Shapovalov, Eugenie Bouchard bounced from Wimbledon with second-round losses”. National Post. Приступљено 5. 7. 2018. 
  75. ^ „Shapovalov flirts with disaster but advances to 3rd round at Citi Open”. CBC Sports. Приступљено 1. 8. 2018. 
  76. ^ „Canada’s Denis Shapovalov ousted by Kei Nishikori in straight sets at Citi Open”. The Star. Приступљено 1. 8. 2018. 
  77. ^ „Denis Shapovalov, Félix Auger-Aliassime advance at Rogers Cup”. The Globe and Mail. Приступљено 7. 8. 2018. 
  78. ^ „Shapovalov powers into 3rd round of Rogers Cup while Raonic ousted”. CBC Sports. Приступљено 8. 8. 2018. 
  79. ^ „Djokovic, Shapovalov ousted in third round of Rogers Cup”. The Star. Приступљено 9. 8. 2018. 
  80. ^ „Canada's Shapovalov advances to 2nd round in Cincinnati”. CBC Sports. Приступљено 13. 8. 2018. 
  81. ^ „Shapovalov fends off Kyle Edmund's late charge to advance at Cincinnati”. CBC Sports. Приступљено 14. 8. 2018. 
  82. ^ „Milos Raonic evens his record with rising Canadian Denis Shapovalov”. The Star. Приступљено 16. 8. 2018. 
  83. ^ „Shapovalov advances at U.S. Open after Auger-Aliassime retires”. CBC Sports. Приступљено 27. 8. 2018. 
  84. ^ „Auger-Aliassime forced to retire at US Open”. TSN. Приступљено 27. 8. 2018. 
  85. ^ „Raonic, Shapovalov battle into 3rd round at U.S. Open”. CBC Sports. Приступљено 29. 8. 2018. 
  86. ^ „At U.S. Open, Powers That Be Hold Off Powers That Will Be”. The New York Times. Приступљено 31. 8. 2018. 
  87. ^ „ASB Classic: Denis Shapovalov defeated by Joao Sousa in opening round”. ESPN.com. Приступљено 7. 1. 2019. 
  88. ^ „Australian Open 2019: Novak Djokovic beats Denis Shapovalov to advance”. BBC. Приступљено 19. 1. 2019. 
  89. ^ „ATP Rotterdam: Stan Wawrinka tops Denis Shapovalov. Kei Nishikori wins”. Tennis World USA. Приступљено 3. 4. 2019. 
  90. ^ „Hurkacz sends Shapovalov packing at Indian Wells”. TSN. Приступљено 3. 4. 2019. 
  91. ^ „Federer puts on "tactical" display in win over Shapovalov at Miami”. Tennis.com. Приступљено 3. 4. 2019. 
  92. ^ „ATP Rankings: Shapovalov Top 20, Tsitsipas Career-High, Roger Leads Race”. Tennis Now. Приступљено 3. 4. 2019. 
  93. ^ „Rob Steckley on coaching trial with Shapovalov”. Tennis Life. 26. 9. 2018. Приступљено 24. 7. 2019. 
  94. ^ „Communication, creativity keys to Shapo-Steckley association”. Tennis Life. 15. 1. 2019. Приступљено 24. 7. 2019. 
  95. ^ „Fuorivia in, Steckley out on Team Shapo”. Tennis Life. 8. 4. 2019. Приступљено 24. 7. 2019. 
  96. ^ „Denis Shapovalov – ATP Win/Loss”. ATP Tour. Приступљено 24. 7. 2019.  line feed character у |title= на позицији 6 (помоћ)
  97. ^ „Denis Shapovalov – ATP Win/Loss”. ATPWorldTour.com. Приступљено 21. 3. 2018. 
  98. ^ „Shapovalov Scoops Most Improved Player Of 2017”. ATPWorldTour.com. Приступљено 10. 11. 2017. 
  99. ^ „Denis Shapovalov named 2017 Tennis Canada Male Player of the Year”. Tennis Canada. Приступљено 6. 12. 2017. 
  100. ^ „Denis Shapovalov wins Canadian Press male athlete of the year”. CBC Sports. Приступљено 27. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди]