Дера

Координате: 45° 00′ СГШ; 16° 53′ ИГД / 45.00° СГШ; 16.88° ИГД / 45.00; 16.88
С Википедије, слободне енциклопедије
Дера
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадПриједор
Становништво
 — 2013.1.593
Географске карактеристике
Координате45° 00′ СГШ; 16° 53′ ИГД / 45.00° СГШ; 16.88° ИГД / 45.00; 16.88
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина220-805 м
Површина43,12 км2
Дера на мапи Босне и Херцеговине
Дера
Дера
Дера на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број051

Дера је насељено мјесто у граду Приједор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013 у насељу је живјело 1.025 становника.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се на 220-805 метара надморске висине, површине 43,12 км2, удаљено око 10 км од градског центра. Сједиште је истоимене мјесне заједнице. Разбијеног је типа, а засеоци су : Бешићи, Блажевићи, Подграђе и Рајковићи. Дера је планинско село, а највећи дио њене територије налази се у оквиру Националног парка "Козара". Кроз село протиче Козарачка ријека, те неколико мањих потока.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

На локалитету Рајковића гробље нађени су остаци праисторијске градине, са керамиком из касног бронзаног доба. На локалитету Јанковића градина, изнад пута Козарац-Мраковица, откривена је праисторијска градина, са остацима керамике, бронзаног накита и гвозденог оружја, на основу којих се претпоставља да потиче из млађег гвозденог доба. Код врха Козарачки камен налазе се остаци праисторијског насеља и римског утврђења. Испод овог локалитета откривена је праисторијска некропола са урнама (V вијек прије нове ере). Према народном предању, настанак Дере повезан је са насељавањем и развојем средњовјековног града Козара (данашњи Козарац). Дјелимично је насељена крајем XIV вијека, а знатније послије турског заузимања Козарца, 1528. године.[2] Насеље Дера је до 1963. било у саставу општине Козарац.[3]

Становништво[уреди | уреди извор]

Дера је 1879. имала 117 домаћинстава и 734 становника (муслимана); 1895. - 962 становника; 1948. - 1.241; 1971. - 1.391; 1991. - 1.595 (1.409 Муслимана, 119 Срба, 45 Хрвата, 17 Југословена и пет из реда осталих); 2013. - 263 домаћинства и 753 становника (од којих 687 Бошњака и 52 Срба). Бројније бошњачке породице су: Авдагић, Аџемовић, Бешић, Блажевић, Јолдић, Кахримановић, Мујкановић, Муратчехајић, Салкановић, Хуремовић. У селу живе хрватске породице Рајковић и Шалић, те српске породице Видовић, Јанковић - славе Ђурђевдан; Вујановић - Св. Стефана; Пржар - Никољдан. У Другом свјетском рату страдало је 37 бораца Народноослободилачке војске Југославије и 70 цивила, а војних и цивилних жртава било је и у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. У центру села 1979. подигнута је гробница са спомеником цивилним жртвама Другог свјетског рата.[2]

Становништво се углавном бави пољопривредом. Ђаци похађају ОШ "Козарац" у Козарцу. Џамија је саграђена 1890, а обновљена 2011. године. Католичка Капела Рођења Блажене Дјевице Марије подигнута је 1903. на локалитету Пиланиште, гдје се у вријеме аустроугарске власти налазила пилана. Обновљена је 2010. године. Најближа православна црква је у Козарцу. Бошњачко становништво сахрањује се на гробљу (мезарју) поред џамије, католичко на гробљу Пратовац, а православно у селу Брђани. На подручју Дере налазе се излетишта: Пиланиште, крај Козарачке ријеке, и Котловача, у кањону истоименог потока, гдје се налази дом Планинарског друштва "Клековача" из Приједора. Кроз село пролази локални пут Козарац-Мраковица, асфалтиран 1972. године. Електрична енергија уведена је 1969, а телефон 1980. године. У Дери постоје три локална водовода, која су 1965-1988. спроведена са извора Видовићи, Крчевине и Седра. Село је 2013. имало угоститељски објекат.[2]

Националност[4] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Муслимани [а] 1 025 (93,27%) 1.398 (87,75%) 1.223 (84,81%) 1.126 (80,94%) 868 (64,97%)
Срби 56 (5,096%) 120 (7,533%) 146 (10,12%) 190 (13,66%) 224 (16,77%)
Хрвати 11 (1,001%) 45 (2,825%) 51 (3,537%) 68 (4,889%) 67 (5,015%)
Југословени 4 (0,364%) 19 (1,193%) 18 (1,248%) 2 (0,144%) 170 (12,72%)
остали и непознато 2 (0,182) 11 (0,69%) 4 (0,27%) 5 (0,35%) 7 (0,524%)
Укупно 1 099 1.593 1.442 1.391 1 336
  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2021. Приступљено 7. 4. 2021. 
  2. ^ а б в г Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 104-105. ISBN 978-99976-42-37-0. 
  3. ^ „Historija Kozarca”. kozarac-mutnik.biz. Архивирано из оригинала на датум 3. 4. 2016. Приступљено 22. 4. 2016. 
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди | уреди извор]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20090520191154/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе[уреди | уреди извор]