Дероње

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дероње
Deronje, Orthodox church.jpg
Православна црква у Дероњама
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаОџаци
Становништво
 — 2011.Пад 2487
 — густина46/км2
Географске карактеристике
Координате45°27′09″ СГШ; 19°13′04″ ИГД / 45.4525° СГШ; 19.217666° ИГД / 45.4525; 19.217666Координате: 45°27′09″ СГШ; 19°13′04″ ИГД / 45.4525° СГШ; 19.217666° ИГД / 45.4525; 19.217666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина91 м
Површина54,2 км2
Дероње на мапи Србије
Дероње
Дероње
Остали подаци
Поштански број25254
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Дероње (мађ. Dernye) су село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, Војводини, Србија.

Овде се налазе Српска православна црква у Дероњама и ФК Омладинац Дероње.

Историја[уреди]

Место се први пут помиње под мађарским називом Déronya 1764. године. 1814. године у Дероњу је саграђена прва католичка црква.

Садашња православна црква је подигнута 1869. године и посвећена је Сабору светог архангела Михаила. Она је подигнута на месту старијег храма скромнијих димензија. Унутрашњост храма је подељен на четири травеја прислоњеним пиластрима, који се понављају и на фасадама наглашавајући вертикалну поделу. Фасадни пиластри су спојени профилисаним луковима испод којих се налазе издужени прозори у виду монофора. Дуж олтарског и певничких простора тече фриз слепих аркада на конзолама. Изнад је богато профилисани кровни венац. Репрезентативним западним прочељем доминира кула-звоник. Главни портал, уоквирен стубовима и надвишен луком, завршава се полукружним пољем у коме је сликана представа патрона храма. Иконостасну преграду, преузету из старије цркве, осликао је Јован Исаиловић Старији 1792. године. Живопис је извео почетком ХХ века Рафаило Момчиловић. Ђорђе Славнић родом Дероњац у Турији је цркви родног места поклонио 1857. године, сребром оковано јеванђеље.[1]

Основна школа у Дероњама, на основу историјских докумената, постоји од 1733. године. Деца су се окупљала у једној соби, а свештеник их је обучавао. У школи се учило читање, писање, поуке о хришћанској науци и певање по верском закону. За време бербе грожђа и две до три недеље у време увожења летина школа је била затворена. 1856. године школа постаје четвороразредна и зове се Српска црквена-вероиспиведна школа. У почетку наставу и даље држе верска лица, а касније школовани учитељи. Настава се одржавала у две зграде. Школска зграда је изграђена 1893. године, а након Другог светског рата је дограђена и реновирана. Школовање у трајању од шест година се изводило у периоду од 1880. до 1952. године, а од 1954. школа је прерасла у потпуну осмогодишњу.

Након Другог светског рата, за време колонизације, у Дероње су досељени људи из околине Пирота.

Демографија[уреди]

Према попису из 2011. било је 2487 становника (према попису из 2002. било је 2847 становника). У насељу има 800 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Кретање броја становника:

У насељу Дероње 2002. је живео 2241 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,5 код мушкараца и 41,5 код жена).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.147
1953. 3.337
1961. 3.312
1971. 3.154
1981. 2.963
1991. 2.889 2.787
2002. 2.847 2.913
2011. 2.487 2.598
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.458 86,33 %
Роми
  
307 10,78 %
Хрвати
  
14 0,49 %
Мађари
  
13 0,45 %
Русини
  
6 0,21 %
Црногорци
  
4 0,14 %
Словаци
  
4 0,14 %
Немци
  
2 0,07 %
Муслимани
  
2 0,07 %
Бошњаци
  
2 0,07 %
Југословени
  
2 0,07 %
Украјинци
  
1 0,03 %
Словенци
  
1 0,03 %
Македонци
  
1 0,03 %
непознато
  
18 0,63 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]