Место се први пут помиње под мађарским називом Déronya 1764. године. 1814. године у Дероњу је саграђена прва католичка црква. Садашња православна црква је подигнута 1869. године и посвећена је Сабору светог архангела Михаила. Она је подигнута на месту старијег храма скромнијих димензија. Унутрашњост храма је подељен на четири травеја прислоњеним пиластрима, који се понављају и на фасадама наглашавајући вертикалну поделу. Фасадни пиластри су спојени профилисаним луковима испод којих се налазе издужени прозори у виду монофора. Дуж олтарског и певничких простора тече фриз слепих аркада на конзолама. Изнад је богато профилисани кровни венац. Репрезентативним западним прочељем доминира кула-звоник. Главни портал, уоквирен стубовима и надвишен луком, завршава се полукружним пољем у коме је сликана представа патрона храма. Иконостасну преграду, преузету из старије цркве, осликао је Јован Исаиловић Старији 1792. године. Живопис је извео почетком ХХ века Рафаило Момчиловић. Осовна школа у Дероњама, на основу историјских докумената, постоји од 1733. године. Деца су се окупљала у једној соби, а свештеник их је обучавао. У школи се учило читање, писање, поуке о хришћанској науци и певање по верском закону. За време бербе грожђа и две до три недеље у време увожења летина школа је била затворена. 1856. године школа постаје четвороразредна и зове се Српска црквена-вероиспиведна школа. У почетку наставу и даље држе верска лица, а касније школовани учитељи. Настава се одржавала у две зграде. Школска зграда је изграђена 1893. године, а након Другог светског рата је дограђена и реновирана. Школовање у трајању од шест година се изводило у периоду од 1880. до 1952. године, а од 1954. школа је прерасла у потпуну осмогодишњу. Након Другог светског рата, за време колонизације, у Дероње су досељени људи из околине Пирота.
Према попису из 2011. било је 2487 становника (према попису из 2002. било је 2847 становника). У насељу има 800 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.
↑„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN86-84433-14-9.