Дероње

Дероње
Дероње;
	Православна црква у Дероњама
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Општина	Оџаци
Становништво
— 2022.	2.106
— густина	45/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 27′ 09″ С; 19° 13′ 04″ И / 45.45251° С; 19.21766° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	91 m
Површина	54,2 km2
	Дероње Дероње на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	25254
Позивни број	025
Регистарска ознака	SO

Дероње (мађ. Dernye, нем. Dornau) су село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, у Србији.

Овде се налазе Српска православна црква у Дероњама и ФК Омладинац Дероње.

Историја

Место се први пут помиње под мађарским називом Déronya 1764. године. 1814. године у Дероњу је саграђена прва католичка црква.

Садашња православна црква је подигнута 1869. године и посвећена је Сабору светог архангела Михаила. Она је подигнута на месту старијег храма скромнијих димензија. Унутрашњост храма је подељен на четири травеја прислоњеним пиластрима, који се понављају и на фасадама наглашавајући вертикалну поделу. Фасадни пиластри су спојени профилисаним луковима испод којих се налазе издужени прозори у виду монофора. Дуж олтарског и певничких простора тече фриз слепих аркада на конзолама. Изнад је богато профилисани кровни венац. Репрезентативним западним прочељем доминира кула-звоник. Главни портал, уоквирен стубовима и надвишен луком, завршава се полукружним пољем у коме је сликана представа патрона храма. Иконостасну преграду, преузету из старије цркве, осликао је Јован Исаиловић Старији 1792. године. Живопис је извео почетком 20. века Рафаило Момчиловић. Ђорђе Славнић родом Дероњац у Турији је цркви родног места поклонио 1857. године, сребром оковано јеванђеље.^[1]

Основна школа у Дероњама, на основу историјских докумената, постоји од 1733. године. Деца су се окупљала у једној соби, а свештеник их је обучавао. У школи се учило читање, писање, поуке о хришћанској науци и певање по верском закону. За време бербе грожђа и две до три недеље у време увожења летина школа је била затворена. 1856. године школа постаје четвороразредна и зове се Српска црквена-вероиспиведна школа. У почетку наставу и даље држе верска лица, а касније школовани учитељи. Настава се одржавала у две зграде. Школска зграда је изграђена 1893. године, а након Другог светског рата је дограђена и реновирана. Школовање у трајању од шест година се изводило у периоду од 1880. до 1952. године, а од 1954. школа је прерасла у потпуну осмогодишњу.

Након Другог светског рата, за време колонизације, у Дероње су досељени људи из околине Пирота.

Демографија

Према попису из 2022. било је 2106 становника (према попису из 2002. било је 2847 становника). У насељу има 800 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Кретање броја становника:

1869: 2.241
1880: 2.234
1890: 2.340
1900: 2.506
1910: 2.668
1921: 2.752
1931: 2.902

У насељу Дероње 2002. је живео 2241 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,5 код мушкараца и 41,5 код жена).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	3.147
1953.	3.337
1961.	3.312
1971.	3.154
1981.	2.963
1991.	2.889	2.787
2002.	2.847	2.913
2011.	2.487	2.598

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	2.458	86,33%
Роми	307	10,78%
Хрвати	14	0,49%
Мађари	13	0,45%
Русини	6	0,21%
Црногорци	4	0,14%
Словаци	4	0,14%
Немци	2	0,07%
Муслимани	2	0,07%
Бошњаци	2	0,07%
Југословени	2	0,07%
Украјинци	1	0,03%
Словенци	1	0,03%
Македонци	1	0,03%
непознато	18	0,63%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	12	15
80+	19	41
75—79	44	61
70—74	68	86
65—69	90	112
60—64	63	87
55—59	57	67
50—54	98	73
45—49	145	105
40—44	93	106
35—39	96	105
30—34	83	82
25—29	77	87
20—24	100	81
15—19	112	92
10—14	105	90
5—9	90	78
0—4	63	64
Просек :	38,5	41,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	686	770	870	942	929	991	857

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	136	196	119	200	111	70	16	6	3	0	3,32

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.157	295	778	45	29	10
Женски	1.200	160	776	221	38	5
УКУПНО	2.357	455	1.554	266	67	15

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	700	357	1	0	109
Женски	463	288	0	0	56
Укупно	1.163	645	1	0	165

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	22	37	26	10
Женски	1	0	38	6	4
Укупно	3	22	75	32	14

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	2	13	8	4
Женски	3	8	6	20	12
Укупно	5	10	19	28	16

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	28	0	0	79
Женски	3	1	0	17
Укупно	31	1	0	96

Галерија

Католичка црква
Распеће испред католичке цркве
Торањ католичке цркве

Референце

^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] "Србски дневник", Нови Сад 1857. године

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]