Десанка Ранђеловић
Десанка Ранђеловић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Десанка Ранђеловић |
Датум рођења | 1954. |
Место рођења | Влахово код Житорађе, СФРЈ |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | У снопу песме |
Десанка Ранђеловић (Влахово, 1954) српска је песникиња. Њене песме заступљене су неколико антологија ромске поезије, али је до сада објавила само једну самосталну збирку под насловом У снопу песме.
Биографија[уреди | уреди извор]
Десанка Ранђеловић рођена је 1954. године у Влахову код Житорађе. Предаје српски језик у основној школи у Малој Плани. Живи у селу Мршељ код Велике Плане Топличке.[1]
Књижевни рад[уреди | уреди извор]
Десанка објављује песме од 1985. у многим листовима и часописима (Савременост, Народне новине, Топличке новине, Стиг,[2][3] Дечје новине, Ненасиља, Ромске новине). Заступљена је у неколико антологија и зборника ромске поезије,[4] али је објавила само једну самосталну збирку поезије. Превела је на ромски језик Буквар дечјих права Љубивоја Ршумовића.
Прву и за сада једину књигу, песничку збирку У снопу песме,[5] Десанка Ранђеловић објавила је 2002. године. Предговор за ову књигу написао је Мома Димић.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „DESANKA RANĐELOVIĆ”. Sarajevske sveske. Приступљено 2. 4. 2021.
- ^ Ранђеловић, Десанка (2001). „Моји путеви”. Стиг : часопис за културу, уметност и друштвена питања. 86. Приступљено 2. 4. 2021.[мртва веза]
- ^ Ранђеловић, Десанка (2002). [hhttps://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/106017548#full „Пролеће 1999”]. Стиг : часопис за културу, уметност и друштвена питања. 87. Приступљено 2. 4. 2021.
- ^ „Antologija Romske Poezije - Srbija”. Sarajevske sveske. Приступљено 2. 4. 2021.
- ^ Ранђеловић, Десанка (2002). У снопу песме. Београд: Rrominterpress.COBISS.SR 181307399
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Tikveša, Amer (10. 5. 2019). „Romska poezija: Iako poromljen, nikad se nisam izjasnio kao Rom!”. Žurnal. Приступљено 2. 4. 2021. „Десанка Ранђеловић: Пут”
- Tasić, Milena (1. 11. 2018). „Romska književnost – između usmenog pripovedanja i zapisivanja”. Media & Reform. Приступљено 2. 4. 2021.