Десет Божјих заповести
 |
Овај чланак не цитира никакве референце или изворе. Молимо помозите да овај чланак буде поправљен додавањем навода из поузданих извора. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Десет Божјих заповести или Декалог је скуп закона које је на планини Синај, према библијском предању, Бог саопштио Израелцима преко њиховог пророка Мојсија, након преласка преко Црвеног мора и изласка из египатског ропства око 1200. п. н. е. Оне су део збирке закона познате под називом Закон (хеб. Тора) или Мојсијев закон.
Садржај
Текст Десет заповести[уреди]
Превод са хебрејског језика (превео Силвије Грубишић) гласи овако (Излазак 20, 2-17; види и Поновљени закон 5,6-21):
Ја сам Јахве, Бог твој, који сам те извео из земље египатске, из куће ропства. Немој имати других богова уз мене.
Не прави себи лика ни обличја било чега што је горе на небу, или доље на земљи, или у водама под земљом. Не клањај им се нити им служи. Јер ја, Јахве, Бог твој, Бог сам љубоморан. Кажњавам гријех отаца - оних који ме мрзе - на дјеци до трећег и четвртог кољена, а исказујем милосрђе тисућама који ме љубе и врше моје заповједи.
Не узимај узалуд имена Јахве, Бога свога, јер Јахве не опрашта ономе који узалуд изговара име његово.
Сјети се да светкујеш дан суботни. Шест дана ради и обављај сав свој посао. A седмога је дана субота, починак посвећен Јахви, Богу твојему. Тада никаква посла немој радити: ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живина твоја, нити дошљак који се нађе унутар твојих врата. Та и Јахве је шест дана стварао небо, земљу и море и све што је у њима, а седмога је дана починуо. Стога је Јахве благословио и посветио дан суботни.
Поштуј оца свога и мајку своју, да имаднеш дуг живот на земљи коју ти дâ Јахве, Бог твој.
Не убиј!
Не учини прељуба!
Не укради!
Не свједочи лажно на ближњега свога!
Не пожели куће ближњега свога! Не пожели жене ближњега свога; ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта што је ближњега твога!
Десет заповести до данас чине темељ јеврејске и хришћанске вере.
Будући да у хебрејском тексту не постоји нумерација ни нека друга јасна подела заповести, те није лако одредити њихов број, до традиционалног броја од десет заповести у различитим се предајама долази на различите начине. Особито је та разноликост присутна међу разним хришћанским заједницама.
Десет заповести у Православној цркви[уреди]
Сажети, али другачије распоређени текст заповести, доноси и Православна црква:
- Ја сам Господ Бог Твој; немој имати других богова осим мене.
- Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.
- Не узимај узалуд имена Господа Бога својега.
- Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему.
- Поштуј оца својега и мајку своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
- Не убиј.
- Не чини прељубе.
- Не кради.
- Не сведочи лажно на ближњега својега.
- Не пожели ништа што је туђе.
Уместо израза „субота“ има израз „дан одмора“, што је у ствари превод хебрејске речи шабат. Православна црква, иако задржава забрану израде ликова, ипак поштује иконе, али не држи да у њима станује божанство.
Десет заповести у Католичкој цркви[уреди]
Варијанта која се налази у католичком катихизису, али и код неких других цркава, доноси другачији, сажети, текст. У том се тексту уместо спомена „суботе“ спомиње „дан Господњи“. За заповест која помиње забрану израђивања ликова Католичка црква држи да је садржана у првој заповести (према њеном науку, ликови се не штују као да су Бог или сами свеци, него само као подсећање на њих, док се забрана из Десет заповести односи на уверење да божанство пребива у израђеном лику). Ове Цркве такође имају последње две које су садржане у последњој заповести, према горњем тексту. Тако овај текст Десет заповести гласи:
- Ја сам Господин, Бог твој, немој имати других богова уз мене!
- Не узимај имена Господина, Бога свога, узалуд!
- Сети се да светкујеш дан Господњи!
- Поштуј оца и мајку да дуго живиш и добро ти буде на земљи!
- Не убиј!
- Не сагреши блудно!
- Не укради!
- Не реци лажна сведочанства на ближњега свога!
- Не пожели жене ни мужа ближњега свога!
- Не пожели никакве ствари ближњега свога!
Десет Божјих заповести у протестанској, еванђеоској и назаренској цркви[уреди]
Многе хришћанске религије користе исти текст Десет Божјих заповести који користи Православна црква (друга књига Мојсијева - двадесета глава и пета књига Мојсијева - пета глава). Овамо спадају протестанти (англиканци, лутерани, калвинисти, методисти), еванђеоске цркве (баптисти и пентакостна црква) и анабаптисти (назарени и други). Када користе скраћени текст, то је такође исти текст који користи Православна црква:
- Ја сам Господ Бог Твој; немој имати других богова осим мене.
- Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.
- Не узимај узалуд имена Господа Бога својега.
- Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему.
- Поштуј оца својега и мајку своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
- Не убиј.
- Не чини прељубе.
- Не кради.
- Не сведочи лажно на ближњега својега.
- Не пожели ништа што је туђе.
Ниједна од ових религија не практикује суботу као дан одмора. Као разлог за то наводе Свето Писмо јер стоји записано да су се апостоли и њихови следбеници окупљали баш у недељу иако су сви одреда били Јевреји.
Међу протестантима и међу еванђеоским хришћанима постоји већи број свештеника и теолога који сматрају да хришћани више нису под Мојсијевим законом, па да самим тиме ни Десет Божјих заповести за њих нису битне. Насупрот томе, други истичу да су сви делови Мојсијевог закона обавезни за хришћане, укључујући ту и прописе Треће књиге Мојсијеве о каменоваљу преступника, те прогону и убијању пагана и јеретика. Тећа група верује да је Христос склопио нови савез са својим следбеницима, али да је при томе јасно одредио шта се од старог савеза мења а шта се не мења.
Десет заповести код других хришћанских заједница[уреди]
Адвентисти практикују суботу као дан одмора. Они сами себе убрајају у хришћане али не у протестанте нити у еванђеоске хришћане нити у анабаптисте. Већина других хришћана прихвата адвентисте као хришћане. Што се тиче Десет Божјих заповести једина ралика између адвентиста и Православне цркве је у томе који је дан у седмици прихваћен као дан одмора.
Према неким изворима (укључујући ту и чланке на Википедији) постоје и баптисти седмог дана који практикују суботу као дан одмора. Сви баптисти које питате о таквој религији кажу да им није позната.
Десет заповести код Јеховиних сведока[уреди]
Јеховини сведоци дуго година нису себе убрајали у хришћане. Данас истичу да су и они хришћани. Остали хришћани им то оспоравају зато што Јеховини сведоци тврде да Христос није Бог него анђео. Њихов текст Десет Божјих заповести је исти као код Православне цркве. Не славе суботу.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
