Деска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Деска
Deszk kastély.jpg
Поглед на Дешки дворац из ваздуха
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Регија велике јужне равнице
Жупанија Чонград
Срез Сегедински
Становништво
Становништво
 —  3.537
 — густина 67,95/км2
Географске карактеристике
Координате 46°13′ СГШ; 20°15′ ИГД / 46.22° СГШ; 20.25° ИГД / 46.22; 20.25Координате: 46°13′ СГШ; 20°15′ ИГД / 46.22° СГШ; 20.25° ИГД / 46.22; 20.25
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 52,05 км2
Деска на мапи Мађарске
Деска
Деска
Остали подаци
Поштански број 6772
Позивни број 62


Деска (мађ. Deszk) је село у близини Сегедина, жупанија Чонград у Мађарској. По последњем попису из 2001. године село има 3.537 становника.

Деска је значајна за српску заједницу у Мађарској као значајно место са српским живљем (преко 5%).

Географске одлике[уреди]

Насеље Деска налази на 9 километара источно од Сегедина ка граду Мако. Деска је једно од неколико насеља, која се налазе у мађарском, крајње северном делу Баната, близу реке Мориш.

Село је познато по присутности српске мањине, која чини 4,9% сеоског становништва по задњем попису. Из два црквена пописа, 1847. и 1867. године види се да је број православа драстично опао: са 1735 спао је на 1547 душа.[1] Срби су 1910. године у селу чинили половину становништва. У селу постоји српска православна црква, као и основна школа на српском језику. Такође, месни Срби и даље чувају свој језик и обичаје.

Историја Срба у месту[уреди]

Село се под данашњим називом први пут спомиње 1490. године, а назив је вероватно настао од старог мађарског имена латинског порекла Desiderius. Постојало је то место у 15. веку као спахилук Ђурђа Бранковића.[2] Срби село насељавају 1746. године. Српска православна црква подигнута је 1859. године и много је старија од римокатоличке (1904. године).

Године 1905. Деска је велика општина у турскокањишком срезу. Ту живи 2925 становника у 494 дома, а Срби су у малој већини над Мађарима. Православних душа Срба има 1666 или 57%, са 300 кућа. Од српских јавних здања ту је православна црква и две народне школе. У месту је пошта а брзојав је у Сиригу.[3]

После Првог светског рата већи део српског становништва (које је тада чинило око половине укупног становништва) се иселио у српске делове новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Приказ иконостаса из српске цркве

У Дески је 1925. године велики посед имао барон Герлицеји, а тамошњи Срби са 900 душа у 130 домова, држали су само 1000 јутара земље. Нису имали Срби изгледну животну перспективу у мађарској држави, близу југословенске границе. Постојала је црква али без свештеника. Бивши учитељ сегедински и српски национални радник Јован Јанко Ћосић се запопио и преузео дескашку парохију, али није дуго поживео, и умро је после извесног времена. Мађаризација је тада била интензивна, а није имао ко да јој парира.[4]

Црква и школа[уреди]

Српска православна црква је зидана 1856. године. Посвећена је празнику Преображенију. Темпло је осликао 1900. године сликар Душан Алексић. црквена општина постоји у месту а православна парохија је треће платежне класе (1905). Парохијско звање је обновљено након Мађарске буне 1851. године, и од тада се воде црквене матрикуле. Дешчани који купују српску књигу 1843. године, су "први људи" села: Адам Живковић парох и школски управитељ, Урош Поповић учитељ и Петар Петровић администратор парохије. Српску књигу и наредне 1844. године прибавља опет поп Петар Петровић. Године 1847. у Дески су пароси Андреј Новковић и Петар Петровић. Парох Милан Крајовић прибавио је 1872. године Вуков немачко-српски речник. Стечај за упражњено место пароха у Дески расписан је 1893. године. Јован Гавриловић парох у Дески је 1902. године био изабран за посланика за предстојећи црквено-народни сабор у Карловцима. Заступник је иначе удаљених изборних срезова - панчевачког и перлеског. Године 1905. у месту је редовна црквена скупштина под председништвом Шандора Станчића. Постоји парохијски дом и парохијска сесија од 32 кј. земље. Црквено-општински посед је дупло већи и износи 68 кј. земље. Парох Гавриловић је родом из Врањева, у месту служи већ 13 година.

За Школски фонд општина Деска је приложила 1867. године 8 ф. За народног учитеља у Дески постављен је 1868. године Миша Кнежевић. Постављени су 1869. године нови учитељ у Дески, уместо одлазећег Михаила Кнежевића (ту од 1865), долази као привремени Прока Крстпогачин. Тражио се и 1880. учитељ у Дески, плата 400 ф. плус додаци и смештај. Добио декрет 1882. године учитељ Гавра Грбић у Дески. Одбијен је 1884. године Румун учитељ Јосиф Агрима, јер је не само најлошији кандидат него и нестручан, јер је оспособљен само за мешовите школе, а у Дески је чисто српска школа. Стечај за учитеља у Дески 1887. године отворен, за плату од 400 ф. Изабран беше учитељ Миличићко Обзирски. Расписан је јуна 1898. године стечај за упражњено место учитељице првог и другог разреда мешовите школе у Дески, за плату 300 ф.[5] Требало је до 1900. године да се оправити или направити нова школска зграда. Женска школска зграда у Дески није прописно грађена и удешена, каже се 1905. године. Редовну наставу 1905. године похађа 145 ђака. а у пофторну школу иде 54 ученика старијег узраста.[6] Учитељско тело у школи у Дески чине 1907. године: Платон Подградски родом из Новог Сада(ту са декретом, од 1888.) и Софија Подградски рођ. Драгојев родом из Црепаје (добила декрет 1895).[7] Учитељ Подградски се бавио и књижевношћу. Треба у Дески да се 1908. године отвори трећа школа.

Референце[уреди]

  1. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  2. Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  3. Мата Косовац, наведено дело
  4. "Време", Београд 7. јула 1925. године
  5. "Српски сион", Карловци 1898. године
  6. Мата Косовац, наведено дело
  7. "Школски лист", Сомбор 1907. године

Спољашње везе[уреди]