Деска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Деска
Deszk kastély.jpg
Поглед на Дешки дворац из ваздуха
Грб
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Регија велике јужне равнице
Жупанија Чонград
Срез Сегедински
Становништво
Становништво
 —  3.537
 — густина 67,95/km2
Положај
Координате 46°13′ СГШ; 20°15′ ИГД / 46.22° СГШ; 20.25° ИГД / 46.22; 20.25Координате: 46°13′ СГШ; 20°15′ ИГД / 46.22° СГШ; 20.25° ИГД / 46.22; 20.25
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 52,05 km2
Деска на мапи Мађарска
Деска
Деска
Деска на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански број 6772
Позивни број 62


Деска (мађ. Deszk) је село у близини Сегедина, жупанија Чонград у Мађарској. По последњем попису из 2001. године село има 3.537 становника.

Деска је значајна за српску заједницу у Мађарској као значајно место са српским живљем (преко 5%).

Географске одлике[уреди]

Насеље Деска налази на 9 километара источно од Сегедина ка граду Мако. Деска је једно од неколико насеља, која се налазе у мађарском, крајње северном делу Баната, близу реке Мориш.

Село је познато по присутности српске мањине, која чини 4,9% сеоског становништва по задњем попису. Из два црквена пописа, 1847. и 1867. године види се да је број православа драстично опао: са 1735 спао је на 1547 душа.[1] Срби су 1910. године у селу чинили половину становништва. У селу постоји српска православна црква, као и основна школа на српском језику. Такође, месни Срби и даље чувају свој језик и обичаје.

Историја[уреди]

Село се под данашњим називом први пут спомиње 1490. године, а назив је вероватно настао од старог мађарског имена латинског порекла Desiderius. Срби село насељавају 1746. године. Српска православна црква подигнута је 1859. године и много је старија од римокатоличке (1904. године). После Првог светског рата већи део српског становништва (које је тада чинило око половине укупног становништва) се иселио у српске делове новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Приказ иконостаса из српске цркве

У Дески је 1925. године велики посед имао барон Герлицеји, а тамошњи Срби са 900 душа у 130 домова, држали су само 1000 јутара земље. Нису имали Срби изгледну животну перспективу у мађарској држави, близу југословенске границе. Постојала је црква али без свештеника. Бивши учитељ сегедински и српски национални радник Јован Јанко Ћосић се запопио и преузео дескашку парохију, али није дуго поживео, и умро је после извесног времена. Мађаризација је тада била интензивна, а није имао ко да јој парира.[2]

Црква и школа[уреди]

Дешчани који купују српску књигу 1843. године, су "први људи" села: Адам Живковић парох и школски управитељ, Урош Поповић учитељ и Петар Петровић администратор парохије. Српску књигу и наредне 1844. године прибавља опет поп Петар Петровић. Године 1847. у Дески су пароси Андреј Новковић и Петар Петровић. Стечај за упражњено место пароха у Дески расписан је 1893. године. Јован Гавриловић парох у Дески је 1902. године био изабран за посланика за предстојећи црквено-народни сабор у Карловцима. Заступник је иначе удаљених изборних срезова - панчевачког и перлеског.

За Школски фонд општина Деска је приложила 1867. године 8 ф. За народног учитеља у Дески постављен је 1868. године Миша Кнежевић. Постављени су 1869. године нови учитељ у Дески, уместо одлазећег Михаила Кнежевића (ту од 1865), долази као привремени Прока Крстпогачин. Тражио се и 1880. учитељ у Дески, плата 400 ф. плус додаци и смештај. Добио декрет 1882. године учитељ Гавра Грбић у Дески. Одбијен је 1884. године Румун учитељ Јосиф Агрима, јер је не само најлошији кандидат него и нестручан, јер је оспособљен само за мешовите школе, а у Дески је чисто српска школа. Стечај за учитеља у Дески 1887. године отворен, за плату од 400 ф. Изабран беше учитељ Миличићко Обзирски. Расписан је јуна 1898. године стечај за упражњено место учитељице првог и другог разреда мешовите школе у Дески, за плату 300 ф.[3] Женска школска зграда у Дески није прописно грађена и удешена, каже се 1905. године. Учитељско тело у школи у Дески чине 1907. године, Платон Подградски (ту са декретом од 1888.) и Софија Подградски рођ. Драгојев (добила декрет 1895).[4] Треба у дески да се 1908. године отвори трећа школа.

Референце[уреди]

  1. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  2. "Време", Београд 7. јула 1925. године
  3. "Српски сион", Карловци 1898. године
  4. "Школски лист", Сомбор 1907. године

Спољашње везе[уреди]