Деспот Баџовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Деспот Баџовић
Датум рођења 1850.
Место рођења Крушево
Османско царство
Датум смрти 30. новембар 1932.(1932-11-30) (81/82 год.)
Место смрти Владичин Хан
Краљевина Југославија

Деспот Баџовић (Крушево, 1850Владичин Хан, 30. новембар 1932) био је српски просветни и национални радник и револуционар у Старој Србији и Македонији у последњој четвртини 19. века.

Биографија[уреди]

Родио се 1850.[1] у Крушеву у мијачкој породици. Школовао се шездесетих година на другом одељењу Београдске богословије. Године 1873. постао је учитељ у Битољској патријаршијској школи.

Године 1874. пише и издаје Буквар за српско-македонске основне школе. Написан на македонском наречју, за српске школе. Након Српско-турског рата 1876 година заједно са Тодором Станковићем из Ниша, Костом Шуменковићем из Охрид протестује пред Цариградском конференцијом због укључивања готово целе Старе Србије и Македоније у Санстефанску Бугарску.[2] За време другог Српско-турског рата заједно са Тодором Станковићем, Милошем Милојевићем, архимандритом Савом Дечанцем, Аксентијем Хаџиарсићем, Костом Шуменковићем и Глигоријем Чемерикићем формира Нишки комитет, револуционарно друштво које је имало задатак да олакша надирање српске војске активним деловањем у турској позадини. Године 1878. долази у Србију, где из Врања и Београда наставља борбу за српски утицај и културу у Старој Србији и Македонији. Као одговор на пројекат Санстефанске Бугарске пише памфлет Којој словенској грани припадају Словени у Горњој Албанији и у Македонији којим се труди да докаже да су словенски дијалекти данашње Републике Македоније и Северне Грчке у ствари наречја српског језика.[3] Године 1885. издаје национално-политички памфлет Искрена реч Србо-Македонцима.

Извори[уреди]