Детант

С Википедије, слободне енциклопедије
Леонид Брежњев и Ричард Никсон на састанку током Брежњевљеве посете Вашингтону 1973. године

Детант (од француске речи, Détente - попуштање)[1] је појам који се користи за раздобље генералног побољшања односа између Сједињених Држава и Совјетског Савеза током 1970-их. У Совјетском Савезу, Детант је био познат под појмом разрядка (попуштање напетости).

Раздобље Детанта окарактерисао је низ споразума попут САЛТ-а I, САЛТ-а II и Хелсиншког споразума.[2][3] САЛТ I означио је заустављање производње нуклеарног оружја у САД и Совјетском Савезу. Такође је између Вашингтона и Москве успостављена брза телефонска линија, тзв. црвени телефон, у случају да обе земље могу брзо успоставити контакт у случају критичне ситуације било где у свету. Хелсиншки споразум тицао се поштовања људских права у Европи.

Детант је окончан након интервенције Совјетског Савеза у Авганистану. Последица тога био је амерички бојкот Олимпијских игара у Москви 1980. године. Избор Роналда Регана за председника САД 1981, означио је коначан крај Детанта и почетак тзв. Другог Хладног рата.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Yahoo!
  2. ^ The Rise and Fall of Détente, Professor Branislav L. Slantchev, Department of Political Science, University of California – San Diego 2009” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 09. 11. 2013. Приступљено 12. 05. 2013. 
  3. ^ Nuti 2008, стр. 53.

Литература[уреди | уреди извор]