Дечак из Жуте куће

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дечак из Жуте куће
Насловна страна
Ориг. наслов Дечак из Жуте куће
Аутор Саша Миливојев
Земља Србија
Језик српски
Садржај
Жанр Роман
Место и/или
време радње

Србија, Југославија, Косово и Метохија, Албанија; 21. век
Издавање
Издавач Ауторско издање
Датум
издавања

2012.
Број страница 286
Тип медија броширано
Класификација
ISBN? ISBN 978-86-914737-0-9 Невалидан ISBN

Дечак из Жуте куће је аутобиографски роман Саше Миливојева. У ауторском посредништву Дечак сведок прича о ужасима које је као дванаестогодишњак преживео у својој земљи: О Жутој кући и логорима, о киднапованим цивилима, о испијању њихове крви и кријумчарењу њихових органа, о ратним злочинима и најбруталнијим убиствима, о силовању, патњама, етничким чишћењима, геноциду, тајним гробницама... Роман Дечак из Жуте куће, грађен на неколико наративних нивоа, истовремено открива подвале у блиској и актуелној историји, разрешава политичке недоумице. О интеграцијама, очувању територијалног интегритета и идентитета једне суверене земље. О криминалу и корупцији, о страдањима политичких неистомишљеника под велом демократије, о терористичким стратегијама и експанзији глобалног џихада. Спој епског, лирског, приповедачког, драмског и новинарског. О бомбардовању и разарању генетског кода. О Пријатељским издајама, лажима, криминалцима, секташима, лажним идентитетима, психијатријским случајевима, о наркоманији, проституцији, педофилији, некрофилији, о најнижим деловима људског бића и најузвишенијој уметности. О мржњи и љубави, превазилажењу гнева, о миру, помирењу, глобалној љубави и толеранцији, прича јунак анђеоске лепоте и изузетног талента, широког образовања и очаравајућег наступа...

Дечак из Жуте куће у медијима[уреди]

Иако је штампан само у 200 примерака, и то о трошку аутора, студента књижевности, роман Дечак из Жуте куће био је глобална вест 2012. године, шокирао је читаоце и дипломатске кругове широм света. Тимур Блохин и Јована Вукотић су најзначајнији новинари који се помињу у биографији Саше Миливојева, јер је у сарадњи са њима постигао светски медијски успех: интервју који им је дао за Глас Русије објавили су медији на енглеском, португалском, шпанском, арапском, немачком, пољском, мађарском, турском, македонском, руском, француском, српском, италијанском и албанском језику, у бразилским вестима, у Сомалији, на насловној страни Новина Торонто, затим у угледним медијима као што су: The Oslo Times; украјински Телеграф; Armenia Today; Радио Телевизија Републике Српске; Barometar (Киргистан); Bota Sot (Албанија), Глас Српске; Rajoni Press (Албанска информативна агенција); украјинска Фраза; Правда и Блиц (Србија); Срна (Информативна агенција Републике Српске); Lajme Shqip (Албанија); Лепота и Здравље (Србија); Press Online (БиХ); News Meeting (Турска); Franco da Rocca News... Интервју је објављен на више стотина интернет портала и новина широм света, па је стигао и до Ватикана, након чега се папа Бенедикт XVI обратио светкој јавности поводом трговине људским органима.

Спољашње везе[уреди]