Дечанска хрисовуља
Дечанска хрисовуља је оснивачка повеља манастира Дечани из 1330. године.[1] Оригинал је написан у облику свитка, величине 330х5200 милиметара, оверена краљевским златним печатом. Познате су још две верзије писане на папирусу у облику књиге.
Хрисовуља је писана ћирилицом, на српској редакцији српскословенског језика.
Историја[уреди | уреди извор]
Краљ Стефан Урош III Дечански, син краља Милутина, отац цара Душана, подигао је 1330. године задужбину манастир Дечане. Том приликом је издао хрисовуљу у циљу утврђивања правног статуса задужбине и регулисања статуса становништва, њихових права и обавеза на манастирским поседима. Побројани су поседи који припадају манастиру и мушко становништво на имањима. Све од Белог Дрима до Комова у Црној Гори, и од Пећи до реке Валбоне (у данашњој Албанији) припало је манастиру Дечани Хрисовуља је написана у канцеларији краљевог двора у Породимљу на Косову.
Сачуване су три верзије хрисовуље, које се разликују по језику и правопису. Христовуља представља значајни споменик српске средњовековне књижевности.
Оригинал верзије на папирусу се чувао у Народној библиотеци Србије на Косанчићевом венцу све до Априлског рата 1941. када је нестао. Недавно су се појавили поједини делови Дечанске хрисовуље у поседу приватних лица.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Грковић, Милица, ур. (2004). Прва хрисовуља манастира Дечани = The First Charter of the Dečani Monastery. Београд: Архив Србије. ISBN 978-86-84431-02-0.
- Соловјев, Александар В., ур. (1926). Одабрани споменици српског права: (од XII до краја XV века). Београд.
- Милојевић, Милош С., ур. (1880). Дечанске хрисовуље. Београд.
- Благојевић, Милош (1970). „Када је краљ Душан потврдио Дечанску хрисовуљу?”. Историјски часопис. 16-17 (1966—1967): 79—86.
- Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Дечанске хрисовуље Електронска књига (ПДФ)
