Књижевност за децу

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Дечја књижевност)
Мајка чита бајке својој деци (Jessie Willcox Smith), илустрација са краја 19. века

Књижевност за децу је књижевни жанр где су деца циљана публика, иако је могуће да у овим књигама уживају и одрасли. Неки сматрају да је дечја литература написана искључиво за децу, али многе књиге које су писане за одрасле данас се сматрају дечјим, као на пример Марк ТвеновеПустоловине Хаклбери Фина“. Дешавало се и супротно, да књиге писане за децу имају примарно одраслу публику. Доста класика дечје литературе у ствари имају неколико нивоа тако да их радо читају и деца и одрасли. На пример, многи ће прочитати „Алису у Земљи чуда“ као деца, али и као одрасли, и уочити значења која су им била скривена као деци. Покушај да се идентификују карактеристике дела под називом дечја литература пружа нам добре смернице, које критичари обично прихватају. Међутим, за сваку од ових особина постоје бројни изузеци, или књиге за одрасле које поседују исте. У ову групу спадају и књиге које деца сама изабиру и читају, као и оне које наставници, родитељи, критичари, издавачи, библиотекари или књижаре одреде погодним за децу.

Појам[уреди]

Сцена из Илијаде
Orbis Pictus (Свет у сликама) аутора Јана Комениуса, репринт издање из 18. века (сматра се једном од првих улустрованих дечјих књига)
Ивица и Марица, бајка браће Грим (Arthur Rackhan)
Браћа Грим (десно Јакоб, Лево Вилхелм)
Ханс Кристијан Андерсен (дански писац) из 1869. године
Страница из оригиналног рукописа Алисе у земљи чуда из 1864. године

Најбоље књиге за децу су оне које с подједнаким занимањем и задовољством читају млађи и старији. [1] По Крочеу, књижевност за младе „није никада она коју пишу писци, већ она коју деца читањем прихватају и усвајају, бирају и предодређују, која задовољава њихове осећајне потребе.“ Деца, као по неком природном праву, преузимају остварења која поседују изузетну поетску вредност.[1] У пракси се јављају два назива: дечја књижевност и књижевност за децу. Заснивају се на односу књижевност – дете који се испољава у неколико видова: књижевност коју су написала сама деца; књижевност о деци, у којој су теме или мотиви из дечјег живота; књижевност за децу, односно коју је неко за њих написао.

Честе карактеристике дечје литературе[уреди]

  • Деца имају главне улоге
  • Тематски одговара дечјем узрасту
  • Релативно кратка, садржи слике (поготово за мању децу)
  • Написана једноставним језиком
  • Ритам и игра су битни у стварању дечјег додира са уметношћу, па су уз једноставност примарни елементи у делима за децу
  • Уско повезана са догађајима - доста дијалога а мало описа
  • Садржи авантуре
  • Покушава да васпитава децу у вези са понашањем у одређеним ситуацијама
  • Срећан крај (добро побеђује зло)

Историја[уреди]

Књижевност за децу је део шире усмене традиције пре него што је штампа измишљена. Развоју ране књижевности за децу је тешко ући у траг. Више литературе је од 1400. године верског и моралног садржаја усмерено на децу. Крај деветнаестог и почетак двадесетог века је означен као златно доба књижевности за децу. Објављена дела из тог периода се данас сматрају класицима дечје књижевности. [2]

Прва књижевна дела на старословенском[уреди]

Прва књижевна дела настала на старословенском језику, или преведена на њега, садржала су у себи могућност да у већини буду лектира за младе, па и за децу која ће се на њима, најчешће, учити писмености. Постоји низ сведочанстава да су се апокрифима, средњевековним причама и романима, а нарочито житијима светаца, заносили млади читаоци, да је на њих снажно деловала уметничка сугестивност ових дела.[2]

Доба ренесансе и барока[уреди]

Доба ренесансе и барока нису донели диференцијацију у књижевном стваралаштву у ком би се развио и уобличио посебан вид литературе за децу и омладину. Најзначајнију улогу у одабирању дела за дечју и омладинску лектиру имају учитељи, тј. калуђери (учитељи у редовно организованим школама или домаћи учитељи при дворовима властеле и богаташа). У лектири коју су бирали ови учитељи првенство су имали грчка и римска класика и религиозне књиге. [2]

Доба рационализма и просветитетљства[уреди]

Тек у осамнаестом веку долази до системског и друштвено организованијег рада на образовању и васпитању омладине. Тада је и покренуто питање одабирања и стварања књижевних дела која би била погодна лектира за млађе. Још увек то није била књижевност за децу и омладину у данашњем значењу, већ низ школских приручних текстова који су узимани у букварима и писменицама. Уз њих су препоручивани и избори књига до којих се могло доћи и које су могле да се читају као лепа, занимљива, забавна и изнад свега васпитна литература. [2]

Идеја просветитељства[уреди]

Просветитељство је неговало идеју о измени и побољшању света помоћу планског и добро организованог васпитања. Том циљу су била подређена сва средства, укључујући и књижевност. Просветитељске идеје се најбоље спроводе уколико се у том духу васпитавају деца. Литерарно дело ове области требало је да буде оваплоћење идеје о преображају света и стварању новог човека, хуманисте - примера ка коме ће се усмеравати развој младих. [2]

Модерна литература за децу и омладину[уреди]

Почетно доба[уреди]

Роман Жан Жак Русоа (1712-1778) Емил или О васпитању , француског књижевника, филозофа и просветитеља, је претходница делима књижевности за децу и омладину. Емил је постао узор, полазиште многим писцима, не само у доба просвећености већ и касније. Упоредо са Емилом јавља се утицај нешто раније написаног романа Франсоа Фенелона Доживљаји Телемака, сина Одисејевог (1699), углавном познатог под краћим називом Телемак. Фенелон је дао осавремењену путописну фантастичну историју дидактичког карактера. Дело је у осамнаестом веку превођено на многе европске језике и било лектира младих. Емил и Телемак су сматрани за основна дела на која се ослањало образовање просвећених људи, поготово писаца. [2]

Порекло модерног жанра[уреди]

Омиљена дечја и омладинска лектира у другој половини осамнаестог века су била дела која аутори нису писали за младе. То су Робинзон Крусо Данијела Дефоа (1660 - 1731) и Гуливерова путовања Џонатана Свифта (1667 - 1745). Авантуризам, путешествије, фантастичност, акција и живост су одговарали природи младих читалаца и они су та дела почели да интензивно читају. Врло рано су се у овој групи нашле и басне Езопове, Лафонтенове и других баснописаца.[2]У раном деветнаестом веку дански књижевник Ханс Кристијан Андерсен (1805-1875) путовао је Европом и писао многобројне познате бајке. У то време стварају и браћа Грим, Јакоб (1785-1863) и Вилхелм (1785-1863) и чувају и стварају традиционалне бајке у Немачкој.[3]

Златно доба књижевности за децу[уреди]

Овај период су означила важна дела у литератури.[4]

  • Луис Керол: Алиса у земљи чуда (1865)
  • Карло Колоди: Пинокио (1883)
  • Јохана Шпири: Хајди (1880-1881, Швајцарска)
  • Роберт Луис Стевенсон: Острво с благом (1883)
  • Радјард Киплинг: Књига о џунгли (1894)

Класификација по узрасту детета[уреди]

Детињство и читалачко доба је врло тешко одредити када почиње. Већина психолога сматра да је детињство доба развоја младог људског бића од рођења до пубертета.[5]Горња временска граница тога развоја је релативна и тешко се може означити годинама старости. Пубертет је условљен индивидуалним одликама сваког детета , средином и погодностима развоја и јавља се између дванаесте и петнаесте године живота. Још је теже одредити када дете постаје читалац. [6]

  • 0-5 година ; најпогодније су сликовнице
  • 5-7 година; књиге посебно конципиране да омогућавају детету да изгради читалачке вештине
  • 7-12 година; књиге са поглављима
  • 12-15 година; књиге прилагођене адолесцентима и младима [7][8]

Лектира за децу[уреди]

Потребно је имати у виду разлику између књижевности за децу и лектире за децу. Појам лектире је шири од појма књижевности за децу. Појам лектире настајао је заједно са развојем и учвршћењем школе као институције и усмеравањем њене друштвене функције. Лектиру су бирали одрасли у циљу ширења верских и моралних садржаја, као и васпитних материјала. У лектиру спадају и дела са историјском и научнофантастичном садржином писана у књижевној форми, и низ написа из других области који се граниче са књижевношћу. Лектиру могу да чине и одломци појединих сложенијих дела, а који су по свом саставу нешто једноставнији да би их деца могла разумети. [9]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Увод у књижевност за децу / Тихомир Петровић. - Нови Сад : Змајеве дечје игре, 2011 (Ниш : Sven). - Стр:88.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Записи о књижевности за децу / Слободан Ж. Марковић. - 5. изд. - Београд : Научна књига, 1991. - Стр:16-18
  3. Silvey, Anita (editor) (2002). The Essential Guide to Children's Books and their Creators. New York: Houghton Mifflin. ISBN 0-618-19082-1.
  4. Hunt, Peter (editor) (1996). International Companion Encyclopedia Of Children's Literature. Taylor & Francis. ISBN 978-0-203-16812-7.
  5. Психологија детета / Фридрих Трој. - 11. неизмењено изд. - Београд : Научна књига, 1975 (Бор : Штампарија). - 190 стр. : илустр.- (Библиотека научних и стручних дела)
  6. Увод у књижевност за децу / Тихомир Петровић. - Нови Сад : Змајеве дечје игре, 2011 (Ниш : Sven). - Стр:37-63
  7. Cruz, Gilbert. Наслови за младе адолесценте
  8. Записи о књижевности за децу / Слободан Ж. Марковић. - 5. изд. - Београд : Научна књига, 1991. - Стр:8-9
  9. Записи о књижевности за децу / Слободан Ж. Марковић. - 5. изд. - Београд : Научна књига, 1991. - Стр:14-15

Литература[уреди]

  • The Oxford encyclopedia of children's literature / Jack Zipes. - Oxford ; New York : Oxford University Press, 2006.
  • Басне ; Истина и прелест ; Пут у један дан / Доситеј Обрадовић ; [приредио Миодраг Матицки]. - Београд : Задужбина Доситеј Обрадовић, 2007 (Београд : Академија). - 283 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Сабрана дела Доситеја Обрадовића : у шест књига ; књ. 2). - "Поводом 200 година Доситејевог доласка у Србију 1807/2007" --> колофон. - Ауторова слика. - Тираж 1.000. - pp. 5-12: Уводне белешке о издању сабраних дела Дооситеја Обрадовића / М. Д. С. [Мирјана Д. Стефановић]. - Напомене: pp. 231-248. - Речник мање познатих речи: pp. 251-269. - Регистри.
  • Basne : izbor / Ezop ; [preveo s grčkog izvornika pogovorom i bilješkama propratio Milivoj Sironić]. - Zagreb : Mladost, 1963 (Zagreb : "Ognjen Prica"). - 164 str. - (Biblioteka Vjeverica / Mladost, Zagreb ; Sv. 61). - Prevod dela: Αισοπειον μυτχον συναθοθχ. - Beleška o autoru: pp. 163-164.
  • Житије Светога Саве / Доментијан ; предговор, превод дела и коментари Љиљана Јухас-Георгиевска ; издање на српскословенском Томислав Јовановић. - Београд : Српска књижевна задруга, 2001 (Нови Београд : Полиграф). - CXXXIV, 505 стр. ; 18 cm. - (Српска књижевна задруга ; коло 93, књ. 614-615). - Књижевно дело јермонаха Доментијана: стр. VII-CXXXIV. - Коментари: pp. 437-505. - О српскословенском издању: стр. [508]. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Садржи и: Интегрални текст Житија на српскословенском језику.
  • Житија / Теодосије ; [приредио Димитрије Богдановић ; данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Димитрије Богдановић]. - Београд : Просвета : Српска књижевна задруга, 1988 (Београд : Београдски издавачко-графички завод). - 373 стр., [4] стр. с таблама ; 21 cm. - (Стара српска књижевност у 24 књиге ; књ.5, св.1). - Стр: 9-42: Теодосије / Димитрије Богдановић. - Стр: 43-91: Житије Петра Коришког у светлу дубинске психологије / Владета Јеротић. - Стр: 92-96: Теодосијево Житије Петра Коришког / Миодраг Павловић. - Коментар: pp. 305-368. - Библиографија о Теодосију: pp. 293-295.
  • Књижевност за децу и њена улога у васпитању и образовању деце предшколског узраста : тематски зборник / [главни и одговорни уредник Сунчица Денић]. - Врање : Учитељски факултет, 2012 (Врање : Аурора). - 422 стр. : илустр. - Радови на срп., мак., и буг. језику. - На врху насл. стр.: Универзитет у Нишу. - "Одржавање научног скупа 'Књижевност за децу и њена улога у васпитању и образовању деце предшколског узраста ' на Учитељском факултету у Врању 18. 11. 2011. године ..."--> прелим. стр. - Тираж 300. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз већину радова. - Abstracts.
  • Деца и библиотеке : зборник радова са међународног научног скупа одрђаног у Београду од 5. до 9. октобра 2005. / уредник Александра Вранеш ; [превод Смиља Мишовић ... и др.]. - Београд : Филолошки факултет Универзитета : Библиотекарско друштво Србије, 2006 (Београд : МСТ Гајић). - 665 стр. - Текст ћир. и лат. - Делимично упор. текст на срп. и енгл. језику. - На спор. насл. стр.: Children and libraries. - Тираж 500. - pp. 17-20: Уводна реч / Александра Вранеш. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз поједине радове. - Summaries.
  • Антологија српске приче за децу / [приредио] Слободан Ж. Марковић. - Београд : Српска књижевна задруга, 1984 (Београд : Култура). - 345 стр. - (Антологије / Српска књижевна задруга). - Стр: 335-340: Поговор / Слободан Ж. Марковић. - Писци и дела: pp. 329-334.
  • Сабране бајке / Гроздана Олујић ; приредила Зорана Опачић. - 1. изд. - Београд : Учитељски факултет, 2011 (Београд : Академија). - 574 стр. - (Библиотека Мали принц ; књ. 1). - Стр: 539-544: Хладно је међу звездама / Александар Јовановић. - Стр: 545-562: Бајка као поглед на свет / Зорана Опачић. - Стр: 563-565: Биографија Гроздане Олујић / Зорана Опачић. - Библиографија Гроздане Олујић: pp. 567-572. - Стр: 573-[575]: Изабрана библиографија издања Гроздане Олујић / Зорана Опачић.
  • Снежна краљица и друге бајке / Ханс Кристијан Андерсен ; илустровао Антон Хутер ; [с данског превели Мара Шпиц и Јосип Табак]. - Београд : Дечја књига, 1953 (Београд : Југоштампа). - 123 стр. : илустр. - (Библиотека Колибри ; коло 1, књ. 2). - Превод дела: Eventyr og historier.
  • Бајке / браћа Грим ; [превео с руског Александар Д. Ђурић]. - Београд : Ново покољење, 1950 (Београд : Омладина). - 70 стр. - (Моја књига).
  • Емил или О васпитању / Жан Жак Русо ; [превео с француског Душан Таминџић]. - Београд : Знање, 1950 (Београд : "Вук Караџић"). - 494 str: ауторова слика. - Превод дела: L'Emile ou traité de l'éducation.
  • Алиса у земљи чуда / Луис Керол. - [2. изд.]. - Пожега : Епоха, 1997 ([б. м. : б. и.]). - 148 стр. ; 17 cm. - (Едиција Голуб / [Епоха, Пожега]. Коло 3)
  • Острво с благом / Роберт Л. Стивенсон. - [2. изд.]. - Сарајево : Ослобођење, 1990 (Бездан : Војводина). - [32 стр.] : илустр. ; 24 cm. - (Библиотека Ја волим класике).

Спољашње везе[уреди]