Дечје одељење Библиотеке града Београда
Дечје одељење Библиотеке града Београда део је Одељења посебних фондова Библиотеке града Београда и састоји се од два физички одвојена објекта (Библиотека „Чика Јова Змај“, у Змај Јовиној бр. 1 на међуспрату, и Библиотека „Невен“, на првом спрату Дома синдиката. Највећи број чланова чине деца предшколског узраста, а у библиотекама се одржава велики број културних, едукативних и забавних програма намењних деци и младима до 18 година старости.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Дечје одељење Библиотеке града Београда је прво дечје одељење у Краљевини Југославији. Основано је заједно са првом јавном библиотеком 11. јануара 1931. године. Годину и по дана пошто је Суд Општине града Београда донео решење о формирању јавне централне књижнице, свечано су освећени Библиотека и Музеј Општине града Београда. Београд добија модерну градску библиотеку. За библиотекара прве јавне библиотеке постављена је Марија Илић Агапова, која је издвојила фонд књига за децу и омладину и основала Дечју читаоницу Општинске библиотеке, основавши је на стручним принципима по угледу на дечја одељења у Европи и свету. Др Марија Илић Агапова писала је о методу рада са децом и истакла потребу да се деца упућују да заволе читање. Општина је у закуп узела други спрат зграде у Улици краља Петра број 26, где је било места за фонд и две велике читаонице, од којих је једна Дечја читаоница. Читаонице је радила од 9 до 12 часова. Постојале су две врсте чланских карата: за изношење књига и за коришћење књига у читаоници. Фонд су чиниле углавном домаћа оригинална и преводна књижевност, али и књиге на страним језицима. Све књиге делиле су се на четири групе: стручна дела, књижевност, уџбеници и књиге о дечјој литератури. По језицима дечја књижевност се делила на: југословенску са преводима; руску, са књигама других словенских народа; немачку и француску. Према старости деце књиге су се делиле на:сликовнице за децу од 4 до 7 година, басне и бајке за децу од 8 до 10, књиге са причама, авантуристички романи и епови за децу од 10 до 12 година и романтичне књиге за децу преко 12 година. Приликом отварања библиотека је имала 300 књига. Прве, 1931. године уписало се 629 деце, а у првих шест година уписало се 2000 деце. Приступ књигама био је слободан. а Дечју читаоницу водио је посебан библиотекар. Изложбе књига биле су сталне са циљем рекламирања и пропагирања читања. Приликом отварања Библиотеке приређена је прва таква изложба у Дечјој читаоници, на којој су поред књига биле изложене и слике и дечје играчке, а и касније су ту приређиване изложбе за најмлађе. [2]
Дечја села (Мала и Велика), понекад названа и поселима, била су редован програм, одржаван сваког петка од 16 до 18 часова Деца су на Малим селима упознавала најзначајнија дела из дечје књижевности, музике, историје, географије, развоја градова, посебно Београда, а онда су се певале песме и училе игре. Одржавани су и часови прича. На селима су приређиване и томболе на којима су се добијале књиге са порукамо о љубави према Београду. Села је водила Надежда Басуровић, билиотекарка Дечје читаонице. Марија Илић Агапова истицала је да је у „првој дечјој библиотеци“ одржано „Дечје село – час прича и филмсикх слика“ Конкурси у дечјој читаоници за најлепшу књигу били су начин ширења љубави према књизи. На селима децу су одговарала писмено на листу питања о прочитаној књизи, а потом се гласало. Књигу би добио онај учесник који би најбоље доказао вредност прочитане књиге. Дечје зидне новине, прве новине ове врсте покренуте су у Библиотеци и Музеју. Изадвали су их и писали највренији чланови Дечје читаонице, а писали су о књигама, библиотеци, путописе, догађаје из школе, скице из свог живота.(Први број појавио се 14.2.1933. године.)[3]
1932/1933. Крајем године Библиотека и Музеј пресељени су привремено у Косовску бр. 39, а отворени 11.1.1933. Дечја читаоница смештена је на трећем спрату зграде.
1934. Марија Илић Агапова, свесна важности стручног образовања библиотечког кадра и оспособљавања за рад са децом, оганизовала је двомесечни курс који се састојао из три дела: Теоретског, Практичног и дела О дечјој психологији. Курс је похађало 39 ученика, студената и службеника Библиотеке.
1935. Библиотека и Музеј селе се у стару породичну кућу породице Вучо у Улици кнегиње Љубице бр. 1 (данас Змај Јовина 1). На другом спрату зграде биле су смештене Дечја и Омладинска читаоница и Редакција „Зидних новина“, на чијим зидовима су били портрети деце која су учествовала у раду Билиотеке, као и портрет Чика Јове Змаја.
1936. Отворена је Читаоница за омладину или Омладинска библиотека, смештена у посебној соби, радила је сваког радног дана од 13 до 18 часова.
1940. Отворен је Градски културни дом у Улици кнегиње Љубице 1. Већ коришћен простор за Библиотеку, реновиран је, адаптиран и оспособљен само за културне установе. Дечја и Омладинска читаоница имале су 3000 књига. Да би се књиге приближиле деци одлучено је да се набаве уџбеници за сиромашну децу, а да се каталози Библиотеке доставе свим београдским школама и да им се повремено помоћу библиобуса доставља 50-60 књига. Ове године уписало се у библиотеку 654 омладинаца и 35 деце.
1941. Немачко бомбардовање озбиљно је оштетило Библиотеку. Зграда би изгорела да није било пожртвованог домара Милорада Милосављевића. Билиотека за одрасле и децу у рату је изгибила 4226 књига. У згради су током рата неко време боравили немачки војници.
1957. У Дому синдиката 1. априла отвара се Дечја библиотека „Невен“. Старије Дечје одељење број један добило је назив „Чика Јова Змај“.[4]
2002.
Дечје одељење „Чика Јова Змај“ премешта се из Змај Јовине улице бр. 1 у Хиландарску 7, у стару кућу писца и лекара Лазе К. Лазаревића.
2018. Дечје одељење „Чика Јова Змај“, враћа се у Змај Јовину бр 1, на међуспрат.
Фондови[уреди | уреди извор]
Савремено Дечје одељење Библиотеке града Беогарда има фондове:сликовница, дечје белетристике, основношколске и средњошколске лектире, фонд популарних наука (стручна литература), референсни фонд, књиге на страним језицима, фонд старе и ретке књиге, класичне књижевности, стрипова, дискова за звучну и визуелну пројекцију.
Програми[уреди | уреди извор]
У Дечјем одељењу одржавају се креативне и едукативне радионице намењене деци и младима до 18 година, а реализују се у сарадњи са библиотекарима и наставницима основних, средњих и музичких школа, као и са издавачким кућама и писцима. Сваке године поводом 2. априла, Међународног дана дечје књиге, организује се литерарни (и ликовни) конкурс на коме учествују ученици основних школа из Србије и дијаспоре, а награде се традиционално додељују на сам дан, 2. април, рођендан Х. К. Андерсена.