Дечји креветац

С Википедије, слободне енциклопедије
Савремени дечји креветац са дном које се може поставити на два нивоа, фиксираном оградом са безбедним размаком између решетки и без додатака који би могли угрозити безбедност детета

Дечји креветац је мали је кревет посебно конструисан за новорођенчад и врло малу децу. Осмишљен је тако да у њему може безбедно спавати сасвим мало дете које већ може да се усправи на ноге. Дизајн дечјег кревеца најчешће је налик кавезу, како би се дете спречило да изађе или испадне из кревета.

Историја[уреди | уреди извор]

Дечји креветац од прућа
Дрвени креветац са мрежастом оградом која се може спустити

Дечји кревеци појавили су се тек у 19. веку. Настали су развојем дизајна колевке, како би се и нешто старија деца могла задржати у кревету, без опасности да га напусте без родитељског надзора и при томе се повреде. Истовремено је измењена и висина на којој дете спава. Већ тада сматрало да дечји кревет треба одићи од земље због, како се тада веровало, штетних испарења испод нивоа колена.[1] Када је дечији кревет одигнут од земље, улога страница се променила из практичне у сигурносну.

Наиме, према тада важећим схватањима кревеци за бебе користили су се када дете напуни годину дана. Како у том узрасту дете већ може самостално да стоји, постојала је опасност да ће лако моћи само да устане из кревета са ниским странама, па су оне повећане. Често је једна страна била причвршћена на шаркама, па се могла спустити, како би се дете лакше изнело из кревеца (овај дизајн задржан је и на савременим кревецима). Овакав креветац имао је и точкиће, како би се по потреби могао је преместити до кревета родитеља.[1]

Значајна промена у дизајну кревета уопште десила се у Италији у 17. веку. Тада су се појавили кревети направљени од гвожђа, како би се решили проблеми са стеницама, вашкама и мољцима. Ова новина убрзо је примењена и на дечје кревете, односно колевке. Прве гвоздене колевке појавиле су се између 1620-1640.[2] Присталице оваквих кревета истицале су наводне здравствене користи. Металне колевке и кревеци постали су популарни током друге половине 19. века. [1] На бочне стране често је као заштита постављана мрежа, направљена од канапа или металних ланаца. Тадашњи стручњаци за бригу о деци гвожђе су сматрали хигијенским материјалом (у поређењу са дрветом) у коме се нису могле настанити штеточине. Овакви метални кревети су често бојени белим емајлом. Због тога су касније и произвођачи дрвених креветаца наставили да их боје у тада већ традиционалну белу боју. На жалост, често су се користиле оловне боје које су отровне,[3] а познато је да бебе своја прва сазнања о свету добијају управо преко чула укуса,[4] па су лизала ове површине.

Занимљиво је да су од 1938. године бебе у Финској спавале су у картонским кутијама са душеком на дну, које се будућим мајкама дељене као пакет за породиље који неопходну опрему за породиљу и новорођенче у првим данима.[5]

Дизајн[уреди | уреди извор]

Стандарди одређују прихватљиве и опасне отворе у дизајну кревета за бебе
Висока ограда спречава дете да испадне из кревета или изађе из њега кад почне да стоји

Стандарди[уреди | уреди извор]

Како би се осигурала безбедност деце у кревецима 70-их година 20. века постављени су стандарди у њиховој изради, што је смањило број несрећних случајева са фаталним исходом за 75%[6] и у великој мери број повреда.[7] Ови стандарди су и даље у употреби. [8]

Кревети за бебе су дизајнирани тако да ограниче кретање детета на кревет. Бочне стране су високе и немају упоришта за ноге, како се беба не би могла уз њих попети. Технички стандарди такође укључују и материјале који се користе, као и величине различитих отвора, како би се спречило заглављивање удова и главе. Ови стандарди се примењују у Аустралији и Новом Зеланду,[9] Европи,[10] Сједињеним Америчким Државама,[11] а постоје такође и међународни стандарди.[12]Ови стандарди дизајна идентификују и решавају четири најчешће опасности:

Падови
Да би се спречиле повреде као што су потрес мозга и преломи костију приликом пада код покушаја пењања, упоришта за ноге нису дозвољена. Минимална висине бочних страна дефинисана је за различите положаје душека.
Гушење
Беба се може заглавити и угушити ако јој се одећа закачи за делове кревета који штрче, па нису дозвољене никакве избочине.
Размаци између решетака или било који други процепи и отвори морају бити толики да кроз њих не може проћи бебина глава, како се не би заглавила.
Бебе немају развијене моторичке способности, нити довољно развијене вратне мишиће да окрену главу. Зато прети опасност од гушења ако им глава западне у нешто што им омета дисање, какве су празнине створене неприлагођеним или додатним душецима, а опасност може бити и премекан душек.
Заглављивање
Размаци између решетака или било који други процепи и отвори, осим што морају бити довољно мале да се у њих не може заглавити глава, морају бити и довољно велике да се у њих не могу заглавити удови (руке и ноге), што може довести до озбиљних повреда.

Старији модели имали су једну бочну страну која се могла спуштати, како би се олакшао поступак стављања детета у креветац и поново подићи да би се вратио интегритет ограде. Међутим, код појединих модела дешавали су се проблеми са неисправним или неадекватним механизмима за подизање ограде, који су стварали размаке и процепе који су проузроковали озбиљне повреде. Од 2011. у Сједињеним Америчким Државама,[13] а од 2016. и у Канади[14] се примењују нови сигурносни стандарди који захтевају да дечји кревеци имају фиксне странице.

Варијације[уреди | уреди извор]

Дечји кревеци могу бити статични или мобилни (склопиви или са точкићима, дрвени или са мрежастом оградом). Мобилни модели најчешће немају стране које се спуштају. Они склопиви најчешће су израђени од пластике и склапају се у компактно паковање. Уместо решетки имају мрежасте странице са отворима премалим да кроз њих беба провуче било који прст (мањим од 5 мм према стандардима). Стандарди за склопиве дечје кревеце постоје у Аустралији и Новом Зеланду,[15] Европи,[10] а постоје и међународни стандарди.[12]

Све популарнији постају мултифункционални модели који се могу, како беба расте, трансформисати до кревета стандардне величине које дете може користити и дуже од бебећег узраста. Овакви модели, уклањањем обе стране ограде, постају кревети за малу децу са необично високим плочама, или се, уклањањем само једне стране, могу трансформисати у софу за дечју собу.

У САД постоји стандард за величину дечјег кревца, који прописује величину од 71 цм до 133 цм, али се на тржишту могу наћи и мањи,[6] под заједничким називом „мини креветићи“.[16]

Израђују се и већи кревети за бебе, углавном за употребу у болницама, или за оне са посебним потребама.

Употреба[уреди | уреди извор]

Безбедна беба - положена на леђа у кревецу са тврдим душеком, затегнутом постељином и без било каквих додатака који би је могли угрозити

Креветац за бебе обично се користи када дете довољно порасте да га више није сигурно остављати у колевци. Кревеци имају ниже тежиште, већу масу, ширу носиву подлогу и могу да издрже већу тежину него колевка. Такође су стабилнији од колевке и као такви су пожељни када беба почне да се окреће у кревету, с обзиром да се колевка може љуљати и нагињати. У старости од 2-3 године дете је најчешће у стању да прескочи ограду кревеца и треба га преместити у обичан кревет за децу, како би се спречила опасност од пада и повређивања.[7]

Смештање детета у креветац може оптеретити леђа и врат родитеља, јер већ са 36 месеци деца теже између 12 и 16 кг.[17] Због тога многи кревеци имају:

  • душек који се може поставити на два нивоа - на вишем нивоу стоји све док дете није у стању да седи усправно, а убрзо после тога и да стоји (између 8 и 12 месеци), када се спушта на нижи ниво.
  • точкиће ради лакшег премештања кревета.

Америчка академија за педијатрију препоручује да одојчад млађа од 12 месеци деле собу са родитељима, јер се показало да то штити од синдрома изненадне смрти новорођенчади (sudden infant death syndrome - SIDS), што никако не подразумева спавање у истом кревету са њима. Остали фактори у окружењу који утичу на безбедност и здрав сан детета су:

  • спавање на леђима
  • чврста подлога за спавање, односно душек и избегавање меке постељине,
  • дојење и употреба цуцле (варалице),
  • умерена температура у просторији (нарочито не прегрејана)
  • избегавање излагања дуванском диму.[18]

Опрема кревеца[уреди | уреди извор]

Прописно постављен душек и постељина, али меке облоге за ограду кревеца нису препоручљиве, мада се и даље често користе
Играчке фиксиране за креветац су препоручљиве...
... али не и мекане плишане играчке у самом кревецу
Беби аларм са камером

Научна истраживања су показала да душек утиче на безбедност и здравље детета. Чврст, чист и добро намештен душек смањује ризик од било какве повреде. При том, нити материјалод ког је направљен,[19] нити употреба половног душека[20] не утичу на повећање ризика. Уобичајено је постављање водонепропусне подлоге (мошема и сл.) између душека и постељине како би се спречило да влажна пелена оштети душек. Постељина треба да буде добро затегнута преко душека, тако да дете не може да се у њу заплете.[21]

Због израженог ризика од гушења код врло малих беба и опасности од пада са кревета за старије, не препоручује се додавање било чега осим чаршафа (укључујући јорган, јастук и мекане играчке) у кревет за бебе.[22] Уместо тога, да би се дете утоплило може се користити врећа за спавање. Старијој деци може се поставити јастук, као и играчке, али причвршћене за конструкцију кревета, како не би олакшале излазак из кревета.

Уз ограду кревеца често се постављају меке облоге које би требало да спрече дете да се прибије уз решетку и повреди или заглави између летвица.[18] Међутим, препорука је да се ове облоге не употребљавају, јер се и у њих беба може уплести.[23]

Постоје посебне играчке, направљене за дечји креветац. Њихова улога је да забаве, умире и успавају дете, али оне мобилне треба уклонити чим беба почне да стоји (8 - 12 месеци).

Повећање животног стандарда, и развој технологије[24] довели су до све чешће употребе уређаја познатог као беби аларм, који упозорава особе у другој просторији да се дете пробудило.[25]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Kevill-Davies, Sally (1991). Yesterday's Children (Hardcover изд.). Woodbridge, Suffolk: Antique Collectors' Club. стр. 121. ISBN 9781851491353. OCLC 25693027. 185149135X. 
  2. ^ George Himmelheber (2. 5. 2003). Cast-Iron Furniture. Philip Wilson Publishers. стр. 18. ISBN 9780856674624. 0856674621. 
  3. ^ „Како препознати оловну боју”. wikicell. Приступљено 15. 5. 2021. 
  4. ^ „Zašto bebe BAŠ SVE stavljaju u usta?”. Mama & Beba. 19. 3. 2014. 
  5. ^ Helena Lee (2013-06-04). „Why Finnish babies sleep in cardboard boxes”. BBC News. Архивирано из оригинала на датум 2013-06-05. Приступљено 2013-06-05. 
  6. ^ а б Consumer Product Safety Commission. „CPSC Saves Lives Through Voluntary Standards and Mandatory Regulation: Crib Safety”. Архивирано из оригинала на датум 16. 12. 2010. Приступљено 2011-12-16. 
  7. ^ а б Elaine S. Yeh; Lynne M. Rochette; Lara B. McKenzie; Gary A. Smith. „Injuries Associated With Cribs, Playpens, and Bassinets Among Young Children in the US, 1990–2008” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 9. 10. 2020. Приступљено 16. 12. 2011. 
  8. ^ Mark A. Brandenburg. „Crib Safety”. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2020. Приступљено 16. 12. 2011. 
  9. ^ AS/NZS 2172:2010 Cots for household use - Safety requirements. Standards Australia. 2010. ISBN 978-0-7337-9594-7. 
  10. ^ а б BS EN 716-1:2008 Furniture. Children's cots and folding cots for domestic use. Safety requirements. British Standards Institution. 2008. ISBN 978-0-580-57969-1. 
  11. ^ Committee F15.18 on Cribs, Toddler Beds, Play Yards, Bassinets, Cradles and Changing Tables (2011). „ASTM F1169 - 11 Standard Consumer Safety Specification for Full-Size Baby Cribs”. ASTM International. doi:10.1520/F1169-11. 
  12. ^ а б ISO TC 136/SC 5/WG 3 (2007). ISO 7175-1:1997 Children's cots and folding cots for domestic use - Part 1: Safety requirements. International Organization for Standardization. 
  13. ^ „U.S. Government Bans Drop-Side Cribs”. Time. 28. 6. 2011. Архивирано из оригинала на датум 10. 10. 2014. Приступљено 24. 9. 2014. 
  14. ^ „Health Canada bans sale, import, advertisement of drop-side cribs”. CBC News. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2020. Приступљено 30. 6. 2016. 
  15. ^ AS/NZS 2195:2010: Folding cots—Safety requirements. Sydney, NSW: Standards Australia and Standards New Zealand. 2010. ISBN 978-0-7337-9323-3. 
  16. ^ „Mini Crib vs Crib- What's the Difference & Which is Best?”. DadProgress (на језику: енглески). 2018-04-02. Архивирано из оригинала на датум 2020-10-09. Приступљено 2020-06-18. 
  17. ^ „Child growth standards: Weight-for-age tables: Boys percentiles (90th percentile at 36 months)”. World Health Organization. Архивирано из оригинала на датум 2020-10-09. Приступљено 2012-03-17. 
  18. ^ а б Task Force on Sudden Infant Death Syndrome; Moon, R. Y. (2011). „SIDS and Other Sleep-Related Infant Deaths: Expansion of Recommendations for a Safe Infant Sleeping Environment”. Pediatrics. 128 (5): e1341—e1367. PMID 22007003. doi:10.1542/peds.2011-2285Слободан приступ. 
  19. ^ National Scientific Advisory Group (NSAG) (октобар 2005). „Information Statement: Speculation concerning toxic gas from mattresses and SIDS” (PDF). SIDS and Kids. Melbourne: National SIDS Council of Australia. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 3. 2012. Приступљено 12. 2. 2012. 
  20. ^ National Scientific Advisory Group (NSAG) (октобар 2005). „Information Statement: Second hand mattresses” (PDF). SIDS and Kids. Melbourne: National SIDS Council of Australia. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 3. 2012. Приступљено 12. 2. 2012. 
  21. ^ rednose. „Safe Sleeping Brochure” (PDF). rednose. National SIDS Council of Australia. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 16. 2. 2017. Приступљено 18. 3. 2017. 
  22. ^ „A Parents' Guide to Safe Sleep: Helping you to reduce the risk of SIDS” (PDF). American Academy of Pediatrics. 2011. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 2012-03-24. Приступљено 2012-03-17. 
  23. ^ Jackson S, Honaker SM (2019). „Chapter 16: Sleep”. Ур.: Hupp S. Pseudoscience in Child and Adolescent Psychotherapy. Cambridge University Press. стр. 248. ISBN 978-1-316-62695-5. 
  24. ^ Redway, Tim (јун 2008). „PIA Seminar Housing Density & Design”. стр. 6. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2020. Приступљено 3. 1. 2012. 
  25. ^ „Frequently Asked Questions - Do baby monitors reduce the risk of sudden unexpected death in infancy?”. SIDS and Kids. National SIDS Council of Australia. 26. 3. 2010. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2020. Приступљено 12. 2. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]