Дејан (деспот)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дејан
Деспот Дејан и његова супруга, из манастира Белово код Земена.jpg
Деспот Дејан и његова супруга, из манастира Белово код Земена
Датум рођења 1310.
Место рођења Краљевина Србија у средњем веку
Датум смрти 1371.
Место смрти Српско царство
Династија Дејановићи
Супружник Теодора Немањић
Потомство Јован Драгаш, Константин Драгаш Дејановић, Теодора Драгаш, Жарко

Дејан (око 1310 — пре децембра 1371[1]) је био српски великаш из доба Царства, родоначелник породице Дејановића, који је са титулама севастократора и деспота управљао облашћу око Куманова и Велбужда[2].

Црква Земенског манастира, чији су једни од ктитора били Дејан и Теодора

Његово порекло није познато, а после брака са Душановом полусестром Теодором, добио је високу титулу севастократора, са којом се последњи пут помиње 10.08.1355. године.[2][1] После тога су му или Душан или његов син и наследник Урош додели деспотску титулу.

Он је уживао велики углед у тадашњој Србији, о чему сведочи папа Иноћентије VI. Он је своје посланство, упућено у Србију (мај 1355) ради преговора о склапању црквене уније и заједничкој акцији против Османлија, препоручио Дејану[2][1].

Дејан је свој посед, који је обухватао жупе Жеглигово и Прешево, проширио на област око Велбужда и горњег тока реке Струме, који му је додељен на управу, као и подручје око Мелника.[2] У доба када је распад Српског царства све више узимао маха, он се све мање укључивао у борбе око власти, највероватније због тога што је тада већ био јако стар.[2][1] Већи део времена проводио је водећи рачуна о својим задужбинама, првенствено Архиљевици код Куманова коју је подигао на потпуно новом месту[а] (што сведочи о његовог економској моћи[2]) и Белови крај Земена[2]. Једна од његових задужбина је Карпински манастир.

Сматра се да је деспот Дејан преминуо пре 1371. године, а не зна се поуздано да ли се пре смрти повукао са власти и замонашио[2][1]. У браку са Теодором Немањић, имао је троје деце[1]:

Порекло[уреди]

Дејаново порекло је непознато. Раније су историчари веровали да је Дејан био рођак Јована Оливера, најмоћнијег српског великаша у Македонији током Душанове владавине. Ово мишљење више није прихваћено. Константин Јиречек је указао на Дејана Мањка, Душановог војводу који се спомиње у повељи коју је 1333. године краљ Душан издао у Пологу. Овом повељом је Дубровчанима уступио Стон и Пељешац у замену за 8000 перпера и 500 перпера годишњег трибута. Дејан Мањак се јавља као један од сведока издавања повеље. Дејан се оженио Душановом полусестром Теодором, ћерком Стефана Дечанског са Маријом Палеолог.

Душанова владавина[уреди]

Српско царство 1360. године, у време цара Уроша, са територијама обласних господара

На Ускрс, 16. априла 1346. године, Душан је сазвао сабор у Скопљу на коме су присуствовали српски патријарх Јоаникије, охридски архиепископ Николај I, бугарски патријарх Симеон и представници светогорског монаштва. Српска архиепископија је претходних месеци уздигнута на ранг патријаршије. Патријарх Јоаникије II крунисао је Душана за цара Срба и Ромеја. Душанов син Урош крунисан је за краља. Григора пише да је Царство подељено између цара и краља. У суштини је Душан имао пуну власт над читавом државом, док је титула краља резервисана за наследника престола. Душан је намеравао да ослабљено Византијско царство замени јачим, Српским царством. У том случају, њему би припадало место које је сада заузимао византијски цар. У права византијских царева спадало је и додељивање високих титула као што су титуле деспота, севастократора и кесара. Деспотску титулу добили су Симеон Синиша Немањић (рођени брат Теодоре), Јован Оливер и Јован Комнин Асен. Титулу севастократора добили су Дејан и Бранко Младеновић, управник Охрида. Кесари су постали Прељуб, намесник Тесалије, Гргур, управник Полога и Војихна, намесник Драме.

Као царевом сроднику Дејану је припала висока титула севастократора. Папа Иноћентије IV препоручује Дејану своје посланике који су 1355. године дошли на српски двор да воде преговоре о склапању црквене уније и о организовању крсташког рата против Турака. Дејан је напредовао у хијерархијској структури. Носио је титулу деспота, а његова жена титулу царице. Као севастократор се Дејан помиње неколико месеци пре Душанове смрти. Деспотску титулу вероватно је добио од Уроша. Након 1355. године нема ниједне хронолошке одреднице о деловању овог великаша.

Напомене[уреди]

  1. У то доба, владари и моћна властела су најчешће подизали своје задужбине тако што су из темеља обнављали старе манастире цркве (нпр. Душан Архангеле, Урош и Јелена Матејчу, Јован Оливер Лесново).

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Група аутора (1991). Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића) (II знатно допуњено и проширено изд.). Београд. ISBN 86-7685-007-0. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Група аутора (1981). Историја српског народа I. Београд. 

Литература[уреди]

  • Група аутора (1981). Историја српског народа I. Београд. 
  • Група аутора (1991). Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића) (II знатно допуњено и проширено изд.). Београд. ISBN 86-7685-007-0. 
  • Срејовић, Драгослав; Гавриловић, Славко; Ћирковић, Сима М. (1982). Историја српског народа: књ. Од најстаријих времена до Маричке битке (1371). Српска књижевна задруга.

Спољашње везе[уреди]