Дејвид Луис

С Википедије, слободне енциклопедије
Дејвид Луис
Дејвид Луис 1980-их
Лични подаци
Датум рођења(1942-04-06)6. април 1942.(82 год.)
Место рођењанепознато, Француска
Научни рад
ПољеНеуропсихологија

Дејвид Луис (енгл. David Lewis; 6. април 1942) је енглески неуропсихолог, аутор и предавач, оснивач и директор независне истраживачке консултантске куће Mindlab International са седиштем у Иновационом центру Сасекс у Брајтону. Назван је „оцем неуромаркетинга” због свог пионирског рада у овој области током касних 1980-их.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1942. године у Француској. Дипломирао је психологију и биологију на Универзитету у Вестминстеру и докторирао је на Одељењу за експерименталну психологију на Универзитету у Сасексу где је предавао клиничку психологију и психопатологију пре него што је основао сопствену истраживачку организацију.[2] Специјализован је за неинвазивне технике за мерење људских одговора у стварним животним условима. Студије су започеле раних 1980-их док је био докторант на Универзитету у Сасексу и захтевале су од њега да развије хардвер и софтвер неопходан за праћење и снимање електричне активности у мозгу. Аутор је књига психолошких тема, предавач и добитник Сони награде Би-Би-Си радио 5 уживо за серијал о психолошким односима између спортских звезда и њихових ментора и тренера. Почетком 1990-их је његов рад приказан на BBC One Tomorrow's World. Био је главни говорник на Фестивалу мислилаца одржаном 2011. у Уједињеним Арапским Емиратима. Члан је Краљевског медицинског друштва, Међународног удружења за управљање стресом и сарадник Британског психолошког друштва.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dr David Lewis-Hodgson ☍ Mindlab” (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-14. 
  2. ^ „About Dr David Lewis”. westminster.ac.uk. Архивирано из оригинала 15. 7. 2018. г. Приступљено 15. 7. 2018. 
  3. ^ „David Lewis Ph.D. | Psychology Today”. www.psychologytoday.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-14. 

Библиографија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]