Пређи на садржај

Диана Арбус

С Википедије, слободне енциклопедије
Диана Арбус
Арбус 1949. године.
Име по рођењуДиана Немеров
Датум рођења(1923-03-14)14. март 1923.
Место рођењаЊујорк,  САД
Датум смрти26. јул 1971.(1971-07-26) (48 год.)
Место смртиЊујорк,  САД
ЗанимањеФотографкиња
СупружникАлен Арбус (в. 1941 —  р. 1969)
ПартнерМарвин Израел (1959–1971; њена смрт)
Деца
  • Дун Арбус
  • Ејми Арбус

Диана Арбус (енгл. Diane Arbus Nemerov; Њујорк, 14. марта 1923 — 26. јула 1971)[1] била је америчка фотографкиња.[2][3][4]

Фотографисала је широк спектар тема, укључујући стриптизете, карневалске извођаче, нудисте, људе са патуљастим растом, децу, мајке, парове, старије особе и породице средње класе.[5] Фотографисала је своје субјекте у познатим окружењима: у њиховим домовима, на улици, на радном месту, у парку. „Позната је по ширењу појмова прихватљиве теме и кршењу канона одговарајуће дистанце између фотографа и субјекта. Спријатељујући се са својим субјектима, а не објективизујући их, успела је да у свом раду ухвати редак психолошки интензитет.“[6][7] У свом чланку у часопису „Њујорк тајмс“ из 2003. године, „Arbus Reconsidered“, Артур Лабов наводи: „Била је фасцинирана људима који су видљиво стварали сопствене идентитете – људима који се преобликују у одећу уназад, нудистима, извођачима споредних представа, тетовираним мушкарцима, новим богаташима, фановима филмских звезда – и онима који су били заробљени у униформи која више није пружала никакву сигурност или удобност.“[8][9][10]

Током свог живота постигла је извесно признање и славу[11] објављивањем, почев од 1960. године, фотографија у часописима као што су Esquire, Harper's Bazaar, лондонски Sunday Times Magazine и Artforum.[12] Године 1963. Фондација Гугенхајм доделила је Арбус стипендију за њен предлог под називом „Амерички обреди, манири и обичаји“. Стипендија јој је продужена 1966. године.[13] Џон Шарковски, директор фотографије у Музеју модерне уметности (MoMA) у Њујорку од 1962. до 1991. године, залагао се за њен рад и укључио га у своју изложбу „Нови документи“ из 1967. године, заједно са радовима Лија Фридлендера и Гарија Виногранда.[14] Њене фотографије су такође биле укључене у низ других великих групних изложби.[13]

Године 1972, годину дана након самоубиства, Арбус је постала прва фотографкиња која је уврштена на Венецијански бијенале[13]‍:51–52[15] где су њене фотографије биле „огромна сензација Америчког павиљона“ и „изузетно моћне и веома чудне“.[16]

Прва велика ретроспектива Арбусиних радова одржана је 1972. године у МоМА, у организацији Шарковског. Ретроспектива је забележила највећу посећеност од било које изложбе у историји МоМА до данас.[17] Милиони су видели путујуће изложбе њених радова од 1972. до 1979. године.[18] Књига која прати изложбу, Diane Arbus: An Aperture Monograph, коју су уредили Дун Арбус и Марвин Израел, а први пут објављена 1972. године, никада није била пуштена у продају.[6]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је као Диана Немеров (Диана Немеров), 14. марта 1923. у Њујорку, у имућној јеврејској породици која ју је потицала да постане сликарка. Међутим, након средње школе одустала је од сликарства зато што су јој говорили да је одлична у томе, а она је мислила “ако сам толико добра, није вредно труда.” У једном интервјуу касније је признала да јој се "породично богатство одувек чинило понижавајућим. Било је то као да сам принцеза у неком одвратном филму чија је радња смештена у некој трансилванијски опскурној средњоевропској земљи.”

У доби од 14 година заљубила се у пет година старијег Алена Арбуса, за којег се и удала четири године касније. Прву кћерку, Дун, добили су 1945. (која ће постати списатељица), а другу, Ејми, 1954. (која ће постати фотографкиња). За време Другог светског рата, Ален је радио као војни фотограф, а након рата су заједно отворили студио и започели каријеру комерцијалних фотографа, при чему је Ален фотографирао, а Диана радила као стилисткиња. Но, неколико година касније схватила је да жели бити уметница, док се Ален желио опробати као глумац.[19]

Рад

[уреди | уреди извор]
Графит слике "Идентичне близнакиње".

Године 1956, Диана је напустила студио и три године касније растала се од Алена. Потражила је менторство фотографкиње Лизете Модел и почела радити за часописе попут Есквајера и Базара. Током ’60-их добила је две стипендије Гугенхајм и пребацила се с Никонове 35-милиметарске на Ролејфлеxову камеру с два објектива, која даје оштрије фотографије средњег формата по којима ће остати запамћена. Године 1967. имала је прву велику изложбу, насловљену New Documents, у МоМА-и коју је курирао Џон Шарковски.

Диана је једном приликом рекла:

Њена метода укључивала је успостављање личне везе са субјектима, а желела је ухватити “простор између онога што људи јесу и онога што мисле да јесу.” За њу неки кажу да, с једне стране, показује или чак слави оно што ‘нормални’ гледаоац не примећује, док други пак кажу како њени субјекти привлаче пажњу управо зато што уносе немир у уметничко и друштвено поље “нормалних” људских субјеката.

Међу најпознатије њене фотографије убрајају се Младић с увијачима код куће на West 20th Street (1966.), Идентичне близнакиње (1967.), Млади патриота са заставом (1967.), Голи мушкарац као жена (1968.) и Јеврејски див код куће с родитељима у Бронксу (1970.).

О својим необичним субјектима је говорила:


Занимали су је непознати људи, успостављала је комуникацију, одлазила у њихове домове, посећивала нудистичке кампове, циркусе, лутала градом, верујући како нико не би видио те ствари да их она није фотографисала.

Међутим, нису сви одобравали њен рад и методе – сматрали су фотографије узнемирујућим и одбојним, а њен приступ експлоататорским, без емпатије. Сузен Сонтег је у тексту America, Seen Through Photographs, Darkly те портрете назвала анти-хуманистичкима.


Фотографкиња се, сматра Сузен, понаша попут неке врсте “супертуриста” који само посећује свет чудног и не покушава га сместити у контекст.

Сличан став дели феминисткиња Џерман Грир, која је и сама позирала за Арбус ’70-их.


Можда најгрубљи био је писац Нормал Мејлер, који је изјавио да је “дати камеру Диани Арбус исто што и дати ручну гранату детету”; међутим, неки кажу да је Мејлер то рекао зато што је био незадовољан тиме како га је Арбус приказала на фотографији – заваљеног у наслон, раскречених ногу.

За последњу серију коју је направила (постухумно насловљену Untitled), Арбус је добила допуштење да фотографише у институцији за ментално болесне у Њу Џерзију. Фотографије откривају отклон од њене пређашње технике: комбинујући непредвидивост флеша с дневним светлом те хватајући субјекте у покрету, Арбус је пригрлила случајност и мањак контроле. Бившем супругу Алену написала је да су фотографије “врло мутне и промењиве, али неке су предивне. Рекла је:"напокон оно што сам тражила, и чини се да сам открила сунчево светло, светло касног зимског поподнева.”

Међутим, Дианине депресивне епизоде и промене расположења постајале су све учесталије.


Смрт и наслеђе

[уреди | уреди извор]

После дугогодишње депресије, извршила је самоубиство [2]- у јулу 1971, у доби од 48 година, прогутала је таблете барбитурата, легла у каду и пререзала вене.

Годину дана након самоубиства, Арбус је постала прва фотографкиња чији су радови изложени на Венецијанском бијеналу, а исте године одржана је и велика ретроспективна изложба у МоМА-и која је касније обишла целу САД и Канаду.

Њена млађа кћи Дун и пријатељ Марвин Израел уредили су књигу Diane Arbus: an Aperture Monograph која се данас сматра једном од најважнијих фото-књига у историји.[19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bosworth, Patricia (1984-05-13). „DIANE ARBUS, HER VISION, LIFE, AND DEATH”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-07-24. 
  2. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 65. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Estrin, James (2018-03-08). „Diane Arbus Called Her Portraits ‘A Secret About a Secret’”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-07-24. 
  4. ^ Lubow, Arthur (2003-09-14). „Arbus Reconsidered”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-07-24. 
  5. ^ Arthur, Lubow (7. 6. 2016). Diane Arbus : Portrait of a Photographer (1st изд.). New York City. ISBN 978-0-06-223432-2. OCLC 950881745. 
  6. ^ а б DeCarlo, Tessa (May 2004). "A Fresh Look at Diane Arbus". Smithsonian magazine. Retrieved December 13, 2017.
  7. ^ Somers-Davis, Lynne M. (2006). Encyclopedia of Twentieth-Century Photography. New York: Routledge. стр. 51—56. ISBN 978-1-135-20543-0. 
  8. ^ Lubow, Arthur (14. 9. 2003). „Arbus Reconsidered”. The New York Times Magazine. Приступљено 1. 11. 2018. 
  9. ^ Arbus, Diane (1972). Diane Arbus: An Aperture Monograph. New York: Aperture Foundation. ISBN 978-0912334400. 
  10. ^ Bosworth, Patricia. Diane Arbus: a Biography. New York: W. W. Norton, 2005. p. 250. ISBN 0-393-32661-6.
  11. ^ Crookston, Peter (30. 9. 2005). „Extra Ordinary”. The Guardian. Приступљено 12. 11. 2018. 
  12. ^ Arbus, Diane (1984). Diane Arbus: Magazine WorkНеопходна слободна регистрација. New York: Aperture Foundation. ISBN 978-0-89381-233-1. 
  13. ^ а б в Jacob, John P. (2018). A box of ten photographs. New York: Aperture Foundation. ISBN 978-1-59711-439-4. 
  14. ^ Estrin, James (8. 3. 2018). „Diane Arbus, 1923–1971”. The New York Times. Приступљено 6. 11. 2018. 
  15. ^ John Simon Guggenheim Memorial Foundation. "Fellows. Diane Arbus". Архивирано новембар 25, 2010 на сајту Wayback Machine Retrieved February 4, 2010.
  16. ^ Kramer, Hilton (17. 6. 1972). „Arbus Photos, at Venice, Show Power”. The New York Times. Приступљено 1. 11. 2018. 
  17. ^ „Woman's studies”. The Independent (на језику: енглески). 18. 10. 1997. Приступљено 16. 3. 2019. 
  18. ^ Baker, Kenneth (19. 10. 2003). „Diane Arbus in a new light / SFMOMA exhibition shatters preconceptions about photographer and her subjects”. SFGate. Приступљено 16. 3. 2019. 
  19. ^ а б „Dajen Arbus - Fotografkinja nakaza”. Lola (на језику: бошњачки). 2018-04-29. Архивирано из оригинала 24. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-24. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Документарац о њеном животу и делу

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Диана_Арбус&oldid=30008777”