Дивизија Гарибалди Натисоне

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дивизија „Гарибалди Натисоне“
Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg
Југословенска партизанска застава
Постојање август 1944мај 1945.
Место оснивања:
Бенешка Словенија
Формација Бригада „Гарибалди Натисоне“
Бригада „Гарибалди Фријули“
Део Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање

Дивизија НОВЈ „Гарибалди Натисоне“ формирана је августа 1944. године на територији Бенешке Словеније и Брда од бригада „Гарибалди Натисоне“ и „Гарибалди Фријули“ попуњених људством италијанске народности које су дотад водиле борбе против Немаца и домаћих фашиста.

После капитулације Италије септембра 1943, под руководством Комитета националног ослобођења за горњу Италију (италијански: Condtato di liberazione Nationale Alta Italia — CLNAI), и под утицајем НОП-а у Југославији биле су формиране прве оружане формације за борбу против Немаца и домаћих фашиста. Почетни најјачи отпор био је у провинцији Фурланији и Бенешкој Словенији, где су непосредне везе и утицај НОП Југославије били најјачи, а октобра је формирана италијанска гарибалдинска бригада, која је разбијена у борбама новембра—децембра 1943. и престала да постоји. У пролеће (21. април 1944) формирана је бригада „Гарибалди Натисоне“ која је дејствовала на територији између Горице, Чивидала (италијански: Cividale del Friuli, Чедад) и Удина са ослонцем на Брда и Бенешку Словенију. Због великог прилива бораца, бригада је ускоро реорганизована у две: „Гарибалди Натисоне“ и „Гарибалди Фријули“. Од њих је августа формирана дивизија „Гарибалди Натисоне“. Почетком јуна је формирана и бригада „Осопо“ и 17. септембра ушла у састав гарибалдинске дивизије која тада мења назив у дивизију „Гарибалди Осопо“. Сукоби око одређивања карактера и циљева борбе и тежња за превлашћу над оружаним јединицама између појединих политичких групација у ЦЛНАИ отежавали су организационо учвршћење ове италијанске јединице.[1]

У акцији чишћења коју су Немци предузели крајем септембра 1944. на просторији Атимис (италијански: Attimis), Нимис, Федис, дивизија је имала тешке губитке. Тим неуспехом још се више продубио јаз између гарибалдинаца (антифашиста) и осоповаца (националиста), па је убрзо дошло до потпуног размимоилажења. У тој ситуацији гарибалдинци су октобра образовали дивизију „Гарибалди Натисоне“ са бригадама: 156. „Бруно Буози“, 157. „Гуидо Пицели“ и 158. „Антонио Грамши“. Дивизија је јануара 1945. добровољно ушла у састав Деветог корпуса НОВЈ. Почетком јануара 1945, дивизија се са територије Бенешке Словеније пребацила преко Соче на шентвишку висораван. У јануару и фебруару дивизија је реорганизована, а у марту је у њеном саставу привремено била и бригада „Тристина д'асалто Гарибалди“. За време немачких дејстава у Словеначком приморју, марта 1945, дивизија је у саставу Деветог корпуса НОВЈ водила тешке одбрамбене борбе на подрују церкљанског, Трновског гозда и Бањске планоте. Крајем марта пробила се преко планине Чавена у рејон Подкраја (северно од Випаве), где се прикупила, а ноћу 16/17. априла прешла између Ракека и Постојне железничку пругу ТрстЉубљана и пребацила се на Кочевско. Крајем априла 1945. реорганизована је у једну бригаду и са италијанском бригадом „Фонтанот“ из састава Седмог корпуса НОВЈ, образовала нову дивизију „Гарибалди“. Она је као резерва Седмог корпуса учествовала у завршним операцијама ЈА. Средином маја пребачена је у Трст, где је била расформирана.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Војна енциклопедија (књига трећа). Београд 1972. година, 164. стр.